Asteroid 2015 BZ509
2017. je otkriven prvi interstelarni asteroid. 1I/Oumuamuai to nam je pokazalo da s vremena na vreme naš sistem posećuju putnici sa drugih zvezda. Oumuamua je otišla i više nikad neće da se vrati, ali ćemo uskoro videti sličan asteroid. Oumuamua nam je pokazala da, iako zvuči neverovatno, ne moramo da putujemo svetlosnim godinama da bi proučili tela koja su nastala oko drugih sunaca.
2015 BZ509:interstelarni asteroid?
Ali šta ako već sada imamo asteroid iz međuzvezdanih daljina koji je naš rođak iz vremena nastanka solarnog sistema? Zvuči dao siže neke naučne fantastike, ali upravo je to ono što sugerišu astronomi Fathi Namounii Helena Morais, koji su ubeđeni da su otkrili asteroid baš sa takvim karakteristikama. Protagonista je dobilo diiiivno ime 2015 BZ509i nalazi se na 770 miliona km od Sunca – sa nagibom od 163° u odnosu na ekliptiku i sa ekscentricitetom 0,38 – a otkriven je u novembru 2014. sa havajske opservatorije Haleakalā.
Ali kako znamo da je asteroid iz drugog zvezdanog sistema? Uostalom, izuzetni zahtevi zahtevaju izuzetne dokaze. Prva karakteristika je da se asteroid 2015 BZ509okreće retrogradno oko Sunca. Ali budi oprezan, jer taj pokatak sam po sebi ne predstavlja ništa čudno. Svakako postoji mnogo manje retrogradnih asteroida od retro-kometa, ali nisu tako retki. Do sada je otkriveno oko 95, ali to ne znači da astronomi misle da u solarnom sistemu ima 95 interstelarnih 'uljeza'.
Prvi nagoveštaj da je 2015 BZ509 poseban slučaj bilo je to što se radi o retrogradnom asteroidu koji se nalazi u orbiti sinhronizovanoj sa orbitom Jupitera u rezonanci 1:1. Šta to znači? Pa, sa svakim krugom Jupitera oko Sunca, 2015 BZ509opisuje potpunu orbitu (366,3° u suprotnom smeru). Period BZ509je 11,65 godina, a Jupitera 11,86 godina. To je zadivljujuće, jer je zapravo BZ509jedini retrogradni asteroid čija je orbita povezana sa jednom planetom solarnog sistema. Treba podsetiti da asteroidi sa retrogradnim solarnim orbitama nemaju nikakve veze sa retrogradnim satelitima koji kruže oko džinovskih planeta, uključujući i Jupiter. Ti meseci su zapravo bili asteroidi koji su se okretali oko Sunca na 'normalan' način. BZ509ima retrogradnu orbitu oko Sunca i u rezonanci je sa Jupiterom, ali se ne okreće oko džinovske planete (nijansa koju su mnogi mediji prevideli).
Orbita 2015 BZ509(u pravcu kazaljke) u poređenju sa Jupiterom (suprotno od kazaljke, kao i sve planete).
U redu, ovo je zanimljivo, ali da li samo zbog toga možemo da kažemo da se radi o međuzvezdanom asteroidu? Očigredno ne. Ali Namouni i Morais su izvršili nimeričke analize i pokazali da je orbita BZ509vrlo stabilna uprkos činjenici da je većina orbita asteroida u rezonanci sa drugim planetama nestabilna (ne računajući Trojanske asteroide, koji su poseban slučaj). Kad kažemo da je stabilna to znači da je takva još od formiranja solarnog sistema.
Orbitna mehanika je nemilosrdna: Retrogradna orbita BZ509 otkriva da je stigao iz daleka i da ga je Jupiterova gravitacija zarobila u retrogradnu orbitu koja danas okružuje Sunce. Ali kako da znamo da BZ ne dolazi iz Ortovog oblaka a ne iz međuzvezdanog kosmosa? Pa nikako, i to i jeste najslabija karika Moraisove i Namounijeve hipoteze. Njihov rezon je da ako bi objekat bio iz Ortovog oblaka ili rasejanog diska(ili kako se već to kaže) on bi morao da bude uhvaćen nedavno – po geološkim merilima – te bi mu stoga orbita bila vrlo nestabilna. Kao i bilo šta drugo, i orbita ovog asteroida može da se prati do samog nastanka solarnog sistema, te on ne može da potiče iz Ortovog oblaka jer u to vreme --- Ortov oblak još nije ni bio formiran! Dakle, ako je došao iz daleka u vreme nastanka solarnog sistema onda je mogao da dođe samo iz interstelarnog prostora. Quod erat demonstrandum.
Naravno, sve to su hipoteze. Najbolje bi bilo poslati tamo jednu sondu koja bi mogla da donese uzorke tla. Prema simulacijama Moraisove i Namounija solarni sistem je pun drugim interstelarnim asteroidima zahvaćenim Jupiterom, sličnim 2015 BZ509.
Reference:
- F Namouni, M H M Morais, An interstellar origin for Jupiter’s retrograde co-orbital asteroid, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters, Volume 477, Issue 1, 11 June 2018, Pages L117–L121, 21 de mayo de 2018.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
