Astronautika: misije

Potrefilo se da su prošle nedelje obe sonde prvi put ugledale svoje još uvek veoma udaljene ciljeve. To nisu posebno impresivne fotografije, ali signaliziraju na prelazak iz krstareće faze misije u naučno-istraživačku objekata koji su do sada bili samo tačkice svetlosti. Od sada pa do kraja 2018, Bennu i Ultima Thule će postati mesta, svetovi sa geologijom i istorijom zapisanom u njihovim stenama

cilj Prvi snimak 'OSIRIS-RExa' ugljeničnog asteroida Bennu. Prečnik mu je samo 250 metara! Zemlji može da priđe skoro kao i Mesec – 480.000 km. Na slici, asteroid je 6 puta dalji od Meseca, oko 2,2 mil. km. Gif je napravljen od pet slika kamere PolyCam tokom sat vremena kalibracije iste i napora navigacionog tima da se optički orijentiše u prostoru. 


o2

Prvi snimak kamere LORRI 'New Horizonsa' Kajperovog objekta 2014 MU69, poznatog pod nadimkom Ultima Thula. LORRI je 16. 8. napravio 48 snimaka radi navigatorski potreba. Svaka slika je imala ekspoziciju od 30 sekundi, najduže koliko LORRI može. Prva slika je tzv. 'predikcija', pređašnja pretpostavka gde bi trebalo da se objekat nalazi. Okolo su zvezde oko 17 puta svetlike od asteroida. U vreme slikanja, MU69je bio 172 mil. km daleko i oko 6,5 milijardi km od Sunca! Najbliža zvezda na prvoj slici je udaljena 4,56 kiloparseka!

Da bi 'New Horizons' mogao da slika sa tolikom ekspozicijom, softver kamere je bio potpuno prepravljen i poslat milijardama kilometara u računar sonde što je na kraju dovelo do toga da ja sa Novog Beograda mogu da vidim objektić u Kajperovom pojasu. Bez obzira na zasluge, to je veliki poduhvat[1].

Obe ove slike sadrže dobre vesti: i Bennu i MU69su se nalazili jako blizu lokacija na kojima je očekivano da se nalaze. To je potvrda teškog rada i računanja astronoma koji su otkrili i pratili objekte i predviđali njihove buduće putanje. Bila je to takođe divna vest i za navigatore misija jer je značilo da su na pravom kursu ka svojim krajnjim destinacijama.

Sledeća četiri meseca će biti jako značajna i za NH i za 'OSIRIS-REx', posebno decembar. Tada je obe misije iznezi prve naučne rezultate o dva mala sveta.

Nezavisno od koincidencije u tajmingi, dve misije ne mogu biti različitije. 'New Horizons' je mnogo dalji od cilja – zapravo, 100 puta je dalji od MU69nego 'OSIRIS-REx' od Bennua. Takođe, NH se približava meti daleko brže. Zbog svega toga, MU69će biti zapravo samo svetla tačka[2]sve do samog dana prolaska pored njega na Novu godinu 2019; svi naučni podaci (uključujući dobre snimke MU69kao sveta) biće prikupljeni u 48-časovnom periodu osmatranja, i protećiće nedelje da na Zemlju stignu najbolji snimci.

o3
2014 MU69 kao binarni objekat (moguće na osnovu stelarne okultacije) u odnosu na kometu Čurjumov-Gerasimenko koju je izučavala sonda 'Rosetta'.
NH će proleteti na samo 3500 km, što će biti triput bliže nego što je bio slučaj sa Plutonom – rezolucija će biti 30-70 m. 

Nasuprot tome, 'OSIRIS-REx' smanjuje rastojanje mnogo sporije, jer mu je za razliku od 'New Hotizonsa' cilj da smanji relativnu brzinu skoro na nulu pre nego što krajem godine uđe u orbitu oko Bennue. biće to prva misija koja će ući u orbitu oko tako malog sveta; Bennu je mnogo manji od komete Čurjumov-Gerasiimenko.

[1]Na prvom snimku, magnituda objekta je bila 20, dok će u decembru biti 15. Golim okom će biti vidljiv sa sonde (magnituda 6) tek 3-4 sata pre najbližeg prolaska!!!

[2]Njegov prečnik je oko 25-40 km!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...