Iako zvuči čudno, prema današnjim naučnim saznanjima, zamisliv je i brži način putovanja informacija van sunčevog sistema, nego što je radijski.
Opširnije: Vesti brže od svetlosti
Write comment (5 Comments) 
Često se zaboravlja da su prvi veštački objekti koji su napustili Sunčev sistem, i koji su otišli mnogo dalje od celokupnog NASA hardvera - radio talasi zemaljskih emitera
Opširnije: Prvi veštački objekti koji su napustili Sunčev sistem nisu letelice
Write comment (0 Comments) 
Inspirisan nikad dovoljno čestim pričama sa omiljenom mi čestičarkom dr Jelenom Maljković-Schrödinger, shvatio sam o čemu danas treba da pišem. O elektronima!
Opširnije: Moja omiljena čestica: elektron
Write comment (5 Comments) 
Svi smo pročitali da su „Junonini“ solarni paneli „majstori“ za konvertovanje solarne energije u struju. Ako su tako dobri na 800 miliona kilometara, kakvi li bi bili tek ovde na Zemlji? Ipak, znamo da ih ni (naj)bogati Amerikanci ne koriste na svojim rančevima. Zašto?
Opširnije: Mogu li ’Junonini’ solarni paneli da se iskoriste na Zemlji?
Write comment (0 Comments) 
Doplerov efekat je veoma važna pojava u fizici, koja je veoma zanimljiva i važna i astronomima. Reč je o tome da frekvencija mehaničkog ili elektromagnetnog talasa ima drukčiju vrednost koju zapaža prijemnik u odnosu na vrednost koju emituje predajnik, ako se se izvor i prijemnik kreću jedan u odnosu na drugog.
Pod strukturom nekog fizičkog sistema podrazumevamo raspored njegovih gradivnih elemenata. Šta se pod ovim poslednjim podrazumeva mora se unapred definisati. Kada se radi o svemiru, za osnovni element uzimamo galaksije poput naše (Galaksija). Strukt
ura zavisi od vrste interakcije između elemenata. Sistem bez inter-akcije nema strukturu, kao što je, približno slučaj sa gasnim helijumom, na pr. Najjednostavnija struktura nepokretnih elemenata koji se međusobno odbijaju (repulzivna sila) bila bi ona gde se elementi nalaze na rogljevima kocke, tzv kubna rešetka, kakvu ima, na pr. kuhinjska so (NaCl).
Write comment (0 Comments) 
Šatlovi ne lete od leta 2011. Iako je izvedeno 135 lansiranja, danas se čini kao da je sve to bilo pre sto godina. Ipak, neka nam posluže za jedan mali misaoni experiment.
Opširnije: Odakle bi bilo lakše lansiranje spejs-šatlova: sa ekvator ili sa planina?
Write comment (0 Comments) 
Različite misije u blizini Zemlje koriste različite orbite. Njihove visine, nagibi, ekscentriciteti i periodi okretanja se pažljivo proračunavaju i održavaju.
Pažljivo proučavanje velikog dela neba snimanog VST teleskopom otkriva nam interesantne rezultate
Opširnije: Tamna materija je možda manje grudvičasta nego što mislimo
Write comment (0 Comments) 
Početkom XVIII, XIX, pa i XX veka, astronomija kao nauka još nije bila u potpunosti Newtonovska. Među astronomima i filozofima je još vladalo uvreženo mišljenje da Sunčev sistem sadrži samo onih šest planeta poznatih još u antičko doba: Merkur, Veneru, Zemlju, Mars, Jupiter i Saturn. Međutim, kada je Ser William Herschel 1781. godine otkrio sedmu planetu, Uran, skoro svi su bili ubeđeni da mora postojati još sličnih tela.
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
