- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: subota, 20 januar 2018 16:34
-
Autor Draško Dragović
Korišćenje nuklearnih reaktora u kosmosu nije baš donelo plodove do sada. Između 1967. i 1988. Sovjetski Savez je poslao 33 reaktora u kosmos, 31 tipa 'Бук' (БЭС-5) i 2 tipa 'Топаз-2' (ТЭУ-5 'Тополь'), dok su Amerikanci lansirali samo jednu vrstu, SNAP-10A (System of Nuclear Auxiliary Power), 1965. godine. Međutim, decenijama se pokušavalo oživljavanje dizajna reaktora koji bi mogao da se koristi van orbite. Ti sistemi bi našli primenu u napajanju električnih pogonskih motora (jonskih, ili plazmenih) koji bi pokretali orbitne tegljače ili sonde ka spoljnjem delu solarnog sistema, pa čak i u snabdevanju baza na Mesecu ili Marsu.
Opširnije: DEMOCRITOS: prototip evropskog nuklearnog kosmičkog reaktora
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 19 januar 2018 09:59
-
Autor Draško Dragović
Kad se jedan neutron u atomskom jezgru raspadne, raspadne se na jedan proton, jedan elektron i jednu fantomsku česticu - neutrino. Ime toj novoj čestici nadenuo je genijalac Enriko Fermi 1933. godine. Navedeni događaj se naziva radioaktivno beta zračenje. Merenja vršena od tada pa sve do šezdesetih godina XX veka potvrdila su da na osnovu Zakona o održavanju energije pri reakcijama pojedinih raspada 'beži' jedna čestica koju je teško uočiti, jer nema naelektrisanje, bez dimenzija je i bez mase, a kreće se brzinom svetlosti.
Opširnije: Fantomska čestica
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 05 januar 2018 10:00
-
Autor Laslo Kočmaroš
Preko četiri stotina istraživača iz ukupno osamnaest zemalja se okupilo na astronomskoj observatoriji Pjer Ože, Pierre Auger (Argentina) kako bi proučili fenomen visokoenergetskih čestica.
Opširnije: Kiša čestica iz duboke vasione
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 25 decembar 2017 11:57
-
Autor Laslo Kočmaroš
Naučnici su uspeli da dostignu izuzetno niske vrednosti temperature, gotovo da je to apsolutna nula. Brojčano iskazano, dostigli su sto piko Kelvina ili 10-10 Kelvina ali kao što je rečeno apsolutnu nulu nije moguće dostići na osnovu naših dosadašnjih saznanja. Istraživači su zapazili neke osobine materije koje se pojavljuju kada se približimo toj temperaturi kao što je super provodnost, na primer.
Opširnije: Najniža i najviša moguća temperatura
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 25 decembar 2017 10:29
-
Autor Draško Dragović
Kosmički zraci
(part II)
Možda je ovo trebalo da bude Part I, ali nema veze. Tema je (pre)velika i za više nastavaka, tako da nema nikakve štete. Po definiciji, kosmički zraci predstavljaju prirodno jonizujuće zračenje velike energije koji uglavnom potiču van solarnog sistema pa čak i naše galaksije. Kada ti zraci stignu do Zemlje, u sudaru sa našom atmosferom proizvode mlazove sekundarmih zračenja koji ponekada dospevAju i do površine. I pored svega što mi danas teoretišemo, njihovo poreklo je – misterija.
Opširnije: Kosmički zraci (part II)
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 22 decembar 2017 10:29
-
Autor Draško Dragović
Šta drži astronaute budne tokom noći?
Kosmički zraci!
(part I)
U kosmosu, astronauti vide zvezde na više načina. Još od šezdesetih, kosmički putnici su prijavljivali da vide blještave flešove svetlosti čak i kad su držali oči zatvorene!
Opširnije: Šta drži astronaute budnim tokom noći?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: utorak, 28 novembar 2017 20:55
-
Autor Draško Dragović
Pre koju godinu naučnici su na Grenlandu sa dubine od preko 500 metara izvadili uzorak leda iz vremena nastanka Rimskog carstva. To samo po sebi i nije nešto interesantno, jer postoje daleko starije naslage leda, ali je interesantmo što su u ledu otkriveni mehurići u kojima je zarobljen vazduh iz onog vremena. Njihovom spektralnom analizom može da se utvrdi kakvog sastava je bio tadašnji vazduh. Ono što je sve zaprepastilo, to je kombinacija gasova koja je jasno ukazivala da je Rim počeo ubrzano da se razvija! Takva kombinacija je značila da je Grad počeo da koristi sve više energije, a to je bio znak da se sve više razvijao. Zato me je zainteresovalo da napišem nešto o vezi količine energije koju naša civilizacija proizvodi (i troši) i njenog ekonomskog razvoja. Isto kao raketa: što troši više energije, brže i dalje će odleteti. Dokle tako?
Opširnije: Koliko trošimo energije kao civilizacija?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 19 oktobar 2017 11:00
-
Autor Aleksandar Zorkić
Detektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.
Opširnije: Šta možemo da očekujemo od detekcije gravitacionih talasa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
