... Danas sličnu pojavu možemo da posmatramo na Suncu. Kada jakim solarnim teleskopima posmatramo izbačaje koronalne mase na Suncu vidimo plazmu koju čine naelektrisane čestice. Njihov pravac i smer kretanja određuju lokalne magnetne sile. Putanje naelektrisanih čestica označavaju magnetne sile.
Opširnije: Fotogram magnetnog polja
Write comment (0 Comments) 
Stiven Hoking je u toku svog dugog radnog veka decenijama dominirao i usmeravao teorijski rad o relativnosti, crnim rupama, i kosmologiji vrlo ranog svemira (kako je on to sam zvao).
Od njegovih rezultata treba istaći tri...
Opširnije: Zašto je značajan Stiven Hoking
Write comment (0 Comments) 
Fotonika je nauka o svetlosti. Nastala je 1960. kada je Teodor Maiman otkrio lasere. To je tehnologija stvaranja, kontrolisanja i otkrivanja svetlosnih talasa i fotona-čestica svetlosti. Ona potpomaže tehnologiju svakodnevnog života; veze smart telefona i laptopova preko Interneta, medicinske instrumente, tehnologiju osvetljenja. Svetlosni talasi i fotoni nam omogućuju da istražujemo svemir i mikrostrukturu materije. Fotonika će u 21. veku značiti ono što je u 20. veku značila elektronika.
Korišćenje nuklearnih reaktora u kosmosu nije baš donelo plodove do sada. Između 1967. i 1988. Sovjetski Savez je poslao 33 reaktora u kosmos, 31 tipa 'Бук' (БЭС-5) i 2 tipa 'Топаз-2' (ТЭУ-5 'Тополь'), dok su Amerikanci lansirali samo jednu vrstu, SNAP-10A (System of Nuclear Auxiliary Power), 1965. godine. Međutim, decenijama se pokušavalo oživljavanje dizajna reaktora koji bi mogao da se koristi van orbite. Ti sistemi bi našli primenu u napajanju električnih pogonskih motora (jonskih, ili plazmenih) koji bi pokretali orbitne tegljače ili sonde ka spoljnjem delu solarnog sistema, pa čak i u snabdevanju baza na Mesecu ili Marsu.
Opširnije: DEMOCRITOS: prototip evropskog nuklearnog kosmičkog reaktora
Write comment (0 Comments) 
Kad se jedan neutron u atomskom jezgru raspadne, raspadne se na jedan proton, jedan elektron i jednu fantomsku česticu - neutrino. Ime toj novoj čestici nadenuo je genijalac Enriko Fermi 1933. godine. Navedeni događaj se naziva radioaktivno beta zračenje. Merenja vršena od tada pa sve do šezdesetih godina XX veka potvrdila su da na osnovu Zakona o održavanju energije pri reakcijama pojedinih raspada 'beži' jedna čestica koju je teško uočiti, jer nema naelektrisanje, bez dimenzija je i bez mase, a kreće se brzinom svetlosti.
Preko četiri stotina istraživača iz ukupno osamnaest zemalja se okupilo na astronomskoj observatoriji Pjer Ože, Pierre Auger (Argentina) kako bi proučili fenomen visokoenergetskih čestica.
Opširnije: Kiša čestica iz duboke vasione
Write comment (2 Comments) 
Naučnici su uspeli da dostignu izuzetno niske vrednosti temperature, gotovo da je to apsolutna nula. Brojčano iskazano, dostigli su sto piko Kelvina ili 10-10 Kelvina ali kao što je rečeno apsolutnu nulu nije moguće dostići na osnovu naših dosadašnjih saznanja. Istraživači su zapazili neke osobine materije koje se pojavljuju kada se približimo toj temperaturi kao što je super provodnost, na primer.
Opširnije: Najniža i najviša moguća temperatura
Write comment (0 Comments) 
Kosmički zraciMožda je ovo trebalo da bude Part I, ali nema veze. Tema je (pre)velika i za više nastavaka, tako da nema nikakve štete. Po definiciji, kosmički zraci predstavljaju prirodno jonizujuće zračenje velike energije koji uglavnom potiču van solarnog sistema pa čak i naše galaksije. Kada ti zraci stignu do Zemlje, u sudaru sa našom atmosferom proizvode mlazove sekundarmih zračenja koji ponekada dospevAju i do površine. I pored svega što mi danas teoretišemo, njihovo poreklo je – misterija.
Opširnije: Kosmički zraci (part II)
Write comment (2 Comments) 
Šta drži astronaute budne tokom noći?U kosmosu, astronauti vide zvezde na više načina. Još od šezdesetih, kosmički putnici su prijavljivali da vide blještave flešove svetlosti čak i kad su držali oči zatvorene!
Opširnije: Šta drži astronaute budnim tokom noći?
Write comment (4 Comments) 
Pre koju godinu naučnici su na Grenlandu sa dubine od preko 500 metara izvadili uzorak leda iz vremena nastanka Rimskog carstva. To samo po sebi i nije nešto interesantno, jer postoje daleko starije naslage leda, ali je interesantmo što su u ledu otkriveni mehurići u kojima je zarobljen vazduh iz onog vremena. Njihovom spektralnom analizom može da se utvrdi kakvog sastava je bio tadašnji vazduh. Ono što je sve zaprepastilo, to je kombinacija gasova koja je jasno ukazivala da je Rim počeo ubrzano da se razvija! Takva kombinacija je značila da je Grad počeo da koristi sve više energije, a to je bio znak da se sve više razvijao. Zato me je zainteresovalo da napišem nešto o vezi količine energije koju naša civilizacija proizvodi (i troši) i njenog ekonomskog razvoja. Isto kao raketa: što troši više energije, brže i dalje će odleteti. Dokle tako?
Opširnije: Koliko trošimo energije kao civilizacija?
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
