- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: utorak, 24 novembar 2020 07:02
-
Autor Miša Bracić
Gravitacione opservatorije Virgo (u Italiji) i LIGO (u SAD) su u poslednjih pet godina pokrenule eru gravitacione astronomije (gravitational waves- GV). Gravitacioni talasi, nastali usled sudara dve crne rupe prvi put su detektovani septembra 2015. godine. Sudar dve neutronske zvezde, avgusta 2017. osim gravitacionih talasa je emitovao elektromagnetne talase, od radio do gama zraka, što je posmatrano na više zemaljskih i svemirskih teleskopa. Crne rupe srednje mase su bile nepoznate do nedavne detekcije spajanja dve crne rupe i nastanka nove s masom 142 puta većom od mase Sunca.
Opširnije: Od rudnika metala do gravitacionih talasa
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: utorak, 17 novembar 2020 15:11
-
Autor Dragan Tanaskoski
Ajnštajn je rekao da je najsretnija pomisao koja mu je pala na pamet, je ideja čoveka koji pada sa krova. Shvatio je da čovek koji pada ne bi imao, ne bi osećao, svoju težinu.
Opširnije: Novi način vizualizacije opšte teorije relativnosti (DRUGI DEO)
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 12 novembar 2020 11:02
-
Autor Miša Bracić
Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.
Opširnije: LIGO i Virgo najavljuju nova otkrića
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: utorak, 10 novembar 2020 21:11
-
Autor Dragan Tanaskoski
1915. god. Ajnštajn je stvorio strogi matematički model koji kaže da ne postoji nekakva privlačna sila koja deluje na daljinu, nego je u pitanju tkanje samog univerzuma koje svojim deformisanim oblikom čini da tela padaju...
Opširnije: Novi način vizualizacije opšte teorije relativnosti
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 05 novembar 2020 17:58
-
Autor Aleksandar Zorkić
Pažnju astronomske javnosti ovih dana je privikla vest o misterioznim kratkim radio bleskovima iz okoline centra Mlečnog puta.
Opširnije: Otkriven uzrok misterioznih kratkih radio bljeskova iz svemira
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 12 oktobar 2020 19:12
-
Autor Aleksandar Zorkić
Sve je započeo Neđo koji je povodom članka Zašto se Zemlja okreće? Postavio ovo pitanje:
Opširnije: Da li će gravitacija zvezde zarotirati planetu?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: nedelja, 23 avgust 2020 21:20
-
Autor Dragan Tanaskoski
Kada govorimo o veličini vasione (svemira, univerzuma) moramo razlikovati vidljivu ili tačnije sagledivu (engl. observable) od nesagledive (engl. unobservable) vasione. Pod sagledivom vasionom ne misli se na naše sadašnje ili buduće tehničke mogućnosti da nešto vidimo već na ograničenje koje nameće konačna brzina svetlosti. Iz razloga što nijedan signal ne može putavati brže od brzine svetlosti, ne možemo primiti signale, ni videti, nešto što je dalje od starosti vasione izraženo u svetlosnim godinama. 2015. god. starost vasione je procenjena na 13,799±0.021 milijardi godina. Ali, to ne znači da je prečnik vidljive vasione 13,8 milijardi svetlosnih godina. Tokom tog vremena vasiona se širila i naučnici procenjuju da je prečnik nama vidljive vasione 93 milijardi svetlosnih godina.
Opširnije: Veličina vasione i njena nesagledivost
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
