Poslednjih godina se u naučnim krugovima mnogo raspravlja o mogućnosti postojanja više univerzuma, umesto samo jednog, od kojih svaki ima različite zakone fizike. Čini se da su naučnici na pragu dokaza za takve tvrdnje.
Opširnije: Da li su zakoni fizike svuda isti?
Write comment (0 Comments) 
Ili: KOLIKI JE KOSMOS?
Kada pogledamo u mikrokosmos vidimo svet elementarnih čestica a kada pogledamo u makrokosmos vidimo svet zvezda i galaksija. Granice i jednoga i drugoga sveta su nam za sada toliko nedostupne i nevidljive da ni umom ne možemo da ih sagledamo i pretpostavimo.
Opširnije: Dve granice Kosmosa
Write comment (1 Comment) 
... jedna sekunda na Zemlji traje 1,000002 Sunčevih sekundi. Približavanjem telima veće mase vreme usporava.
Opširnije: Gravitacija usporava vreme
Write comment (1 Comment) 
Princip, koji je prvi definisao dansko-švajcarski lekar, fizičar i matematičar Danijel Bernuli 1726. godine, glasi ovako: u mlazu vode ili vazduha pritisak je veliki, ako je brzina mala, odn. pritisak je mali, ako je brzina velika.
Opširnije: Bernulijev princip i njegove posledice
Write comment (0 Comments) 
U periodu od 11. februara do 23. marta 2015. godine, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), održaće se 12. međunarodni program “Masterclasses - Hands on Particle Physics”. U ovom obrazovno-istraživačkom programu će u okviru 200 naučnih institucija aktivno učestvovati oko 10.000 učenika srednjih škola iz 47 zemalja širom sveta.
Opširnije: CERN Masterclass 2016
Write comment (0 Comments) 
Sila, kojom Zemljina kugla privlači neko telo, opada sa udaljenošću od Zemljine površine. Ako bi teg od 1 kilograma podigli na visinu od recimo 6.400 km, tj. udaljili je od centra Zemaljske kugle za dva njena poluprečnika, sila privlačenja bi opala za 22, tj. 4 puta, i teg bi bio težak 250 grama umesto 1.000. Prema Njutnovom zakonu gravitacije, Zemaljska kugla privlači tela tako kao da je sva njihova težina koncentrisana u samom centru, a sila privlačenja opada obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja. U našem slučaju rastojanje tega od centra Zemlje je udvostručeno, pa je privlačna sila opala za 22, tj. četvorostruko. Udaljivši teg na 12.800 km od Zemljine površine, tj. na trstruku udaljenost od centra Zemlje, privlačna sila bi opala za 32, tj. 9 puta.
Opširnije: Gde su stvari teže?
Write comment (8 Comments) 
Pre par decenija u pariskim novinama je objavljeno da će za samo 25 sentima svakom biti omogućeno jeftino putovanje, a pri tom bez ikakvog zamaranja. Kao i uvek, bilo je puno lakovernih koji poslali 25 sentima. Ubrzo je svaki od njih dobio poštom odgovor: “Ostani, građanine, mirno u svom krevetu i seti se da se naša Zemlja okreće. Na paraleli Pariza – 49. – svakog dana ćeš prevaliti više od 25.000 km. A ako želite živopisan pogled, sklonite zavesu i divite se slici zvezdanog neba”.
Opširnije: Kada se (o)krećemo brže oko Sunca – danju ili noću?
Write comment (0 Comments) 
Elektromagnetni talasi se emituju kada je neka naelektrisana čestica ubrzana, a gravitacioni talasi kada je neka masa ubrzana, ali tako da ne postoji sferna simetrija u njenom kretanju.
Opširnije: Izvori gravitacionih talasa
Write comment (1 Comment) 
U Opštoj teoriji relativnosti u stvari ne postoji sila gravitacije! Umesto toga svaka masa na precizan način krivi oko sebe prostor i rasteže vreme.
Opširnije: Šta su gravitacioni talasi?
Write comment (0 Comments) 
Zamislite kuglu na zategnutom, elastičnom platnu. Ona, zavisno od svoje mase, manje ili više ugiba platno i deformiše ga. Ta deformacija je dobra predstava onog što se u svemiru zaista i događa: masivna tela deformišu prostor oko sebe.
Opširnije: Ukratko o LIGO, opservatoriji koja je zabeležila gravitavcione talase
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
