Nekoliko reči o tome koliko se brzo elektron kreće oko atomskog jezgra

Gradivni delovi svemira

Vi svakako znate da se najveći deo našeg neposrednog okruženja, ali i čitavog vidljivog svemira, sastoji iz svega tri vrste elementarnih čestica, koje kao kakve „ciglice“ izgrađuju skoro sve što postoji. Te čestice su elektron, proton i neutron. 

Elektroni se kreću oko atomskog jezgra (poput planeta oko neke zvezde), i zbog toga uspeju da ne padnu na pozitivno naelektrisano jezgro, koje ih privlači: privlačna sila jezgra u ravnoteži je sa centrifugalnom silom koja nastaje zbog kružnog kretanja elektrona, pa su elektroni u stabilnoj orbiti.

Dakle, da elektroni ne bi pali na jezgro koje ih privlači, oni se velikim brzinama okreću oko jezgra i zbog toga ne padaju na jezgro. U ovom tekstu razmatraćemo samo atom vodonika, koji se sastoji iz jednog elektrona, jednog protona, a nema niti jedan neutron. Izračunaćemo kolika je brzina kruženja elektrona oko protona u atomu vodonika.

Opšte je poznato da je brzina svetlosti u vakuumu granična brzina: nijedno telo, nijedna čestica (koja ima masu mirovanja različitu od nule) ne može se kretati niti brže od svetlosti, niti tačno brzinom svetlosti – uvek se mora kretati sporije. Brzina svetlosti je najveća moguća brzina, i veća je i od brzine elektrona koji se okreće oko atomskog jezgra. Ali – koliko puta je veća...?

Ceo članka preuzmite u PDF fajlu:

Jurnjava za elektronom, 183 kb