Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.
Stiven Vajnberg, teorijski fizičar, i nobelovac, u svojoj knjizi Prva tri minuta, je još 1977. godine napisao da je „potreba praćenja istorije svemira sve do njenih početaka neodoljiva“. „Od početka moderne nauke u šesnaestom i sedamnaestom veku, fizičari i astronomi su se uvek iznova vraćali na problem porekla svemira.“
Opširnije: Šta nam elementarne čestice mogu reći o svemiru?
Write comment (2 Comments) 
Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostorvreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom.
Opširnije: Gravitacija i vreme
Write comment (0 Comments) 
Tela koja padaju pod dejstvom sile Zemljine teže kreću se vertikalno nadole. Sila teže ili gravitacija privlači tela ka Zemljinom jezgru. Tela, bez obzira na svoju masu i veličinu, koja su istovremeno puštena da vertikalno padaju nadole sa iste visine istovremeno udaraju u tlo. To je prvi dokazao Galileo Galilej kada je sa krivog tornja u Pizi pustio 2 kugle da slobodno padnu. Kugle su bile iste veličine, a različitih masa....
Opširnije: PROJEKAT: Bestežinsko stanje u liftu koji slobodno pada
Write comment (4 Comments) 
Za većinu nas nije tajna da je univerzum ekstremno velik. To što mi možemo da vidimo ('poznati univerzum') ugrubo je procenjeno na prečnik od 93.000.000.000 svetlosnih godina. To je vrlo impresivan broj, posebno ako imamo u vidu da je to samo onaj deo koji za sada vidimo. Obzirom na tako ogromnu zapreminu kosmosa, svakako da je količina materije koja ga ispunjava jednako impresivna...
Opširnije: Koliko atoma ima u univerzumu?
Write comment (0 Comments) 
Od kako računaju vreme, ljudska bića pokušavaju da shvate od čeka se sastoji kosmos i sve ono unutar njega. I dok su drevni žreci i filozofi zamišljali svet sastavljen od četiri ili pet elemenata – zemlje, vode, vazduha, vatre (i metala, odn. svesti) – u klasičnoj antici, filozofi su počeli da teoretišu da se sva materija sastoji zapravo od sićušnih, nevidljivih i nedeljivih atoma.
Opširnije: Koji su delovi atoma?
Write comment (0 Comments) 
Još u septembru 2007. godine procurela je vest da kilogram koji služi kao etalon za sve druge kilograme na svetu, polako gubi na težini.
Prošla je možda milijarda godina, možda i nešto manje od nastanka univerzuma kada su stvorene prve zvezde. Od tada, od prvog zraka prve zvezde do danas svemir neprestano proizvodi svetlost. Osnovna čestica svetlosti je foton. Koliko fotona je proizvedeno od prvog zvezdanog zraka pre 13 milijardi godina do danas?
Opširnije: Koliko fotona je stvoreno do danas u svemiru?
Write comment (1 Comment) 
Kako sam uspeo da povežem Sumere i kosmičke brodove, i uz pomoć matematike rešim jedan problem
Opširnije: Problemi sa satom i uglovima
Write comment (0 Comments) 
Svi su čuli onu opominjuću priču da bi svemirska letilica, ako bi ušla u atmosferu pod prevelikim uglom, bila spržena i uništena. Ili bi se odbila nazad u kosmos. Hajde da razmotrimo da li je to zapravo baš tako.
Opširnije: Atmosfera i reentry svemirske letilice
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
