- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: sreda, 04 mart 2020 18:01
-
Autor Aleksandar Zorkić
Najveće misterije moderne astronomije su tamna materija i tamna energija. Znanje o njima može stati u jednu rečenicu. Naučnici znaju da postoje i znaju koliko ih ima u svemiru. I to je sve. Šta je tamna materija, šta je tamna energija – ne zna se. Postoje pretpostavke, ali bez pouzdanih dokaza. Da misterija bude veća zna se da obe dominiraju univerzumom, svaka na svoj način i da oblikuje njegovu sudbinu. Ali šta su – to niko ne zna. Uostalom i naučnici ih i zovu „tamnim“ baš zato što ih ne znaju, što ih obavija tama neznanja. Inače taj pridev ne govori o njihovim fizičkim svojstvima.
Opširnije: Tamna energija i tamna materija - najveće misterije astronomije
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: subota, 08 februar 2020 10:20
-
Autor Miša Bracić
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Opširnije: Teorija masene gravitacije i tamna energija
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 07 februar 2020 12:20
-
Autor Miša Bracić
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Opširnije: Gravitacioni talasi i tamna materija
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 06 februar 2020 20:20
-
Autor Miša Bracić
Astrofizičari su došli korak bliže razumevanju porekla slabog sjaja gama zraka na nebu. Analize ukazuju da je ovo svetlo sjajnije u regionima koji sadrže više materije i prigušenije tamo gde materije ima manje. Sada je prvi put otkrivena ova korelacija koja može da se koristi za razumevanje uzroka pozadinskih gama zraka.
Opširnije: Da li tamna materija doprinosi kosmičkom gama sjaju
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: sreda, 15 januar 2020 13:59
-
Autor Draško Dragović
Kada kometa proleti pored nekog masivnog tela kao što su Jupiter ili Sunce, može da se desi da se zbog snažnih plimskih talasa raspadne na delove.
Opširnije: Zašto se komete raspadaju? (Rošova granica)
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: sreda, 28 avgust 2019 14:01
-
Autor Miša Bracić
Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954.
Opširnije: Krater nastao eksplozijom termonuklearne bombe
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: subota, 18 maj 2019 10:00
-
Autor Miša Bracić
Znamo šta se dešavalo u 40 milijarditom delu sekunde nakon Velikog praska, šta se dešava u jezgrima zvezda, kako nastaju crne rupe, kako se energija pretvara u materiju, kako nastaje masa i kako se masa pretvara u energiju, koji su najsitniji delovi materije, definisali smo sile. Ali, nemamo ništa, ni matematiku kojom možemo da predstavimo šta je unutar ili iza singularnosti.
Opširnije: Na horizontu događaja
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
