Širenje univerzuma jedno je od najznačajnijih otkrića u modernoj kosmologiji. Odnosi se na fenomen gde se rastojanje između galaksija vremenom povećava. To znači da univerzum nije statičan, već da raste.
Ideju o širenju svemira prvi je predložio belgijski astronom Georges Lemaitre 1927. Međutim, tek 1929. godine američki astronom Edvin Habl je pružio opservacione dokaze koji su potvrdili ovu teoriju. Habl je otkrio da je svetlost udaljenih galaksija pomerena ka crvenom kraju spektra, što ukazuje da se one udaljuju od nas.
|
Georges Lemaitre je bio belgijski fizičar i sveštenik koji je poznat po svojim značajnim doprinosima u oblastima kosmologije i astrofizike. Rođen je 1894. u Šarleroa u Belgiji i studirao je matematiku i fiziku na Katoličkom univerzitetu u Luvenu. Po završetku studija zaređen je za katoličkog sveštenika 1923. godine, ali je nastavio da se bavi naukom. Georges Lemaitre: Gospodin Veliki prasak. https://www.youtube.com/watch?v=RL6ndOAOEeE Lemetr je možda najpoznatiji po svom predlogu o širenju svemira, koji je sada poznat kao teorija Velikog praska (Big Bang). Godine 1927. predložio je da se univerzum širi i da se ovo širenje može pratiti do jednog, prvobitnog događaja – „prvobitnog atoma“. Lemetrova teorija je u početku naišla na skepticizam, ali je vremenom dobila podršku pošto je prikupljeno više dokaza koji bi je potkrepili. Šezdesetih godina prošlog veka, otkriće kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja dalo je dalju potvrdu teorije Velikog praska i učvrstilo Lemetrovo mesto kao jednog od pionira moderne kosmologije. Pored svog rada na teoriji Velikog praska, Lemetr je takođe dao značajan doprinos proučavanju kosmičkih zraka i strukture univerzuma. Bio je plodan pisac i govornik, i ostao je aktivan u naučnoj zajednici do svoje smrti 1966. Sve u svemu, sugestija Žorža Lemetra o širenju svemira i teorija Velikog praska revolucionisali su naše razumevanje univerzuma i postavili temelje za veći deo kosmoloških istraživanja koja se nastavljaju do danas. |
Trenutno objašnjenje za širenje univerzuma je teorija Velikog praska. Prema ovoj teoriji, univerzum je počeo kao izuzetno vruće i gusto stanje, a zatim je doživeo brzo širenje koje traje do danas. Ovo širenje nije rezultat galaksija koje se kreću kroz svemir, već se sam prostor širi, uzrokujući da se galaksije udaljavaju jedna od druge.
Brzina širenja se meri parametrom koji se zove Hablova konstanta, nazvana po Edvinu Hablu. Nedavna zapažanja sa svemirskih teleskopa kao što su Hubble svemirski teleskop i Planck misija dovela su do novih procena Hablove konstante. Međutim, još uvek su u toku istraživanja kako bi se utvrdila tačna stopa ekspanzije i razumeli fizički procesi koji je pokreću.
Ako se prostor širi u čemu se širi?
Kada kažemo da se univerzum širi, mislimo da se sam prostor širi. Ne širi se ni u šta; nego se samo tkanje svemira rasteže, što dovodi do povećanja udaljenosti između galaksija. To znači da ne postoji ivica ili granica univerzuma, i da nema središnje tačke iz koje se širi. Da bismo ovo razumeli, možemo koristiti analogiju balona koji se naduvava;. Zamislite da površina balona predstavlja univerzum, a da tačke na površini predstavljaju galaksije. Kako se balon naduvava, tačke se udaljavaju jedna od druge. Međutim, nema ivice ili središnje tačke na površini balona, i ne postoji spoljni prostor u koji se balon širi. Površina balona se jednostavno rasteže i širi u svim pravcima. Širenje univerzuma se dešava u svim pravcima, i ne postoji spoljašnji prostor u koji se univerzum širi. Univerzum se jednostavno širi i rasteže sopstveno tkivo svemira, što dovodi do povećanja udaljenosti između galaksija.
Umetnička prdstava širenja tkanja univerzuma
Nicolle R. Fuller / Science Photo Library
Širenje univerzuma ima duboke implikacije na naše razumevanje kosmosa. To sugeriše da je univerzum imao početak i postavlja pitanja o tome šta je postojalo pre toga. To takođe implicira da će univerzum nastaviti da se širi neograničeno, što će na kraju dovesti do stanja u kome su galaksije toliko udaljene da više nisu vidljive jedna drugoj. Proučavanje širenja univerzuma ostaje glavna oblast istraživanja u savremenoj astrofizici i kosmologiji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
