Nastavak teksta "M patuljci i entropija: Zašto ne mogu da podrže inteligentni život"

Dok smo u prethodnom tekstu razmotrili kako entropijska ograničenja - nedostatak dovoljne količine korisne energije - mogu da spreče razvoj inteligentnog života oko M patuljaka (crvenih patuljaka), postoji još jedan fascinantan argument o tome zašto tehnološke civilizacije možda nisu uobičajene u univerzumu - i ovaj put se odnosi na zvezde sličnije našem Suncu.

Paradoks metaličnosti

Za formiranje stenovitih planeta potrebnih za život kakav poznajemo, zvezda mora da ima visoku metaličnost - odnosno, mora da bude bogata elementima težim od vodonika i helijuma. Ovi "metali" (u astronomskom smislu) su ključni za formiranje planeta poput Zemlje. Međutim, visoka metaličnost donosi sa sobom neželjenu posledicu: čini zvezde sklonije jakim erupcijama i solarnim olujama.

Carrington događaji kao "reset" dugme

Carrington događaj, nazvan po astronomu Ričardu Carringtonu koji je prvi posmatrao takvu solarnu erupciju 1859. godine, predstavlja ekstremno jaku geomagnetnu oluju uzrokovanu solarnom erupcijom. Takvi događaji mogu da:

• -Unište elektronske uređaje na globalnom nivou
• -Onesposobe elektroenergetske mreže na celim kontinentima
• -Parališu komunikacione sisteme, satelite i navigaciju
• -Vrate civilizaciju decenijama unazad u tehnološkom smislu

Civilizacije oko zvezda sa prejakim solarnim olujama.

Vremenski paradoks tehnološkog razvoja

Ovde se krije jedan od najintrigantnijih paradoksa u razmišljanju o vanzemaljskim civilizacijama. Postoji veoma uzak vremenski prozor u kome civilizacija može da:

1. Razvije dovoljno tehnologije da razume šta su solarne superoluje
2. Ali još uvek nije toliko zavisna od elektronike da bi takav događaj značio potpunu katastrofu
3. Ima dovoljno vremena da razvije zaštitne mere

Problem učestalosti

Ako su Carrington događaji česti (na primer, svakih nekoliko decenija): Civilizacija se stalno resetuje i nikada nema priliku da razvije naprednu zaštitu.

Ako su retki (svakih nekoliko hiljada godina): Civilizacija nikada nema priliku da ih iskusi i pripremi se, pa kada se dogode, zastaju ih nespremne.

Današnja ranjivost

Naša trenutna situacija savršeno ilustruje ovaj paradoks. Mi znamo za geomagnetne oluje ekstremne jačine, ali:

• -Nismo razvili zaštitne mere na globalnom nivou
• -Naša zavisnost od elektronike je ogromna - od teretnih brodova do kamiona, sve zavisi od elektronskih sistema
• -Nalazimo se u aktivnoj fazi solarnog ciklusa, iako intenzitet trenutnog ciklusa 25 nije dramatično viši od očekivanog

Ako bi se događaj sličan Carringtonovom desio sutra, posledice bi bile katastrofalne za modernu civilizaciju.

Galaktička perspektiva

Ovaj argument sugeriše da bi moglo postojati mnoštvo civilizacija u galaksiji koje se stalno "resetuju" solarnim olujama svojih matičnih zvezda. Civilizacije koje uspevaju da prebrode nekoliko takvih katastrofa eventualno razviju tehnologiju za zaštitu, ali to je izuzetno retko zbog:

• -Statističke neverovatnosti pogađanja pravog vremenskog prozora
• -Socijalnih posledica - haos i kolaps mogu da spreče koordinisan odgovor
• -Tehnološke zavisnosti - što smo napredniji, to smo ranjiviji

Dvostruka Zlatokosa zona

Kombinujući oba argumenta - entropijski i solarne oluje - dobijamo sliku dvostruke "Zlatokosa zone" za inteligentni život:

Tipovi zvezda:

• -M patuljci: Premalo entropijske energije za složeni život
• -Visoko metalične zvezde slične Suncu: Dovoljno energije, ali previše solarnih oluja
• -Zvezde niske metaličnosti: Bez jakih solarnih oluja, ali i bez stenovitih planeta

Vremenski prozor:

• -Prerano: Nedovoljno tehnologije za razumevanje pretnje
• -Prekasno: Previsoka zavisnost od ranjive tehnologije

Prozori za civilizaciju su retki

Ovi argumenti zajedno mogu da objasne zašto nismo detektovali tehnološke civilizacije uprkos ogromnom broju zvezda i planeta. Možda nije dovoljno samo biti u nastanjivoj zoni oko stabilne zvezde - možda je potreban perfektan spoj:

• -Zvezde sa dovoljno energije za složeni život
• -Umerene solarne aktivnosti
• -Tačnog vremenskog trenutka u tehnološkom razvoju
• -Društvene sposobnosti da se odgovori na globalnu pretnju

Ako je ova hipoteza tačna, onda smo možda stvarno retki u univerzumu - ne zato što nema života, već zato što su prozori za dugotrajne, napredne civilizacije izuzetno retki i kratki. Možda postoje desetine ili stotine civilizacija koje se stalno vraćaju na početak, zarobljene u ciklusu tehnološkog razvoja i katastrofalnog reseta.

Ovaj tekst je inspirisan diskusijama o Carrington događajima kao mogućem objašnjenju Fermi paradoksa.