Prema modelima u lokalnom svemiru nedostaje više od jedne trećine materije koja čini zvezde, planete, galaksije, život.

Ova nedostajuća materija postoji u nitima gasa koji premošćuju galaksije. Niti su uočene ranije ali se njihova svojstva nisu razabirala, što je otežavalo izdvajanje njihove svetlosti od svetlosti galaksija, crnih rupa i drugih obližnjih objekata.

Novo istraživanje pronalazi i precizno karakteriše jedan filament vrelog međugalaktičkog gasa koji premošćuje četiri jata galaksija.

Ova nit vrućeg gasa, sa temperaturom od preko 10 miliona stepeni se kroz Šeplijevo superjato proteže na 23 miliona svetlosnih godina. Masa mu je 10 puta veća od mase naše galaksije i povezuje dva galaktička jata na jednom kraju sa dva na drugom, koja su deo Šeplijevog superjata, jedne od najmasivnijih struktura u obližnjem Univerzumu sa više od 8000 galaksija. Nit bi mogla da bude deo „nedostajuće” materije Svemira, što bi rešilo decenijsku misteriju.

„Po prvi put, naši rezultati se u velikoj meri podudaraju sa onim što vidimo u našem vodećem modelu svemira – nešto što se ranije nije dešavalo“, kaže Konstantinos Migkas vodeći istraživač iz Lajdenske opservatorije u Holandiji.

Konstantinos i kolege su filament posmatrali sa rendgenskih svemirskih opservatorija XMM-Njutn i Suzaku, i sa nekoliko optičkih teleskopa. Suzaku je mapirao slabu rendgensku svetlost filamenta u širokom regionu svemira. XMM-Njutn je precizno identifikovao zagađujuće rendgenske izvore iz supermasivnih crnih rupa unutar filamenta.

„Zahvaljujući XMM-Njutn-u identifikovali smo i uklonili kosmičke zagađivače i posmatrali gas u filamentu i ništa drugo“, dodaje Florijan Pako, koautor sa Univerziteta u Bonu, u Nemačkoj. „Naš pristup je bio uspešan i otkriva da je filament upravo onakav kakav smo očekivali prema našim najboljim simulacijana Svemira.“

Otkriće pokazuje jata galaksija, najgušće i najekstremnije strukture u Svemiru i kako su povezana. Ono baca svetlo na prirodu „kosmičke mreže“, ogromne, nevidljive paučine filamenata koja je osnova strukture svega što vidimo oko nas.

„Ovo istraživanje je odličan primer saradnje teleskopa i stvara novi standard za uočavanje svetlosti iz slabih filamenata kosmičke mreže“, dodaje Norbert Šartel, naučnik projekta ESA XMM-Njutn. „Ono pojačava naš standardni model kosmosa i potvrđuje decenije simulacija. Čini se da „nedostajuća” materija vreba u teško vidljivim nitima isprepletanim kroz Univerzum.“

Objavljeno u Astronomy & Astrophysics pod naslovom: Detection of pure WHIM emission from a 7.2 Mpc long filament in the Shapley supercluster using X-ray spectroscopy (Materia)

Nedostajuća

SVE JE FIZIKA Miša Bracić