Univerzum je skup svih galaksija, zvezda, maglina, planetarnih sistema, crnih rupa, ukupne energije za koju znamo i tamne materije koju još uvek ne možemo direktno da opazimo.
Napisala sam ovu priču večeras... pre odlaska kući za vikend. Nadam se da ćete uživati!
Mislim da je svako koga astronomija dotakne već pomalo 'dirnut'. Ne preterano, ali dovoljno da bude lud i da pređe prepreke koje bi možda zaustavile druge ljude.
I wrote this story this evening.. before heading home for the weekend. I hope you enjoy it!
I think that anyone who is touched by astronomy is already a little bit 'touched'. Not off the deep-end touched, but crazy enough to pass over obstacles that might stop other people.
Sinoć je Zemlja bila najdalje od Sunca. Ta se udaljenost naziva afel, a u siječnju se Zemlja nalazila najbliže Suncu i tada kažemo da je Zemlja u perihelu. Da se kojim slučajem nalazimo recimo u Australiji, stvari bi nam bile logične jer je početkom godine tamo ljeto, pa bi se podrazumijevalo da je to zato što je tada Zemlja najbliže Suncu. No, kako nismo u Australiji, malo je čudno da je u zimi Sunce Zemlji najbliže, a sada, u ljetu kada nas prže vrućine, a u Australiji je zima, ispada da je Zemlja najdalje od Sunca. Je li to logično? Na prvu i nije. Ali to je samo prividno tako. Naime, kako je Zemljina staza oko Sunca gotovo savršena kružnica, tih 5 milijuna kilometara, što je oko 3,5 % razlike, ne predstavlja ama baš nikakvi razlog da na Zemlji budu takve razlike u temperaturi. Pa zašto onda ipak postoje?
Katalog 245 zvezdanih jata koji je sastavio astronom Philibert Jacques Melotte. Katalog je objavljen 1915. Objekti kataloga označavaju se prefiksom Melotte i kataloškim brojem (npr. Melotte 45) ili skraćeno sa Mel + kataloški broj (npr. Mel 45).
Drevni narodi su u početku noćno nebo posmatrali znatiželjno. Kada su počeli zvezde da koriste kao oruđe i da razumeju njihovo kretanje učinili su astronomiju jednom od prvih nauka, ako ne i najstarijom naukom.
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
Nije čudo što je astronomija toliko važna i popularna. Ona od iskonskih vremena pred sebe stavlja najvažnija pitanja s kojima se čovek sreće: od čega je svet sastavljen, kako je nastao i kada je nastao, kakvog je oblika Zemlja, postoji li život i van Zemlje, šta se sve u univerzumu nalazi, kakva je priroda nebeskih tela, kakvo je poreklo nebeskih pojava, preti li i kakva opasnost iz svemira i tako dalje. A to su, kad razmislite, najvažnija pitanja, jer se, bar neka od njih, tiču opstanka svih nas, pa zapravo i čitavog života na planeti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
