Astronomija

Hladni kosmos i likovanje

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: četvrtak, 15 decembar 2011 15:15; Autor Aleksej Kišjuhas

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku, Sol Perlmuter, Brajan Šmit i Adam Ris, promenili su čovekovo razumevanje svemira. Ili, barem, razumevanje svemira kod onih bistrijih i/ili obaveštenijih ljudi među nama. Sve se dogodilo 1998. godine, kao kulminacija istraživanja...

Opširnije: Hladni kosmos i likovanje Komentara (3)

Skretanje asteroida sa putanje

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: ponedeljak, 29 avgust 2011 19:06; Autor B92

Da li se asteroid na putanji ka Zemlji može skrenuti s te putanje? Filmovi Armagedon i Duboki udar pozabavili su se tom temom na svoj način, ali evropljani i kinezi, nezavisno, hoće istinski da ispitaju tu mogućnost. I Evrospka svemirska agencija (ESA) i kineski naučnici se, nezavisni jedni od drugih, spremaju da lansiraju misije za skretanje asteroida koji treba da priđe blizu našoj planeti. Kao meta je izabran asteroid prečnika oko 500 metara nazvan 99942 Apofis (Apophis), koji s verovatnoćom od 1:250.000 može da pogodi Zemlju 2036. godine.

Opširnije: Skretanje asteroida sa putanje

Krug oko Univerzuma

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: četvrtak, 25 avgust 2011 15:31; Autor B92

Da li je univerzum ravan ili oblika sfere ili je oblika sedla, i na šta tačno mislimo kada postavljamo ovo pitanje? Da li živimo u univerzumu koji liči na lavirint iz Pac-Man-a ili je univerzum beskonačan? Saznaćete u ovonedeljnom izdanju “pitajte fizičara.”

Opširnije: Krug oko Univerzuma

Pogled na svemir iz nove perspektive

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: četvrtak, 04 avgust 2011 22:30; Autor B92

Na našu veliku žalost, nebeska tela ne možemo omirisati. Ne možemo ih čuti, niti okusiti, a, sem Meseca i po kog meteoroida, ni dodirnuti. Jedini izvor informacija nam je svetlost, što ona vidljiva, što neki od drugih oblika elektromagnetnog zračenja: ultraljubičasto, infracrveno, radio, X ili pak gama. Prema tome, primorani smo da taj jedini izvor informacija što bolje iskoristimo: Pre svega izmerimo a zatim i da razvijemo teoriju koja će nastanak i prenos svetlosti (zračenja) povezati sa fizičkim uslovima koji vladaju na nebeskim telima koja posmatramo.

Opširnije: Pogled na svemir iz nove perspektive

KAD ĆE VEĆ JEDNOM TA GRAVITACIONA ASTRONOMIJA?

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: utorak, 14 jun 2011 23:01; Autor Miroslav Filipović

ga-crop

Od svih sila prirode gravitaciona sila je zasigurno jedna od najstarijih bar po tome koliko dugo znamo za nju. Ne treba mnogo pominjati Isaka Njutna i crvenu jabuku kako mu pravi čvorugu na glavi - treba samo pogledati svuda oko nas da bismo videli dejstvo te čudne sile koju nazivamo GRAVITACIJA. I pre Njutna, Galileo Galilej je još u XVII veku prepoznao fundamentalne vrednosti i sam značaj gravitacije. Ubrzanje (akceleracija) po kome svako telo “pada” je i njemu bilo očigledno i to kao konstanta.

Opširnije: KAD ĆE VEĆ JEDNOM TA GRAVITACIONA ASTRONOMIJA? Komentara (2)

Astronomske metode merenja brzine svetlosti

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: ponedeljak, 10 maj 2010 23:43; Autor Dragan Salak

Preteču nauke o svetlosti stvorili su još u davno vreme Stari Grci. Helenski period nije doprineo mnogo u shvatanju same prirode svetlosti ali su se pojavile prve hipoteze. Antička optika zasnivala se na pretpostavkama, bez eksperimenata i dokazivanja, pa je logično bila osuđena na slab uspeh. Ipak, Aristotel je tvrdio da je Sunce izvor svetlosti, a ne predmeti oko nas, i uočio da se svetlost bolje vidi kroz vazduh nego vodu.

Opširnije: Astronomske metode merenja brzine svetlosti

Svemirska laguna

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: sreda, 11 maj 2011 14:26; Autor Marino Tumpić

Bliži se ljeto i većina će nas poželjeti bar nekoliko dana mira i tišine u nekoj toploj morskoj laguni, no lagune postoje i u svemiru.

Opširnije: Svemirska laguna

KOLIKO JE STAR UNIVERZUM?

Detalji: Kategorija: Astronomija; Datum kreiranja: ponedeljak, 16 novembar 2009 20:04; Autor Milan Milošević

univerzum

Krajem marta 2008. sa WMAP-a (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe) stigli su najnoviji i najtačniji podaci o starosti svemira. Na osnovu prikupljenih podataka naučnici su utvrdili da je univerzum star 13,73 milijarde godina (uz moguću grešku od 120 miliona godina, tj. 0,87%).

Opširnije: KOLIKO JE STAR UNIVERZUM?