Pročitao sam nedavno zanimljiv članak o najvećim otkrićima u astronomiji. Naravno da se radi o subjektivnoj oceni i toga je svestan i sam autor Pol Sater* i možda je baš zato članak izazovan. Svako ko makar malo poznaje istoriju astronomskih istraživanja i nesvesno počne da pravi svoju listu, da se slaže ili ne sa ponuđenom.
Lista, naravno, mnogo zavisi i od kriterijuma. Evo kakve Sater sastavio:
- „Prvo, posmatramo otkrića koja su i široka i duboka (u naučnom smislu), otkrića koja su istovremeno dospela dalje od bilo kog prethodnog otkrića i takođe omogućila (ili barem ubrzala) novu paradigmu ili granu astronomije.
- Drugo, želim da istaknem otkrića koja nisu bila očigledna i koja nisu bila potrebna samo da bi neko napravio dovoljno veliki teleskop ili dovoljno moćan računar. Želim otkrića za koja su bili potrebni radikalni skokovi intuicije i smelosti usmerene na nauku.“
* Pol M. Sater je teorijski kosmolog na Institutu za napredne računarske nauke na Univerzitetu Stoni Bruk i gostujući istraživač u Centru za računarsku astrofiziku na Flatiron institutu u Njujorku.
Navedena otkrića su poslagana hronološki, a ne po značaju.
1 Obim Zemlje - Eratosten
Obim planete: Živeo je od oko 276. pa do 194. godine i bio je prvi koji je izmerio obim Zemlje. Zadivljujuće je koliko je njegov metoda bio jednostavan.
Znao je da se u vreme solsticija Sunce ogleca u dubokom bunaru u Sijeni (danas je to Asuan). Istovremeno, blizu 800 kilometara severno, u Aleksandriji koja se nalazi na približno istom meridijanu, predmeti prave senku. Iz tih podataka Eratosten je izračunao obim Zemlje. Interesantno je što će to kasnijih vekova biti zaboravljeno pa će se tvrditi da je Zemlja ravna ploča.
Kako je Milutin Milanković u Istoriji astronomske nauke napisao: „Eratostenovo premeravanje Zemlje zadivljuje… (to veliko delo) nije zahtevalo ni muke, ni truda već samo – genijalnosti.“
2 Zakoni kretanja planeta - Kepler
Kepler je živeo u vreme kada se nauka tak čupala iz okultnih misterija astrologije, alhemije i magije, kada je i sam bio izložen verskim i političkim zaverama i pritiscima. Ipak i u takvim uslovima uspeo je da formuliše tri jednostavna univerzalna zakona kretanja planeta i time otvori već otškrinuti put formiranju nauke u modernom smislu. I put ka novim neslućenim otkrićima. Za te njegove zakone bio je potreban ogroman intelektualni napor, potrebno je bilo da se sam oslobodi raznih predrasuda ali i nečuvena upornost u radu.
3 Svemir - Edvin Habl
Hable je, svesno ili nesvesno izuzetno mnogo uticao na proširivanje znanja o svemiru. Ukratko: izmerio je udaljenost Velike galaksije u Andromedi od nas i time dokazao da su u pravu oni koji su smatrali da je Mlečni put samo jedna od galaksija. Zatim je uočio da se galaksije udaljuju jedna od druge (sa izuzetkom međusobno bliskih galaksija) čime se pokazalo da svemir nije statičan već da se širi, a time i da se gledajući unazad u prošlost on skuplja pa da prema tome nije večan već da ima svoj početak.
Za ovo poslednje postojali su već neki teorijski radovi. Aleksandar Fridman i Žorž Lemetr su, polazeći od Ajnštajnove opšte teorije relativnosti utvrdili da svemir ne može biti statičan, već da ima početak itd. samo što je tom zaključku nedostajao egzaktan dokaz. A taj dokaz pružio je Edvin Habl.
Zbilja, od Habla svemir je u svesti čoveka dobio ogromne, nezamislivo velike razmere (posle će se ispostaviti da je svemir zapravo još nebrojeno puta veći), dobio je i početak (biće to Veliki prasak), a i kraj, mada tada još nije bilo jasno kakav (to će se otkriti teka krajem prošlog veka).
4 Crne rupe - Švarcšild
Postojanje crnih rupa proizilazi iz Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti, što je otkrio Karl Švarcšild samo mesec ili dva nakon što je Ajnštajn objavio svoj rad. Mnogi fizičari su, međutim, glatko odbacili ovo otkriće jer je ono podrazumevalo da je sva materija crne rupe koncentrisana u centralnoj tački beskonačne gustine i beskonačno malog prečnika, tj. u singularnosti. E te beskonačnosti su smetale fizičarima (zapravo smetaju i danas) i mnogi su govorili kako ništa nije beskonačno gusto i da mora da postoji neka sila ili prosto neki mehanizam koji onemogućava tu beskonačnost.
Zapravo to pitanje ni do danas nije do kraja rešeno, ali su fizičari prihvatili postojanje crnih rupa, pa se čak i filmovi o njima snimaju, ali su naučnici nastavili da razbijaju glave problemima koje te rupe izazivaju.
Kako je ovo dobro: „он је то учинио, иначе, да уједини Њутнову гравитацију са сопственом специјалном теоријом релативности, настављајући програм уједињења који је започео Кеплер“
5 Elementi i pita – Karl Sagan
Na kraju dolazimo do čuvene Seganove pite. Evo recepta za pitu iz njegove knjige Kosmos
“ Da biste napravili pitu od jabuka, potrebne su vam pšenica, jabuke, prstohvat ovoga i onoga i toplota rerne. Sastojci su napravljeni od molekula - šećera, recimo, ili vode. Molekuli su, pak, napravljeni od atoma - ugljenika, kiseonika, vodonika i nekoliko drugih. Odakle dolaze ovi atomi? Osim vodonika, svi su napravljeni u zvezdama. Zvezda je neka vrsta kosmičke kuhinje u kojoj se atomi vodonika kuvaju u teže atome. Zvezde se kondenzuju iz međuzvezdanog gasa i prašine, koji se uglavnom sastoje od vodonika. Ali vodonik je nastao u Velikom prasku, eksploziji koja je započela kosmos. Ako želite da napravite pitu od jabuka od nule, prvo morate da izmislite univerzum.”
Taj put od ničega do današnjih 118 (pa i zapravo više) hemijskih elemenata jedno je od vrhunskih saznanja čoveka.
U samom početku, Veliki prasak je iznedrio vodonik, znatno manje helijuma i sasvim malo litijuma. To je bilo u prim minutima nastanka. Ali kako su nastali ostali elementi? Odgovor je počeo da se vaja pre sto godine.
Evo nešto o tome:
Na kraju, da li je po vašem mišljenju nešto, neko otkriće preskočeno? Možda ima i važnijih od ponuđenih? Možda ipak nedostaju tri naučne gromade sa svojim otkrićima: Galilej, Njuntn i Ajnštajn? Šta mislite? A evo čujem u pozadini prof. Mrđa nešto negoduje. Viče "A gde je otkriće pozadinskog zračenja?"
Prema: ArsTehnica
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
