- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: sreda, 07 jul 2021 00:17
-
Autor Danijel Reponj
Sinoć je Zemlja bila najdalje od Sunca. Ta se udaljenost naziva afel, a u siječnju se Zemlja nalazila najbliže Suncu i tada kažemo da je Zemlja u perihelu. Da se kojim slučajem nalazimo recimo u Australiji, stvari bi nam bile logične jer je početkom godine tamo ljeto, pa bi se podrazumijevalo da je to zato što je tada Zemlja najbliže Suncu. No, kako nismo u Australiji, malo je čudno da je u zimi Sunce Zemlji najbliže, a sada, u ljetu kada nas prže vrućine, a u Australiji je zima, ispada da je Zemlja najdalje od Sunca. Je li to logično? Na prvu i nije. Ali to je samo prividno tako. Naime, kako je Zemljina staza oko Sunca gotovo savršena kružnica, tih 5 milijuna kilometara, što je oko 3,5 % razlike, ne predstavlja ama baš nikakvi razlog da na Zemlji budu takve razlike u temperaturi. Pa zašto onda ipak postoje?
Opširnije: Prividne veličine Sunca (a i Mjeseca)
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 28 jun 2021 12:41
-
Autor Aleksandar Zorkić
Katalog 245 zvezdanih jata koji je sastavio astronom Philibert Jacques Melotte. Katalog je objavljen 1915. Objekti kataloga označavaju se prefiksom Melotte i kataloškim brojem (npr. Melotte 45) ili skraćeno sa Mel + kataloški broj (npr. Mel 45).
Opširnije: Melotov katalog
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: sreda, 21 april 2021 14:27
-
Autor Draško Dragović
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
Opširnije: Kakav je univerzum bio kada je bio mlad?
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 11 januar 2021 17:02
-
Autor Miša Bracić
Drevni narodi su u početku noćno nebo posmatrali znatiželjno. Kada su počeli zvezde da koriste kao oruđe i da razumeju njihovo kretanje učinili su astronomiju jednom od prvih nauka, ako ne i najstarijom naukom.
Opširnije: Zašto se astronomija smatra najstarijom naukom
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: petak, 01 januar 2021 20:53
-
Autor Aleksandar Zorkić
Nije čudo što je astronomija toliko važna i popularna. Ona od iskonskih vremena pred sebe stavlja najvažnija pitanja s kojima se čovek sreće: od čega je svet sastavljen, kako je nastao i kada je nastao, kakvog je oblika Zemlja, postoji li život i van Zemlje, šta se sve u univerzumu nalazi, kakva je priroda nebeskih tela, kakvo je poreklo nebeskih pojava, preti li i kakva opasnost iz svemira i tako dalje. A to su, kad razmislite, najvažnija pitanja, jer se, bar neka od njih, tiču opstanka svih nas, pa zapravo i čitavog života na planeti.
Opširnije: Astronomija
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: petak, 24 januar 2020 16:16
-
Autor Aleksandar Zorkić
Već neko vreme piše se po internetu o misterioznim objektima koji se kreću u blizini supermasivne crne rupe Sagittarius A* (ili kraće Sgr A*) u središtu Mlečnog puta.
Opširnije: Četiri čudna objekta obilaze crnu rupu u Mlečnom putu
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: utorak, 11 avgust 2020 17:39
-
Autor Aleksandar Zorkić
Brojevi su dati prema Vikipediji i drugim relevantnim izvorima. Oni su često rezultat procene i kao takvi podložni su promenama u skladu sa novim naučnim otkrićima.
Opširnije: Univerzum u brojevima
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: četvrtak, 31 oktobar 2019 10:59
-
Autor Draško Dragović
Najvjerojatnije ti ime ne zvuči poznato. Ali to je četvrti najveći objekt u pojasu asteroida, i po masi i po veličini. Govorimo o asteroidu 10 Hygiea – Higija na našem – koji je, uprkos veličini, bio deseti asteroid koji je otkriven, što pokazuje i njegov kataloški broj. Po veličini, Higija je iza Ceresa, Veste i Palasa. Ne znamo sa sigurnošću kako Higija izgleda jer nijedna sonda nije prolazila tuda, ali imamo hiljade promatranja sa zemaljskim teleskopima. A poslednja su obavljena moćnim instrumentom SPHERE teleskopa VLT (Very Large Telescope), smeštenom u Čileu. Zahvaljujući ogromnoj rezoluciji VLT-a, istraživači su uspeli da odrede oblik i veličinu Higije s velikom preciznošću. I što su našli? Suprotno svim očekivanjima, Higija je gotovo loptasta. Ili, izraženo na drugi način, to znači da ona ispunjava kriterijime da se kandiduje za patuljastu planetu.
Opširnije: Da li je Higija nova planeta?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
