Zemlja obilazi Sunce po eliptičnoj orbiti, a to znači da stalno menja svoje rastojanje od Sunca te ima svoju najdalju i svoju najbližu tačku od Sunca. 

Oko dve nedelje posle decembarskog solsticija Zemlja stiže u perihel. A perihel je tačka na orbiti oko Sunca u kojoj je Zemlja Suncu najbliža. A oko dve nedelje posle junskog solsticija Zemlja stiže u najudaljeniju tačku od Sunca. Ta tačka zove se afel 

Naravno u svemiru sve se menja pa i orbita Zemlje. Ona, ta orbita menja svoj ekscentricitet (izduženost) pod gravitacionim uticajem drugih planeta Sunčevog sistema, a  posebno pod uticajem Meseca pošto nam je on blizu te je i njegov gravitacioni uticaj dominantan.  Otprilike svakih 100.000 godina Zemljina orbita se menja od skoro kružne do eliptične.

Kada ekscentricitet putanje nekog tela iznosi nula (0) ona je onda ta putanja kružna. Vrednost  između  nule i jedan označava eliptičnu orbitu putanje.

A kada je afel? Ove godine u četvrtak, 6. jula u 22:06 po našem računanju vremena. Kako se menja oblik putanje Zemlje tokom vremena tako se menja i udaljenost Zemlje od Sunca. Evo tih daljna za narednih nekoliko godina:

Zbog varijacija u ekscentricitetu Zemljine orbite, datumi kada Zemlja dostigne perihel ili afel nisu fiksni. Godine 1246, decembarski solsticij je bio istog dana kada je Zemlja dostigla svoj perihel. Od tada su se datumi perihela i afela pomerali za jedan dan svakih 58 godina. Kratkoročno, datumi mogu varirati do dva dana od jedne godine do druge.

Matematičari i astronomi procenjuju da će se za 6430, dakle za više od 4000 godina, perihel poklopiti sa martovskom ravnodnevnicom.

Reči perihel i afelija potiču iz starogrčkog, gde peri znači blizu, apo znači daleko, a helios znači Sunce. Koriste se u astronomiji da se odnose na najbliže i najudaljenije tačke orbite bilo kog objekta koji se okreće oko Sunca. Zajedno se nazivaju apside-tačke najmanje ili najveće udaljenosti nebeskog objekta u orbiti oko drugog astronomskog tela.