Da li je univerzum ravan ili oblika sfere ili je oblika sedla, i na šta tačno mislimo kada postavljamo ovo pitanje? Da li živimo u univerzumu koji liči na lavirint iz Pac-Man-a ili je univerzum beskonačan? Saznaćete u ovonedeljnom izdanju “pitajte fizičara.”
Na našu veliku žalost, nebeska tela ne možemo omirisati. Ne možemo ih čuti, niti okusiti, a, sem Meseca i po kog meteoroida, ni dodirnuti. Jedini izvor informacija nam je svetlost, što ona vidljiva, što neki od drugih oblika elektromagnetnog zračenja: ultraljubičasto, infracrveno, radio, X ili pak gama. Prema tome, primorani smo da taj jedini izvor informacija što bolje iskoristimo: Pre svega izmerimo a zatim i da razvijemo teoriju koja će nastanak i prenos svetlosti (zračenja) povezati sa fizičkim uslovima koji vladaju na nebeskim telima koja posmatramo.
Od svih sila prirode gravitaciona sila je zasigurno jedna od najstarijih bar po tome koliko dugo znamo za nju. Ne treba mnogo pominjati Isaka Njutna i crvenu jabuku kako mu pravi čvorugu na glavi - treba samo pogledati svuda oko nas da bismo videli dejstvo te čudne sile koju nazivamo GRAVITACIJA. I pre Njutna, Galileo Galilej je još u XVII veku prepoznao fundamentalne vrednosti i sam značaj gravitacije. Ubrzanje (akceleracija) po kome svako telo “pada” je i njemu bilo očigledno i to kao konstanta.
Preteču nauke o svetlosti stvorili su još u davno vreme Stari Grci. Helenski period nije doprineo mnogo u shvatanju same prirode svetlosti ali su se pojavile prve hipoteze. Antička optika zasnivala se na pretpostavkama, bez eksperimenata i dokazivanja, pa je logično bila osuđena na slab uspeh. Ipak, Aristotel je tvrdio da je Sunce izvor svetlosti, a ne predmeti oko nas, i uočio da se svetlost bolje vidi kroz vazduh nego vodu.
Pogledajte terminator na Mesecu i na Zemlji. Divni su.
Krajem marta 2008. sa WMAP-a (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe) stigli su najnoviji i najtačniji podaci o starosti svemira. Na osnovu prikupljenih podataka naučnici su utvrdili da je univerzum star 13,73 milijarde godina (uz moguću grešku od 120 miliona godina, tj. 0,87%).
Šta je to MOND teorija? Kako ta teorija objašnjava kretanje zvezda oko centra galakseje?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
