Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore.
Opširnije: Nasina infracrvena slika univerzuma
Write comment (0 Comments) 
Katalog H II regiona Mlečanog puta američkog astronoma Stjuarta Šarplesa...
Opširnije: Šarplesov katalog / The Sharpless Catalog
Write comment (0 Comments) 
Čuli ste za planetu Mars? Naravno, inače ne bi ste bili s Zemlje. Čuli ste i za Marsovce, iako ih nitko još nije vidio ponekada nam se čini kako tu oko nas na Zemlji ima jako puno „marsovaca“. Nije vam nepoznato ni da se Mars počesto naziva „crvenom planetom“, golim okom na nebu izgleda kao crvenkasta zvijezdica (jeste li ju vidjeli?).
Opširnije: Plavi planet - Mars
Write comment (0 Comments) Opširnije: Hladni kosmos i likovanje
Write comment (3 Comments) 
Da li je univerzum ravan ili oblika sfere ili je oblika sedla, i na šta tačno mislimo kada postavljamo ovo pitanje? Da li živimo u univerzumu koji liči na lavirint iz Pac-Man-a ili je univerzum beskonačan? Saznaćete u ovonedeljnom izdanju “pitajte fizičara.”
Opširnije: Krug oko Univerzuma
Write comment (0 Comments) Da li se asteroid na putanji ka Zemlji može skrenuti s te putanje? Filmovi Armagedon i Duboki udar pozabavili su se tom temom na svoj način, ali evropljani i kinezi, nezavisno, hoće istinski da ispitaju tu mogućnost. I Evrospka svemirska agencija (ESA) i kineski naučnici se, nezavisni jedni od drugih, spremaju da lansiraju misije za skretanje asteroida koji treba da priđe blizu našoj planeti. Kao meta je izabran asteroid prečnika oko 500 metara nazvan 99942 Apofis (Apophis), koji s verovatnoćom od 1:250.000 može da pogodi Zemlju 2036. godine.
Opširnije: Skretanje asteroida sa putanje
Write comment (0 Comments)
Na našu veliku žalost, nebeska tela ne možemo omirisati. Ne možemo ih čuti, niti okusiti, a, sem Meseca i po kog meteoroida, ni dodirnuti. Jedini izvor informacija nam je svetlost, što ona vidljiva, što neki od drugih oblika elektromagnetnog zračenja: ultraljubičasto, infracrveno, radio, X ili pak gama. Prema tome, primorani smo da taj jedini izvor informacija što bolje iskoristimo: Pre svega izmerimo a zatim i da razvijemo teoriju koja će nastanak i prenos svetlosti (zračenja) povezati sa fizičkim uslovima koji vladaju na nebeskim telima koja posmatramo.
Opširnije: Pogled na svemir iz nove perspektive
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
