Kina je postala treća zemlja koja je lansirala raketu sa mora. Lansirna rampa se nalazila na modificiranoj platformi za bušenje u Žutom moru blizu obale provincije Shandong.
Ovo je zbilja neprijatno. Mnogo truda i novaca je uloženo u lender InSight, vršeno je bezbroj proračuna, proba, testova, letelica je besprekorno odletela na Mars, nežno se spusti tačno tamo gde je planirano, počela je da buši tlo – i onda se bušilica zaglavila! Ona je ovde na Zemlji testirana, specijalno je pravljena za bušenje po Marsu. U Nemačkoj! A ako neko ume da napravi dobar alat onda su to Nemci.
Izvršavajući pogrešan redosled komandi tokom sletanja na Mesec 11. aprila ove godine, robotizovani izraelski lender slupao se uradivši velikom brzinom od 3600 kilometara na sat o tlo našeg prirodnog satelita. Od udara na tlu se stvorila desetak metara duga mrlja.
Naučna zajednica već godinama jasno pokazuje šta je njihov prioritet po pitanju Marsa: misija donošenja uzoraka na Zemlju. No, tu se krije mala začkoljica, a to je – bez obzira šta neki čitaoci misle – što se nema para za tako nešto. Međutim, nakon decenija rada na misiji MSR (Mars Sample Return), NASA je došla do zaključka da je neophodno da lansiraju ovu misiju pre 2030. (neobično, ili ne, ali Nasina odluka da ubrza MSR misiju je usledila nakon što je Kina objavila svoju nameru da do tada donese uzorke Marsa u Peking). Rešenje koje je NASA pronašla za izvođenje MSR misije je tipično protestantsko: međunarodna saradnja. Konkretno, s Europskom svemirskom agencijom (ESA).
Prošlog meseca je bilo 40 godina od istorijskog susreta 'Voyagera 1' sa Jupiterom 1979. godine. 'Voyager 1' nije bio prvi robotski posetilac ove planete; 'Pioneeri 10 i 11' su proleteli pored džina 1973. i 1974. Ali mada su 'Pioneeovi' primitivni spin-scan fotopolarimetri bili vrlo dobri, nisu mogli da se mere sa TV kamerama 'Voyagera'.
Zamisli ovakvu scenu. Ti si Ja sam na Marsu, u Gejlovom krateru, naslonjen na rover. Sunce je upravo zašlo a temperatura rapidno pada. Bacam setan pogled u vis i gledam sjajne, paperjaste oblake, osvetljene Suncem iako je ono već iza horizonta. Zbog velike visine na kojoj se nalaze, Sunce ih i dalje osvetljava. Dok odvrćem grejanje na drva u mom skafanderu, posmatram kako noćni oblaci plove kroz vazduh, gubeći se od istoka ka zapadu u pravcu Sunca koje nestaje...
Ako biste možda voleli da se vaše ime nađe na Marsu evo zgodne prilike. U istom pravcu, ići će, bar je takav plan, Nasin rover Mars 2020, koji će rado na susednu planetu poneti i vaše ime.
Ima par ne-direktno-kosmičkih tema koje su mi oduvek bile interesantne. Nekad davno je postojalo vreme kada sam bio naivan (da ne kažem nešto drugo) i verovao da razvoj naše civilizacije u smeru kosmosa zavisi samo od naše dobre volje i lepih i naprednih ideja. Sada je klatno otišlo na drugu stranu – sada verujem da su to nebitne stvari a da se igre vode na sasvim drugim frontovima. Jedan od frontova se zove – finansije. Gde su pare tu je i Trump (i obrnuto), pa da vidimo šta u SAD ima novo.
Prošlog marta, Trumpova administracija je iznenadila i lokalnu i stranu javnost objavom novog plana da do 2024. pošalju ljude na Mesec. Plan je primljen sa više nego opravdanom dozom skepse. Glavni problem je, naravno, ekonomski. Uz trenutni budžet, NASA nije u stanju da ubrza razvoj 'SLS' rakete, kapsule 'Orion', i sem njih, izgradi lunarni modul od nule i orbitne stanice 'Gateway'. I sve to za manje od pet godina. Međutim, Trump ke obećao da će dolari da stignu, i dosita, 13. maja Bela kuća je objavila nameru da do 2020. poveća Nesin budžet za $1,6 milijardi. Pored para, stiglo je i ime lunarne misije: Artemis, ili na kako mi to kažemo, Artemida. Svi se slažu da je ime divno, ali glavno pitanje ostaje: da li će to biti dovoljno para?
Nasin administrator Jim Bridenstine je u ponedeljak objavio da je Nasa izabrala ime za planiranu misiju povratka ljudske posade na površinu Meseca 2024. godine.
