Kada je rover Opportunity sletao na Mars, a bilo je to 2004. godine, tim koji je njime upravljao odahnuo je jer je spuštanje proteklo po planu i savladane su sve prepreke kojih je inače bilo na pretek. Rover je zatim počeo da tumara po Marsu i prikuplja podatke – a onda je iskrsao velik problem. Peščana oluja koja na Marsu povremeno dobija globalne razmere, zahvatila je i rover te je njegove solarne panele prekrila debelim, nerpozirnom slojem prašine. A rover se, preko tih panela napajao energijom. Naravno, to je ugrozilo čitavu misiju.
Montirana ilustracija koja pokazuje razliku između panela prekrivenog prašinom i čistog panela.
Od tada se često među čitaocima i fanovima Marsovih rovera širom sveta pokreće pitanje zašto Nasa, koja je u stanju da precizno spusti rover na 200 miliona kilometara udaljenu planetu, i koja dobro poznaje meteorologiju Marsa, nije predvidela rešenje za blokiranje energije Sunca. A rešenje je tako jednostavno: dovoljno je da se ugrade brisači koji na automobilima brišu šoferšajbnu. To je jedno od iritirajućih pitanja.
Nedavno je odgovor ponuđen u časopisu Astronomy. Sve se svodi, kako u časopisu piše, na trgovinu, proračune i cenkanje. Naravno da inženjeri mogu da naprave brisače za panele, ili da smisle neko drugo još efikasnije rešenje, neke usisivače za prašinu ili slično, ali svako to rešenje bi išlo na uštrb cene, mase, zapremine i energije rovera. Dakle, rover bi bio nešto skuplji (problem para uvek postoji čak i za Nasu), ili bi bio bar malo teži (a vodi se računa o svakom gramu), povećala bi mu se zapremina što je takođe problem, a sem svega toga, brisači troše dragocenu energiju. Jedan ili čak svi ti problemi mogu da se pojave pred planerima misije. Ukoliko bi se ugradili brisači to bi možda značilo da neki naučni instrument mora biti odbačen!
Dobro, ovo što je rečeno ne deluje baš mnogo ubedljivo, jer prašnjavi paneli dovode do kraja misije. Ali s druge strane, svaki operativac će vam reći: jeste, bilo bi lepo da roveri imaju brisače, ali vidite, i bez njih roveri ipak lepo rade. Oni su projektovani da izdrža sve vremenske prilike i neprilike na Marsu. Sem toga, vidite da su roveri sjajno radili pa su čak mnogo, mnogo puta i premašili svoj programirani radni vek – pa kad je tako, što bismo opterećivali ionako komplikovan program rada rovera samo zato da bi se baterije lepo punile i nakon kraja radnog veka rovera.