Astronautika: misije

Misije

Šta danas sad rade Nasini nuklearni roveri?

1

NASA se nalazi u vrlo slatkoj poziciji u svom programu istraživanja Marsa. Trenutno agencija održava tri operativne sonde na površini Crvene planete, a dve od njih su dva velika nuklearna rovera od gotovo jedne tone, 'Curiosity' i 'Perseverance'. Ovaj drugi je sleteo 18. februara u krater Jezero i od tada je već testirao sve svoje instrumente i oslobodio helikopter 'Ingenuity' koji je do danas leteo osam puta. U ovih više od 134 sola na Marsu, 'Perseverance' je poslao više od 75 000 slika (!) i prvi zvuk sa Marsove površine. 1. juna je započela naučna faza misije i sada je rover krenuo prema jugu, ostavljajući iza sebe zonu sletanja poznatu kao Octavia E. Butler.

 

Šta je CAPSTONE?

3I u Americi postoje spineri, pa se kaže da 'stižu najave' da će 2021. biti lansiran NASA-in 'Cislunar Autonomous Positioning System Technology Operations and Navigation Experiment', ili CAPSTONE, CubeSat u do sada nikad korišćenu cislunarnu orbitu u blizini Meseca, planiiranu za kosmičku stanicu 'Gateway'.

 

Kakve su šanse da se Kinezi spuste na Mars do 2033?

1

Poslednjih dana pojavili su se mnogi naslovi koji se odnose na navodnu misiju s posadom na Mars koju Kina planira da izvede 2033. Međutim, pre nego što uđem u detalje, bojim se da ćemo morati da se polijemo hladnom vodom po glavi, jer mora jasno da se stavi do znanja da u ovom trenutku azijski džin nema nikakav službeni plan za slanje čoveka na Crvenu planetu. Pa odakle onda vesti? Srećom, odgovor na ovo pitanje je jednostavan: potiču od predavanja koje je Wang Xiaojun (王小军) održao na forumu GLEX 2021 (Global Space Exploration Conference 2021), koji je održan u St. Peterburgu između 14. i 18. juna. Wang Xiaojun nije 'tamo neki': on je predsjednik CALT-a (China Academy of Launch Vehicle Technology), pa je razumljivo da je njegovo predavanje privuklo svetsku pažnju, posebno kada je reč o razgovoru na temu kako izvesti putovanje na Mars sa posadom.

 

Kako je otvoren kineski padobran na Marsu

1Kineska misija 'Tianwen 1' nam je ostavila neverovatne slike i tehnološke podvige koje smo do sada povezivali isključivo s Nasinim misijama (više od toga, jer je misija uspela da uspešno spusti prvi neamerički rover u istoriji na Mars). Uprkos strogoj kontroli informacija o misiji, svake jedne ili dve nedelje možemo da uživamo u novim slikama ili podacima. Poslednje? Spektakularne slike otvaranja nadzvučnog padobrana dok se sletna kapsula s roverom 'Zhurong' spušta kroz atmosferu Marsa.

 

Novi detalji o kineskoj i ruskoj lunarnoj bazi ILRS

4

U prošloj priči sam nedavno pisao o rađanju projekta Međunarodne lunarne istraživačke stanice Rusije i Kine. U principu, usprkos velikim naslovima, projekt je zamišljen kao pomalo sterilna inicijativa u kojoj se okupljaju, ali ne i spajaju, različiti predlozi za bespilotne lunarne misije obe zemlje. Uprkos svemu, nije baš jasno hoće li se projekt konsolidovati ili će u roku od nekoliko meseci biti prebačen u background. Danas možemo reći da se radi o prvom slučaju, iako s nijansama. Zapravo, 'Roskosmos' i CNSA su predstavili u St. Peterburgu malo detaljniji plan za lunarnu stanicu, nazvanu ILRS (International Lunar Research Station) na engleskom jeziku, odn. MNLS na ruskom (Международная Научная Лунная Станция), odn Guójì Yuèqiún Kēyán Zhàn (月球 科研站) na mandarinskom.

 

'Međunarodna lunarna stanica' Kineza i Rusa

12

Kina i Rusija su potpisale sporazum o saradnji u istraživanju Meseca. Za razliku od drugih nedavnih bilateralnih obaveza, čini se da se ovog puta suočavamo sa solidnijim paktom i dubljim planovima od prethodnih inicijativa, koje nisu išle dalje od puke izjave o namerama. Pa, hoćemo li uskoro da gledamo lunarne baze s Kinezima i Rusima kako hodaju po Mesecu? Ne tako brzo. Sporazum potpisan između Dmitrija Rogozina i Zhang Kejiana u proncipu je namenjen bespilotnim misijama. Tačnije, reč je o stvaranju Međunarodne lunarne naučne stanice, MNLS prema njenoj skraćenici na ruskom jeziku (Международная Научная Лунная Станция) ili Guójì Yuèqiú Kēyán Zhàn (国际 月球科研 站) na mandarinskom. MNLS će biti 'eksperimentalni istraživački kompleks' bez posade koji će se nalaziti u Mesečevoj orbiti i/ili na površini našeg satelita i koji će poslužiti kao put za buduće misije s ljudskom posadom.

 

Nasin Marsov lender 'InSight' dobio energetsku injekciju

1

Iako je robot 'InSight' već gotovo 1000 dana na Marsu, o njemu se već dugo ne čuje ništa. Očigledno je u toku estradizacija kosmosa: roveri, roveri, roveri, garnirano sa dronom i kosmikkom trkom SAD vs Kina. Malo mi je muka od toga. Očigledno da postojui samo oono što objavljuje TV. Nauka? Šta to beše?. A 'InSight' baš strogo naučna misija, što joj uostalom kaže i pun naziv: Istraživač unutrašnjosti [Marsa] uz pomoć istraživanja seizmike, geodezije i prenošenja toplote.

 

 

Kineski rover 'Zhurong' snimio selfi na Marsu

1

To je spektakularna slika, kako zbog perspektive, tako i zbog autora. Govorim o najnovijem selfiju kineskog rovera na površini Marsa. Nasini roveri 'Curiosity' i 'Perseverance' darovali su nam brojne autoportrete, ali ovo je prvi selfi neameričkog vozila na površini druge planete. Nadalje, dok su – nesumnjivo zapanjujući – autoportreti Nasinih rovera snimljeni kamerom na robotskoj ruci i zapravo su mozaik više slika, ovu fotografiju je snimila kamera koju je na površini ostavio sâm rover. Da upotpuni sliku, pored rovera vidimo sletni stepen koji je omogućio sletanje na Crvenu planetu s raširenom zastavom Kine, prvom zastavom koja se 'vijori' na Marsu:

Evropa lansira misiju 'EnVision' na Veneru

e1

3:0 za manje od nedelju dana. Nakon decenija suše u istraživanju Venere – izvinjavam se 'Venus Expressu' i 'Akatsukiju' – sada odjednom imamo 3 nove misije. Ako je NASA pre nedelju dana odobrila misije 'VERITAS' i 'DAVINCI+' na Veneru, juče je Evropska svemirska agencija (ESA) dala zeleno svetlo 'EnVisionu', orbiteru dizajniranom za pravljenje radarske karte Venere visoke rezolucije. 'EnVision' je odabrana kao peta srednje velika misija agencije (M5) na štetu drugog finaliste, visokoenergetske opservatorije 'THESEUS' (Transient High-Energy Sky and Early Universe Surveyor). Ako sve bude teklo prema planu, 'EnVision' će poleteti 2031, nakon Nasinih sondi na Veneru, iako bi lansiranje moglo biti 2032. ili 2033. (referentni datum pokretanja projekta je maj 2032.).