Astronautika: misije

Misije

Misija 'MAVEN?


11 350Prošle nedelje sam pisao o izuzetnoj indijskoj misiji na Mars i pomenuo da je stigla na cilj kad i Nasina sonda 'MAVEN'. Sonda je bila 10 puta skuplja od indijske, 55% teža i nosila je 4 puta više instrumenata. Pošto njeno ime, akronim, znači 'stručnak', zainteresovao sam se i rešio da napišem nešto o misiji čiji rođaci su sve sami rekorderi: 'Mars Odyssey' koji se vrti oko Marsa već 20 godina, 'MRO' orbiter koji je u misiji već 16 godina a radiće najmanje do kraja decenije, roveri 'Spirit''Opportunity''Curiosity' i 'Perseverance' i drugi.

Nuklearni pogon

1

U junu 2022. ESA-ina sonda 'JUICE' poleteće prema Jupiteru. 'JUICE' (JUpiter ICy moons Explorer) obećava otkrivanje tajni jovijanskih ledenih meseci, posebno Ganimeda i Kalista. Međutim, moraćemo da pričekamo do oktobra 2029. dok 'JUICE' ne stigne do Jupitera. Zašto? Pa zato što nemamo nijednu raketu koji je dovoljno snažna da lansira sondu od 4,8 tona na direktan put do gasovitog diva. 'JUICE' će morati da izvede dve gravitacione asistencije sa Zemljom, jednu s Venerom i jednu s Marsom da bi stigao do Jupitera. Dok čekamo snažnije lansirne sisteme – gledamo u 'Starship' – da li bi smo mogli da barem poboljšamo pogon kako bismo skratili vreme letova?

'Mangalyaan-1' – najjeftinija međuplanetna misija u istoriji

pdf

Mangalyaan85

E-knjiga Draga I. Dragovića
 
MANGALYAAN-1
najjeftinija međuplanetna misija u istoriji

Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju.... 

 

Zašto nuklearni otpad ne možemo jednostavno baciti na Sunce?

poredjenje raketaSM

Odavno se neko sjetio, zašto bi se mučili sa zakopavanjem nuklearnog otpada na dnu okeana, u starim rudnicima i sličnim egzotičnim mjestima, kad bi jednostavno mogli da ga natovarimo na raketu i pošaljemo pravo na Sunce? Problem predstavlja orbitalna mehanika.

 

Prve slike Marsa okom kamere kineskog rovera 'Žuron'

1Evo ih; ovo je površina Marsa. To je za sve nas gotovo poznato mesto. Napokon, videli smo ovo mnogo puta putem kamera devet svemirskih sondi. Međutim, ove slike imaju jednu posebnost: prvi put površinu Crvene planete vidimo očima neameričke sonde. Za sve nas, Utopia Planitia kako je je video kineski rover 'Zhurong':

 

Prva kineska letilica na Marsu

spacerobotics.eu mars martian china chinese rover 14 1080x675

Kako je javlja Hsinhua, kineska državna novinska agencija, kineska svemirska letelica Tianvein-1 uspešno je sletjela na površinu Marsa u subotu 15. maja čime je Kina postala druga svemirska država posle Sjedinjenih Država koja je uspešno sletela na Crvenu planetu. To je prvi put da je Kina spustila sondu na planetu koja nije Zemlja. Uspeh je tim veći jer je ovo prvi pokušaj Kineza da slete na Mars i jer letilica u sebi nosi naučno terensko vozilo - rover. Tianven na kineskom znači nebesko pitanje ili pitanje neba (天问-nebo, -pitanje).

 

Sedam minuta terora 'Zhuronga', prvog kineskog rovera na Marsu

1Manje od 48 sati ranije, Kina je potvrdila da će se spuštanje kapsule Marsove sonde 'Tianwen 1' dogoditi 14. maja 2021. u 23:11 UTC. Unutar kapsule se nalazi rover 'Zhurong' koji će da doputuje zajedno sa motornim sletnim modulom. To će biti prvi put nakon misija 'Viking' iz 70-ih da sonda šalje kapsulu koja će sleteti na Mars dok ona orbitira oko Crvene planete. To će biti i prvi put da jedna država u prvom pokušaju pokušava da spusti na Mars robotsko vozilo. Ako sve bude u redu, sutra naveče sletni modul će sa 'Zhurongom' sleteti u Utopia Planitia na koordinatama 24,75° severno i 110,32° istočno.

 

Gde su sada Japanci dok ja renoviram stan?

8

Renoviram stan i nemam vremena za kosmos, ali dok čukam mogu da razmišljam o njemu. Recimo, dok iznosim šut čekam vesti o japanskoj 'Hayabusi 2', koja se posle 6,5-godišnjeg putovanja vratila i izbacila ka Zemlji kontejner sa uzorcima asteroida Ryugu. Japanci su svoju sondu veličine omanjeg frižidera uputili ka novom cilju – asteroidu 1998 KY26, do koga će stići 2031. Ali šta je s uzorcima? JAXA se drži svog oprobanog sistema – nikom ni reči, pa ko koliko izdrži. Evo već pola godine nema informacija o asteroidskoj prašini, a poslednje informacije o sondi su od marta.

 

Kina dobila kuću u orbiti

1

Nedavno sam 'uleteo u pucanj' – ispratio sam lansiranje centralnog modula buduće kineske orbitne stanice dok još nije praktično ni ušao u orbitu. Bilo je to drugo lansiranje rakete 'CZ-5B', dvostepene verzije 'CZ-5' koja je debitovala prošle godine. Bilo je to sedmo lansiranje 'CZ-5', trenutno najjače kineske rakete, od kako je prvi put poletela 2016. Početna orbita, nakon paljenja motora modula 'Tianhe', imala je dimenzije oko 280×380 km i nagib 41,5º.