Astronautika: misije

Misije

Solarni orbiter poslao slike Sunca sa najmanjeg rastojanja

embedded254603540 HERO cc48499

Početkom godine, 10. februara sa Kejp Kanavarela poleteo je put Sunca Sunčev orbiter (Solar Orbiter, SolO) koji je stvorila Evropska svemirska agencija u saradnji sa Nasom. Cilj ovog orbitera je proučavanje i posmatranje unutrašnjosti heliosvere i polarnih područja na Suncu.

Da li je Zemlja najbolja za letove u kosmos?

1

Većina od gotovo 4300 vansolarnih planeta za koje znamo jesu super-Zemlje i mini-Neptuni, dve vrste svetova koji ne postoje u našem solarnom sistemu. Super-Zemlje su, kao što ime kaže, kamenite planete veće od naše planete (s poluprečnikom između jednog i dva puta većeg od Zemljinog). Ova vrsta egzoplaneta možda je najprikladnija za život u čitavoj galaksiji. Super-Zemlje imaju veću gravitaciju i, verovatno, veću vulkansku aktivnost tokom dužeg vremena, što bi omogućilo gustu atmosferu eonima. Intenzivnija unutarnja aktivnost takođe bi uticala na tektoniku ploča i intenzivnije magnetno polje, što bi pomoglo očuvanju životnih uslova planete na duži period. Iz tih razloga ti su svetovi klasifikovani kao super-nastanjivi. Ali, sa pozicije tehnoloških civilizacija, jesu li super-Zemlje najprikladnije za lansiranja u kosmos?

Zemlja sa Marsa

1

Povremeno Nasin rover 'Curiosity' zastane da poput Danijela gleda u nebo. Dok je Reponja snimao Pluton, rover je slikao Zemlju i Veneru na noćnom nebu Crvene planete.

 

'Upornost' i 'Radoznalost': dva Marsova rovera sa različitim ciljevima

17

Ako sve krene kako je planirano, 22. jula će Nasin rover 'Perseverance' poleteti ka Marsu. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je btw i dalje ime misije u celini), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje su napravili ljudi a koje će se kretati po površini Marsa. Njegov izgled je gotovo identičan roveru 'Curiosity' (MSL), ali ne bismo trebali da pogrešimo misleći da je reč o prostoj kopiji. Jer 'Perseverance' ima bitno drugačiji cilj od cilja brata blizanca: saznati da li je u bilo kom trenutku u prošlosti postojao život na Marsu... uzbudljiv cilj kao retko koji drugi.

Zabluda o Rusima

pop

S vremena na vreme u AM među komentarima ili u nekom članku pomene se da Rusi nemaju para inače bi oni čuda radili u svemiru. Sve bi, dakle, bilo u redu i pokazala bi Rusija svoju veliku moć u kosmonautici samo da je para.

Astronautika: novosti iz Kine

The Launch of Long March 3B RocketPrezentacija nove kineske kapsule za ljudsku posadu nakon što je vraćena sa testnog leta, iz visoke eliptične orbite i pri drugoj kosmičkoj brzini. Očigledno simuliranje povratka iz Mjesečeve orbite. Veoma impresivno parče hardvera koga su Kinezi uradili za duplo manje vremena nego što su Ameri svoj Orion, koji kao i sve ostalo što NASA radi nije dovoljno finansijski poguran.

Vodič kroz julska lansiranja na Mars

7

Približava se sezona lansiranja na Mars. Sledećeg meseca, Emirati, SAD i Kina će lansirati svoje aparate na Mars koje će stići tamo tokom februaru 2020. NASA i Kina će poslati svoje rovere na površinu, dok će UAE postaviti orbiter. Kini i Arapima će to biti prvi takav pokušaj, dok su samo SAD i SSSR uspeli da uspešno slete funksionalne sonde na tlo Crvene planete.

 

'Trident' – low-cost sonda za Triton

3

U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.