Astronautika: misije

Misije

'Voyager-2' ostaje sam

voyager2 1

'Voyager-2' ostaje sam u međuzvezdanom kosmosu do 2021.

Baš sam nedavno pisao o Putnicima i mislio sam da više neće biti vesti od njih dok se ne ugase. Ali mafiš – NASA je javila da će 'Voyager-2' ostati bez kontakta sa Zemljom najmanje 11 meseci! Da li to diskretno dižu ruke od njega ili je nešto trivijalnije u pitanju? Pročitaj.

 

InSight: interesantne vesti sa Marsa

Perspective view of Cerberus Fossae

...Ovi instrumenti, i to je novost, su pokazali da Mars nije geološki okamenjeno telo, večno isto i nepromenljivo (izuzev kada na njega padne koji asteroid, kometa ili neka zemaljska letelica). Za prvih deset meseci rada lendera zabeleženo je čak 174 potresa tla, tj. Marsotresa, što je neočekivano.

 

Venera – krivo ogledalo Zemlje 'Венера-1'

1

Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...

Voyager 2 nastavio sa radom nakon isključivanja instrumenata radi uštede energije, javlja NASA

3

Očekivalo se da će 'Voyager 2' trajati samo 5 godina, ali on i dalje radi 42,5 godine nakon lansiranja. Posle tolikih godina i milijardi prevaljenih kilometara, svaka vest o ovim sondama jeste vest.

Šta će nam novi uzorci sa Meseca?

Uzorci1

Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.

 

Dva ruska satelita 'love' američki špijunski satelit

8

Špijunska igra u kosmosu. Liči na neki film o Džejms Bondu, samo što se trenutno odvija između dva ruska satelita i jednog američkog. Priča je započela 25. novembra 2019. godine, kada je Rusija lansirala satelit 'Kosmos 2542' sa kosmodroma Pleseck pomoću rakete 'Sojuz-2.1v' (light verzija tradicionalnog 'Sojuza' bez četiri bočna bustera). Satelit se doskora nalazio u polarnoj orbiti visine 370×860 km i nagiba 97,9°. Prava priroda 'Kosmosa 2542', kao i njegov dizajn, ostaju nepoznati; zna se samo da je to vojni satelit. Zanimljivo je da se 'Kosmos 2542' nalazio u gotovo istoj orbitnoj ravni – samo 1° razmaka – od američkog špijunskog satelita 'USA-245'.

Velika dilema: Uran ili Neptun?

UN2

U naučnoj zajednici postoji određeni konsenzus da sledeća Nasina skupa misija – klase 'Flagship' – mora da cilja ili na Veneru, ili na Uran i Neptun (Mars ima sopstveni nezavisni istraživački program). Istraživanje Venere je moguće pomoću misija tipa 'Discovery' ili 'New Frontiers', koje su jednostavnije i jeftinije, ali kvalitetno istraživanje ledenih divova praktično je nemoguće ukoliko ne bude uključena složena i napredna sonda. Na zahtev američkog Kongresa, NASA je 2015. započela proučavanje mogućnosti slanja misije na Uran i Neptun otprilike oko 2030. godine, o čemu sam krajem prošle godine napisao veliku seriju priča. Nažalost, priroda se urotila ne bi li ovu misiju učinila sve sem jednostavnom.

Godinu dana od istraživanja najudaljenijeg objekta do sada u istoriji

5

Često se pitam šta sad radi 'New Horizons'? Iako je skoro duplo lakši od 'Voyagera' – trenutno ima nešto više od 410 kg – ipak je imao napornu karijeru. Devet godina je leteo rekordnom brzinom do Plutona a onda još tri do tajanstvenog Kajperovog asteroida. Podataka nema šta sad radi, ali znam da se veza redovno održava i da je sonda u dobrom stanju. Rekli su da će NASA pokušati da istraži još jedan Kajperovac ali još nije doneta konačna odluka. Pročitaj zašto.