Astronautika: misije

Misije

Problemi u prvoj misiji 'Boeingovog' broda 'Starliner'

bs20
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju. 

 

NASA odlučila gde da stavi znak X na asteroidu

b9

NASA ima malu ali ubitačnu porodicu srednje skupih kosmičkih letilica, od kojih svaka košta kao pola vojnog mlaznjaka. O 'New Horizonsu' smo čitali svašta, o 'Junoni' sam pisao pre par dana, pa da kažem šta ima novo sa 'OSIRIS-RExom', sondom koja je već godinu dana u orbiti oko asteroida Benu i čeka priliku da uzme makar 60 grama prašine i onda – bež' kući.

 

'Triton Hopper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog meseca skokovima

1
Možemo li da istražujemo ledene svetove Sunčevog sistema sondom koja bi skakala po površini koristeći snagu radioizotopskog generatora (RTG)? Prošle godine sam pisao o zanimljivim predlozima misija koje je predložila Nasina grupa za napredne i inovativne koncepte, NIAC. Tu je pomenut vrlo neobičan koncept: pomoću toplote koju stvara RTG zagrevao bi se led na površini i stvorio mlazove gasova koji bi omogućili sondi da 'skoči' kako bi izvela suborbitno putovanje. Zanimljivost ove varijante nuklearnog pogona je u tome, što bi se za razliku od tradicionalnih termičkih nuklearnih motora, umesto nuklearnog reaktora koristio RTG. RTG-ovi su vrlo sigurna tehnologija koja je dokazala svoju pouzdanost poslednjih decenija. Uz to bi se kao pogonsko gorivo koristio površinski led, što bi značajno uštedelo na težini letilice.

Uran, Neptun ili Kajperov pojas: šta treba prvo istražiti?

1

Koje su dve najmanje proučene planete u Sunčevom sistemu? Bez sumnje, Uran i Neptun. Sonda 'Voyager 2' samo je nakratko posetila dvojicu divova 1986, odnosno 1989. godine, dok su ostale planete istražene sa najmanje dve kosmičke misije. Ne čudi što je Uranov sistem satelita daleko najmanje poznat od svih. Kao da to nije dovoljno, Uran i Neptun su ledeni divovi....

 

Kako sam jahao 'Voyager 1' (i vratio se na ručak) (3)

vn1

...Na jednom od dva kraća nosača, na sigurnoj daljini, postavljena su tri RTG-a (radioisotopska termoelektrična generatora) koji pokreću svemirsku letilicu (rekoh već, predaleko je od Sunca da bi solarni paneli predstavljali opciju[1]). Svaki RTG sadrži radioaktivni oksid plutonijuma-238 kao izvor toplote, i termoelektrični pretvarač (silicijum-germanijumski termoelemenat).

 

Kako sam jahao 'Voyager 1' (i vratio se na ručak)

v6

Čitao sam da mnogi zamišljaju kako da odu na Mars, pa su čak spremni da to urade u jednom pravcu. Nema nazad kući! Nisam toliko radikalan, ali mi često padne na pamet 'Šta li sada rade Voyageri?' i zamišljam kako bi bilo sesti jedno pola dana u jedan od njih i provozati se. Zašto? Čini mi se da dok god se s njima održava veza, oni će predstavljati naše graničare i osvajače kosmosa u bukvalnom smislu.

Kinez neumorno vozika po Mjesecu

change4

Kinezi su Mjesec postavili za jedan od prioritetnih zadataka. Dosad su imali sve uspjeh za uspjehom. Doduše u misiji Change 3 lander i posebice rover imali su svojih tehničkih mušica što se nije baš pozitivno odrazilo na vrijeme njihove operativnosti u zastrašujuće surovom ambijentu jedinog nam mjeseca. Lekcije su naučene te je znanje i iskustvo primjenjeno na novoj ekipi.

Chandrayaan-2 nije preživeo

chandrayaan 2 udar u mjesec 750

Chandrayaan 2 na put ka Mjesecu krenuo je još 2007. Indijski orbiter i rover sa ruskim landerom nikako nije bila loša opcija za uspjeh misije. Ipak tijekom vremena i usljed „lošeg horoskopa“ po Ruse (Fobos-Grunt, na kojem se temeljio poveći dio landera u misiji Chandrayaan 2) cijeli je projekt sa sva tri ključna elementa spao na indijska leđa.

 

Odoše i Arapi na Mars

Al Amal1

2020. godine ćemo imati živu godinu na Marsu.Složenim i ambicioznim misijama Amerike ('Mars 2020'), ESA ('ExoMars 2020') i Kine ('Huoxing 1') moraćemo da dodamo i orbiter Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji će imati za cilj da iskoristi prednost lansiranja sledeće godine i postane prva arapska država koja će postaviti artefakt oko Crvene planete. Misija se naziva 'Al Amal'(الأمل), 'Nada' na arapskom, ili na engleskom 'Hope', ali i kao 'EMM' ('Emirates Mars Mission') i relativno je skromna u odnosu na ostale tri gorepomenute misije, ali je za UAE izazov prve vrste.