Astronautika: misije

Misije

Hoće li uspjeti?

crew dragon na iss

Amerikanci vlastitim snagama uskoro (ponovo) u svemiru.

Nakon gotovo deset godina potpune ovisnosti o ruskim svemirskim brodovima amerikanci planiraju 27. maja u svemiru zaploviti vlastitim svemirskim brodom.

 

Koronarna insuficijencija u svemiru

MT 1

Drago je opasan lik, gromada od čovjeka koja ne bi mrava zgazila ali zato je nagazio po tipkovnici i sa preko stotinu knjiga bez premca u povijesti, sadašnjosti ali i izglednoj budućnosti, najplodonosniji autor s područja astronautike na ovim našim prostorima. On brže piše knjige nego što ih čitatelji stignu pročitati! Čini se kao da svaki dan ima po neka Odiseja u svemiru sa mnogobrojnim aspektima koje nije lako ili nije uopće moguće pronaći na jednom mjestu pa makar za to koristili i internet. Drago može tako unedogled ALI..

 

Uticaj korone sa kosmički sektor (ne mislim na 'Korona' pivo)

dd9

Pandemija koronawirusa izaziva hiljade smrtnih slučajeva širom sveta, dok su stotine miliona zatvoreni u svojim domovima. Obzirom na ovu dosad neviđenu panoramu, očito je da kosmički sektor nije prioritet, ali ga, u svakom slučaju, teško pogađa ova tmurna situacija. Prva kosmička sila koja je u potpunosti zaustavila svoje lansirne aktivnosti je Evropa. Bolje reći Europska kosmička agencija (ESA), ili tačnije, francuska agencija CNES, što mu, bar po ovom pitanju, dođe isto. 16. marta Francuska je službeno objavila da su sve lansirne kampanje francuskog centra u Gijani (CSG) suspendovane. To je podrazumevalo stopiranje misija 'Ariane 5''Vege' i 'Sojuza-ST', sve tri rakete koje se trenutno lansiraju odande. Pored francuskog osoblja, i talijanski 'Vega' timovi i ruske ekipe vezane za 'Sojuz-ST' takođe su se vratile u svoje zemlje.

 

 

 

Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta

NH 6

Trenutno je NH preko 47 AJ daleko od kuće – preko 7 milijardi km. Od poslednjeg objekata koji je posetio, tajanstvenog Arrokotha, udaljava se brzinom od preko 50.000 km/h i danas se nalazi na 580 miliona km od njega i odavno ga ne vidi čak ni njegov mali ali moćni teleskop. Iako trenutno kunja i nema puno posla, naučnici na Zemlji rade punom parom jer polako prave mozaik od prispelih podataka. Za sada su doznali neke novosti o tome kako su nastale planete i planetezimali – gradivni blokovi planeta.

 

Unutrašnjost Marsa prema 'In-Sightu'

InSight 1

Nasin istraživački tim 'InSighta' je objavio prve naučne rezultate misije i izneo zaključak je da je Mars iznutra još uvek aktivan, iako umereno. Rezultati su se pojavili u šest članaka žurnala 'Nature Geoscience' i 'Nature Communications' koji prikazuju malo drugačiji portret Crvene planete nego što smo očekivali. 'InSight' je otkrio 450 potresa, poznatih i kao marsotresi ili aretresi, a otkrio je i da je lokalno magnetno polje u blizini zone sletanja i do deset puta jače od onoga što su izmerile druge sonde iz orbite.

 

Prvo lansiranje rakete 'Dugi Marš CZ-7A' – ćorak

2

Loše vesti za kineski kosmički program. Prvo lansiranje nove rakete 'CZ-7A' završilo je neuspehom. Raketa se vinula 16. marta 2020. u 13:34 UTC sa rampe LC-201 kosmičkog centra Wenchang. Prvi stepen je radio ispravno, ali nakon odvajanja došlo je do greške na drugom stepenu koja je rezultirala eksplozijom, što sugeriše da je koren problema bio u motorima tog stepena. Žrtva je bio tajanstveni vojni satelit 'XJY-6' (新 技术 试验 卫星 六号 / 'Xin Jishu Shiyan 6', 'Novi Tehnološki Satelit'). Ovaj satelit je trebao da bude postavljen u geostacionarnu orbitu, ali očito nije dosegao do nje.

'ExoMars 2018', 'ExoMars 2020', a sada i 'ExoMars 2022'

4

Bilo je vrlo predvidljivo, i svakako predstavlja ozbiljan udarac planovima 'Roskosmosa' i Evropske kosmičke agencije (ESA): misija 'ExoMars 2020' je odgađena i službeno postaje poznata kao 'ExoMars 2022'. Već poznatim i zabrinjavajućim problemima s padobranima evropske proizvodnje, poslednjih meseci je dodata potreba za provođenjem dopunskih avioničkih testova, a 'Roskosmos' je zahtevao proširenje broja ispitivanja sletnog stepena, prijavljujući različite defekte na 'Protonu-M', raketi izabranoj za ovu misiju. Kao da to nije dovoljno, smanjenje pokretljivosti po svetu usled globalne krize koronavirusa – 'Thales Italy' igra ključnu ulogu u ovoj misiji, a Rusija je zaštitila svoje granice pred pandemijom – bila je kap koja je prevršila čašu duge istorije problema koje je ta misija vukla.

 

 

Mali kineski putnički lunarni modul

1

Nedavno smo videli da Kinezi planiraju da u sledećoj deceniji obavljaju misije sa posadama oko Meseca. Ove misije bi koristile brod nove generacije koji bi trebalo da zameni sadašnji 'Shenzhou', kao i novu tešku raketu veću od 'Dugog Marša CZ-5', ali manju od buduće džinovske rakete 'CZ-9'. Putničke misije bi trebale da koriste malu orbitnu stanicu, ili laboratoriju, oko Meseca, neku vrstu kineske verzije Nasine platforme 'Gateway'. To je sve u redu, ali ono što ljudi žele da vide jesu misije na površinu Meseca. Iako je Kina objavila da bi to bio krajnji cilj njenog lunarnog programa, do danas nismo videli ozbiljne predloge za lunarni modul. Međutim, nedavno sam naleteo na koncept lunarnog modula male veličine kompanije 'CASC' (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je, u najmanju ruku, vrlo zanimljiv.