Astronautika: misije

Misije

'Dragonfly': istraživač najvećih dina u solarnom sistemu

1Pošto smo nedavno videli misiju na Titan koja nikad neće poleteti, daj da vidimo jednu koja ima nekakve šanse. Ona će biti četvrta u Nasinoj porodici 'New Frontiers' koju čine 'New Horizons' (#1), 'Juno' (#2) i 'OSIRIS-REx' (#3), a ono što je čiini posebno zanimljivom, čak jedinstvenom, to je da se radi o helikopteru. Nosi naziv 'Dragonfly' a destinacija mu je – Titan.

Misija na Titan koju NEĆEMO videti

MisijaTitan 3Moj proces pisanja je spontan i zanimljiv čak i meni. Često se desi da počnem o jednoj temi a onda me podaci i slike odvedu na nešto sasvim drugo. Pretraživanje i čitanje je za mene kao Aladinova pećina: iza svake krivine je nova tajna koja čeka da je upoznam. Tako je bilo i danas. Pisao sam o dronu na Marsu, a onda sam se setio da hoće da pošalju dron i na Titan. 'Ha, zanimljivo za čitanje i pisanje! Samo da vidim koja to beše misija... TSSM? Šta to beše, nepoznato mi je. NASA-ESA? Moram to da vidim'. Dakle, danas ćemo da se upoznamo sa misijom čije lansiranje, kako sada stoje stvari, NIKO od nas neće da doživi.

Odabir asteroida za misije s posadom

NEO 4

Kada bi mene neko pitao, manuo bih se i Meseca i Marsa i Venere, i odleteo bih na neki zanimljivi asteroid. Uostalom, čvrsto verujem da će prvo sledeće telo solarnog sistema na koje će kročiti ljudska noga u narednoj deceniji biti asteroid. Za razliku od površina planeta, sletanje na asteroid zahteva vrlo malo energije, a takođe nije potreban ni preterano složen brod. Asteroidi ove vrste se nazivaju NEO (Near Earth Objects), a zanimljivi su i iz drugog razloga, neki od njih bi mogli da se u relativno bliskoj budućnosti zabiju u Zemlju. Kako svi kažu, nije pitanje da li će, već kad će...

 

'JUICE' – sonda za otkrivanje okeana na Jupiterovim mesecima

1

'Airbus' ne pravi samo putničke avione. On ima i izuzetno moćnu vojnu i kosmičku komponentu. Upravo oni još od 2012. prave sondu koja će da proučava Ganimed, Kalisto i Evropu, prvenstveno zato što se veruje da ovi svetovi imali ogromne količive tečne vode pa su zato potencijalno nastanjivi. Petotonski aparat će biti lansiran dogodine, a na destinaciju će stići nakon 88 meseci leta. Zanimljivo je da NASA planira da 2024. pošalje jedan svoj aparat u istom pravcu, 'Europa Clipper', koji će iz orbite oko Jupitera serijom fly-bya proučavati Evropu. Da vidimo danas dokle je stigla ESA.

Misija 'MAVEN?


11 350Prošle nedelje sam pisao o izuzetnoj indijskoj misiji na Mars i pomenuo da je stigla na cilj kad i Nasina sonda 'MAVEN'. Sonda je bila 10 puta skuplja od indijske, 55% teža i nosila je 4 puta više instrumenata. Pošto njeno ime, akronim, znači 'stručnak', zainteresovao sam se i rešio da napišem nešto o misiji čiji rođaci su sve sami rekorderi: 'Mars Odyssey' koji se vrti oko Marsa već 20 godina, 'MRO' orbiter koji je u misiji već 16 godina a radiće najmanje do kraja decenije, roveri 'Spirit''Opportunity''Curiosity' i 'Perseverance' i drugi.

Nuklearni pogon

1

U junu 2022. ESA-ina sonda 'JUICE' poleteće prema Jupiteru. 'JUICE' (JUpiter ICy moons Explorer) obećava otkrivanje tajni jovijanskih ledenih meseci, posebno Ganimeda i Kalista. Međutim, moraćemo da pričekamo do oktobra 2029. dok 'JUICE' ne stigne do Jupitera. Zašto? Pa zato što nemamo nijednu raketu koji je dovoljno snažna da lansira sondu od 4,8 tona na direktan put do gasovitog diva. 'JUICE' će morati da izvede dve gravitacione asistencije sa Zemljom, jednu s Venerom i jednu s Marsom da bi stigao do Jupitera. Dok čekamo snažnije lansirne sisteme – gledamo u 'Starship' – da li bi smo mogli da barem poboljšamo pogon kako bismo skratili vreme letova?

'Mangalyaan-1' – najjeftinija međuplanetna misija u istoriji

pdf

Mangalyaan85

E-knjiga Draga I. Dragovića
 
MANGALYAAN-1
najjeftinija međuplanetna misija u istoriji

Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju.... 

 

Zašto nuklearni otpad ne možemo jednostavno baciti na Sunce?

poredjenje raketaSM

Odavno se neko sjetio, zašto bi se mučili sa zakopavanjem nuklearnog otpada na dnu okeana, u starim rudnicima i sličnim egzotičnim mjestima, kad bi jednostavno mogli da ga natovarimo na raketu i pošaljemo pravo na Sunce? Problem predstavlja orbitalna mehanika.