Astronautika: misije

Misije

Misije na kinesku orbitnu stanicu 2021. i 2022. godinu

13

Pre manje od pola sata, Kina je otvoriti novu fazu u svom kosmičkom programu s posadom lansiranjem modula 'Tianhe', jezgra svoje nove stalne orbitne stanice. S novom stanicom u orbiti gledaćemo u sledećim godinama pojačane aktivnosti misija s posadom. Bez sumnje, još uvek daleko od nivoa prometa na koji nas je navikla ISS, ali ne zaboravimo da smo suočeni sa kosmičkim projektom samo jedne zemlje. Do nedavno nismo tačno znali kakav će biti redoslijed izdavanja ove stanice, ali nedavno na kineskom forumu 9ifly procurilo je ono što se čini službenim kalendarom misija. Prema ovom planu, između 2021. i 2022. pratićemo ukupno 11 misija vezanih sa stanicom koje uključuju lansiranja tri velika modula raketama 'Dugi marš CZ-5B', četiri teretna broda 'Tianzhou' lansirana 'Dugim marševima CZ-7' i četiri misije s posadom. 'Shenzhou' će poleteti raketom 'Dugi marš CZ-2F'.

 

Budućnost u svemiru

Buducnost 5

 Bilo bi neozbiljno raspravljati o tome što će se dogoditi u daljoj budućnosti, to nitko ne može sa sigurnošću predvidjeti osim nekih općenitih tvrdnji. Stoga ću se ograničiti na budućnost do kraja 21. stoljeća. 

 

'Perseveranceov' MOXIE eksperiment proizveo kiseonik na Marsu

2 375

Prošle nedelje helikopter 'Ingenuity' je dospeo čak i na naš 'Dnevnik', dok je rover 'Perseverance' mirovao, gledajući kako njegov mali 'sin' sa rotorima poskakuje. Ali mirovanje ne znači prazan hod. Tim 'Perseverancea' nastavlja da fino podešava najsloženiji rover ikad poslat na površinu Marsa. A sada je došao na red MOXIE instrument, namenjen za proizvodnju kiseonika iz Marsove atmosfere. MOXIE je 20. aprila, 60 sola misije 'Mars 2020', prvi put uspeo da stvori kiseonik u Marsovom krateru Jezero. Dva sata nakon aktiviranja, aparat je nakon jednog sata rada proizveo 5,4 grama kiseonika. Iako je aktivnost instrumenta bila neujednačena, maksimalna stopa proizvodnje iznosila je 6 grama kiseonika na sat. MOXIE je, poput veštačkog drveta, generisao kiseonik iz ugljen-dioksida kao 'oksigenatora' u romanu 'Marsovac' Andyja Weira. Mediji su odmah objavili vest kao da je prva misija s posadom tu pred vratima. No da li je MOXIE-jev kiseonik tako važan događaj? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje.

Kina šalje dve sonde do ruba Sunčevog sistema

1

Kina je pokrenula projekat koja treba da dve svemirske sonde pošalje do ruba Sunčevog sistema a da potom, do sredine ovog veka, pređu u međuzvezdani svemir. Svaka od sondi bi imala svoj cilj. Jedna bi išla ka nosu heliosfere a druga ka njenom repu. Cilj projekta je da pošalje zasebne svemirske letelice do ruba heliosfere, tj. do ruba mehura do koga doseže Sunčev vetar, kako bi se proučila različita granična područja ovog mehura i kako na njega deluje međuzvezdana sredina.

Odani inženjeri koji upravljaju Nasinim sondama 'Voyager' širom kosmosa i vremena

24

Kako se misija 'Voyagera' približava kraju, tako se završavaju i karijere ostarelih istraživača koji su svih ovih decenija proširili naš osećaj za dom u galaksiji. Bojim se da stvarni kraj misije neće da doživi niko ko je učestvovao u njihovom planiranju i izgradnji. Parafraziraću jednu zanimljivu priču iz njujorškog magazina 'Times'

 

Sve spremno za let 'Domišljatosti' na Marsu

crop

Prvi helikopter kojem je suđeno da leti na drugoj planeti spreman je da započne svoju avanturu. 'Domišljatost', odn. 'Ingenuity', rover je spustio na tlo kratera Jezero 3. aprila 2021. tokom Sola 44. Mali helikopter se otkačio od rovera i pao s visine od 13 cm koji su ga delili od Marsovog tla. Proces je započeo 21. marta uklanjanjem poklopca koji je štitio dron tokom sletanja. Zatim je prešao na stvarnu sekvencu pripreme, koja je trajala šest solova. Konačno je dron prepušten sam sebi, oslanjajući se na vlastite baterije kako bi preživeo hladne Marsove noći. Nakon 'dostave', rover se pomaknuo za oko 5 metara kako bi dron mogao da bude izložen Sunčevoj svetlosti. Na sreću, 'Ingenuity' je preživeo prvu noć na otvorenom s temperaturama do -90°C i sada ima 29 dana za testiranje.

 

Zašto je NASA toliko skupa?

1Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je $80 miliona ('Curiosity' čak $2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?