Astronautika: misije

Misije

'ExoMars 2018', 'ExoMars 2020', a sada i 'ExoMars 2022'

4

Bilo je vrlo predvidljivo, i svakako predstavlja ozbiljan udarac planovima 'Roskosmosa' i Evropske kosmičke agencije (ESA): misija 'ExoMars 2020' je odgađena i službeno postaje poznata kao 'ExoMars 2022'. Već poznatim i zabrinjavajućim problemima s padobranima evropske proizvodnje, poslednjih meseci je dodata potreba za provođenjem dopunskih avioničkih testova, a 'Roskosmos' je zahtevao proširenje broja ispitivanja sletnog stepena, prijavljujući različite defekte na 'Protonu-M', raketi izabranoj za ovu misiju. Kao da to nije dovoljno, smanjenje pokretljivosti po svetu usled globalne krize koronavirusa – 'Thales Italy' igra ključnu ulogu u ovoj misiji, a Rusija je zaštitila svoje granice pred pandemijom – bila je kap koja je prevršila čašu duge istorije problema koje je ta misija vukla.

 

 

Mali kineski putnički lunarni modul

1

Nedavno smo videli da Kinezi planiraju da u sledećoj deceniji obavljaju misije sa posadama oko Meseca. Ove misije bi koristile brod nove generacije koji bi trebalo da zameni sadašnji 'Shenzhou', kao i novu tešku raketu veću od 'Dugog Marša CZ-5', ali manju od buduće džinovske rakete 'CZ-9'. Putničke misije bi trebale da koriste malu orbitnu stanicu, ili laboratoriju, oko Meseca, neku vrstu kineske verzije Nasine platforme 'Gateway'. To je sve u redu, ali ono što ljudi žele da vide jesu misije na površinu Meseca. Iako je Kina objavila da bi to bio krajnji cilj njenog lunarnog programa, do danas nismo videli ozbiljne predloge za lunarni modul. Međutim, nedavno sam naleteo na koncept lunarnog modula male veličine kompanije 'CASC' (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je, u najmanju ruku, vrlo zanimljiv.

 

Kineske sonde za proučavanje međuzvezdanog kosmosa

6

Ne računajući priče o koroni, svi pričaju (malo sam preterao, ne svi) o kineskom programu za Mesec i Mars, ali šta je sa ostatkom, sa međuplanetnim istraživanjima? Ima li Kina uopšte formiran program za istraživanje drugih planeta? Ima, a ima i više od toga – za istraživanje međuzvezdanog kosmosa.

 

Odloženo lansiranje evropskog rovera

Rover 4

Većina delova zajedničkog evropsko-ruskog lendera 'ExoMars' i rovera gotovo su spremni za lansiranje, ali problemi s padobranom, elektronikom, softverom i zabrinutosti zbog rastuće pandemije koronavirusa odgodili su odlazak misije na Mars sa ove godine na 2022. godinu, objavili su zvaničnici u četvrtak.

 

Lansiranje evropske kosmičke opservatorije 'Solar Orbiter'

SolarOrbiter 1

Evropa odnedavno ima potpuno novu kosmičku opservatoriju za proučavanje Sunca izbliza. 'Solar Orbiter' je lansiran 10. februara 2020. u 04:03 UTC pomoću 'Atlasa V 411'kompanije 'ULA' ('United Launch Alliance') s rampe SLC-40 vazduhoplovne baze Cape Canaveral (Florida) u misiji AV-087. Solar Orbiter se odvojio 59 minuta nakon uzletanja i dva starta drugog stepena 'Centaur'

 

'Voyager-2' ostaje sam

voyager2 1

'Voyager-2' ostaje sam u međuzvezdanom kosmosu do 2021.

Baš sam nedavno pisao o Putnicima i mislio sam da više neće biti vesti od njih dok se ne ugase. Ali mafiš – NASA je javila da će 'Voyager-2' ostati bez kontakta sa Zemljom najmanje 11 meseci! Da li to diskretno dižu ruke od njega ili je nešto trivijalnije u pitanju? Pročitaj.

 

InSight: interesantne vesti sa Marsa

Perspective view of Cerberus Fossae

...Ovi instrumenti, i to je novost, su pokazali da Mars nije geološki okamenjeno telo, večno isto i nepromenljivo (izuzev kada na njega padne koji asteroid, kometa ili neka zemaljska letelica). Za prvih deset meseci rada lendera zabeleženo je čak 174 potresa tla, tj. Marsotresa, što je neočekivano.

 

Venera – krivo ogledalo Zemlje 'Венера-1'

1

Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...

Voyager 2 nastavio sa radom nakon isključivanja instrumenata radi uštede energije, javlja NASA

3

Očekivalo se da će 'Voyager 2' trajati samo 5 godina, ali on i dalje radi 42,5 godine nakon lansiranja. Posle tolikih godina i milijardi prevaljenih kilometara, svaka vest o ovim sondama jeste vest.

Šta će nam novi uzorci sa Meseca?

Uzorci1

Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.