Indija je, kako smo pisali, imala neuspešnu završnicu svoje misije na Mesec.
Indijska misija na Mesec nije završena uspešno.
Prošlo je 30 godina od kako je Vojadžer 2 proleteo pored Neptuna. Preciznije, proleteo je 25. avgusta 1989. godine. Na Zemlju je tada poslao prve i do sada jedine fotografije ove džinovske planete snimljene iz blizine. Snimio je njegove eterične prstenove i neke od njegovih satelita, ukuljučujući, naravno, i najveći – Triton. Njegov blizanac, Vojadžer 1 nešto ranije je projurio pored Jupitera, Saturna i Saturnovog Titana. Time je kompletirana prva poseta letelica napravljenih ljudskom rukom planetama Sunčevog sistema.
Prvi test padobrana kojim letelica treba da se spusti na planetu, test sa male visine je bio uspešan, ali dva testa od ove godine sa velike visine su omanuli.
22. jula 2019. u 11:13 po našem, Indija je napokon lansirala sondu 'Chandrayaan ' na Mesec. Raketa 'GSLV Mk III M1' poletela je sa SLP (Second Launch Pad) rampe kosmičkog centra Satish Dhawan. Sonda je postavljena u visokoeliptičnu početnu orbitu dimenzija 169,7×45.475 km i nagiba 21,37°. Sa ove orbite sonda će izvesti nekoliko manevara pre nego što krene prema Mesecu. Jednom kada uđe u lunarnu orbitu, postupno će smanjivati apogej sve dok se ne nađe u kružnoj orbiti visokoj 100 kilometara. Zbog toga se sletanje na Mesec neće izvoditi sve do 6. septembra iduće godine. Ako uspe, Indija će postati četvrta zemlja koja će meko postaviti sondu na Mesečevu površinu nakon SSSR-a, SAD-a i Kine. Ovo je bio 47. orbitno lansiranje ove godine i treće rakete 'GSLV Mk III' od njenog predstavljanja.
Kosmička agencija JAXA i astrofizički institut ISAS nastavljaju da furaju skroman ali jako zanimljiv program japanskih planetnih sondi. Osim 'Hayabuse 2', koja je trenutno u jednoj od faza prikupljanja uzoraka sa asteroida Ryugu, JAXA planira da lansira lunarnu sondu 'SLIM', misiju za uzimanje uzoraka sa Fobosa 'MMX'i, kasnije, solarno jedro koje bi trebalo da donese uzorke sa Trojanaca sa Jupiterove orbite tokom sledećih nekoliko godina. Tim projektima moramo da dodamo planove za istraživanja Marsa, kao što je rover'MELOS',iako nažalost svi oni nastavljaju da nagomilavaju kašnjenje za kašnjenjem. Međutim, predlog koji je uveliko ostao neprimiećen je 'DESTINY PLUS'(ili 'DESTINY+'), jonska propulziona sonda koja je deo programa malih i jeftinih misija koje bi mogle da se lansiraju novom japanskom raketom 'Ipsilon'.
Generalno, NASA ima tri klase misija, koje se razlikuju u lovi koju su glavešine spremne da odvoje za svaku od njih. Srednja od njih košta oko milijardu, i do sada su lansirane tri sonde ove klase: 'New Horizons', 'Juno' i 'OSIRIS-REx'. Trebalo je odabrati sledeću misiju, ali kako? Šta bi ti odabrao da si ministar Branislav Nedimović? Šta je NASA uradila? Čitaj dalje pa ćeš videti...
Kvadkopter dron će izvesti više desetina letova širom Saturnovog najvećeg satelita proučavajući hemiju i tragajući za znacima prošlog i sadašnjeg života.
Sledećeg 15. jula Indija će lansirati svoju drugu lunarnu sondu, prikladno nazvanu 'Chandrayaan 2'. To je posebno ambiciozna misija jer će uključivati i orbiter i sletnu sondu. Ako bude uspešna, Indija će postati četvrta nacija koja će meko sleteti na Mesec. Misija, koja će poleteti zahvaljujući raketi GSLV-MkIII, uključivaće orbiter od 2,78 tona koji će proučavati Mesec s orbite visine 100 km najmanje godinu dana. Drugi element misije je sonda za slijetanje, koja se naziva 'Vikram'. Sa masom od 1,47 tona, 'Vikram' će takođe nositi rover 'Pragyan' – 'mudrost' na sanskritu – od 27 kg. Planirano je da ovaj rover putuje po površini oko 500 metara.
Očito je da paradigmu planetarnog istraživanja trenutno čini Mesec. Evropa, Japan i Kanada su 'odlučili' da kao manjinski partneri sudeluju u projektu lunarne orbitne stanice 'Gateway'koji vode Sjedinjene Države. Jedan od nedostataka ovog projekta je a-priorimala relevantna uloga nauke. Kako bi nekako nadoknadile ovaj nedostatak, svemirske agencije Evrope (ESA), Kanade (CSA) i Japana (JAXA) su se dosetile da izvedu misiju prikupljanja uzoraka sa južnog pola Meseca, što će, zauzvrat, otvoriti put misiji s posadom ... što će se desiti tek kada NASA počne da napreduje s programom 'Artemis'koji će imati za zadatak da ponese ljudsko biće (verovatno prvu ženu) na površinu Meseca do 2024. godine (nešto što je danas malo verovatno).
