Astronautika: misije

Prikazani mozaik u boji predstavlja kombinaciju nekih od najoštrijih slika Plutona koje je Nasina sonda “New Horizons” napravila tokom proletanja 14. jula. Slike su deo sekvence snimanja u trenucima najbližeg proleta, sa rezolucijom oko 77-85 metara po pixelu – i prikazuju detalje na Plutonovoj površini manje od fudbalskog terena.

obojeniPluton

Ko voli SF, evo mu! Dugo sam gledao sliku i ništa nisam razumeo. Šta li prikazuje? Kako bi mi sve to izgledalo da mi se pruži prilika da prošetam tuda? Pogledaj još veću sliku!.

Konstruktori NH iz Laboratorije za primenjenu fiziku fakulteta Johns Hopkins smislili su dobru foru – pošto nisu imali ni para a ni vremena da prave imidžing-sisteme kakve bi oni želeli, došli su na ideju da im glavni optički instrument bude monohromarski (crno-beli) teleskop prečnika 208 mm velike rezolucije – to je LORRI – a da slike u boji pravi mnogo manji foto-teleskop, prečnika 60 mm – to je Ralph. Glavna ideja je bila da Ralph što više slika a da se onda podaci o koloru svakog piksela računarski inkorporiraju u LORRI-jeve fotografije, i da tako dobiju slike em visoke rezolucije, em u boji!

Uz ovo kratko objašnjenje, ima smisla podatak da su slike u boji koje su dodate gornjoj slici imaju rezoluciju od oko 630 metara po pixelu.

Slike su obuhvatale traku širine 80 km, pošavši od ivica ravnica severozapadno od Sputnik Planuma, preko Idrisi planina, ido rubova poznatog Plutonovog „srca“.

Slike koje je napravio teleskopski imidžer LORRI (Long Range Reconnaissance Imager) 15 minuta pre NH najbližeg proletanja, kombinovane su sa onim u boji koje je sa samo 17.000 km napravio Ralph/Multispectral Visible Iniging Camera (MVIC) 25 minuta pre LORRI-jevih slika.

Širok varijetet terena išaranih kraterima, planinama i glacijalnim tvorevinama koje se ovde vide pružiće naučnicima i javnosti zapanjujući kolor-prozor visoke rezolucije u Plutonovu geologiju.

New Horizo

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 16 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 19 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...