Astronautika: misije

Prvobitno naziv projekta New Horizons (“Novi horizonti”) je bio Pluto-Kupier Belt (“Pluton-Pojas Kajpera”), što znači da je pored Plutona, cilj misije bio proučavanje nebeskih tela u Kajperovom pojasu. Sada, kada je glavni cilj postignuti Pluton je ostao iza, pitanjeje može li kosmički aparat New Horizons da istraži neki od asteroida Kajperovog pojasa.  

Trajektorija kretanja aparata New Horizons je u osnovi odredjena geometrijom preleta pored Plutona, koja je sa svoje strane diktirana ciljevima misije prolaska pored ove planete i njegovog satelitskog sistema. Zbog toga je šansa da u nastavku leta New Horizons u svom pasivnom kretanju ka rubovima sunčevog sistema, prodje pored nekog od poznatih asteroida Kajperovog pojasa ravna nuli.

Do početka 2015. bilo je poznato 1353 nebeskih objekata u Kajperovom pojasu. Naravno, bilo bi previše očekivati da se neko od njih nalazi na putu aparata New Horizons dok posle preleta pored Plutona leti na fonu sazveždja Strelca. Primera radi, zamislite površinu sfere radijusa 44 astronomskih jedinica (AU) i na njoj razasuto 1353 malih nebeskih tela. Nije teško shvatiti da će rastojanja medju njima iznositi stotinama miliona kilometara.

Naravno da je radi postizanja tog drugog velikog cilja misije bilo moguće da putanja kretanja aparata bude tako podešena da se obavi gravitacioni manevar za vreme bliskog prolaska pored Plutona. Medjutim, ovako složena operacija na preko četiri milijarde kilometara od Zemlje bi uticala na postizanje svih ciljeva osnovne misije – proučavanja Plutona i njegovih meseca.

kuiperbelt

Kajperov pojas

A kakva je situacija sa upotrebom raketnog motora i prelaskom na novu trajektoriju koja bi aparat dovela do nekog od tela Kajperovog pojasa? Energetski resursi aparata New Horizons su vrlo skromni. Kada je pre devet godina krenuo na daleki put, New Horizons (koji je tada imao 480kg) je nosio 77kg raketnog goriva. Tokom leta prema Plutonu, potrošeno je već oko polovine ove količine, tako da sa energetskog aspekta, aparat ima vrlo mali kapacitet. Maksimalna dodatna promena brzine kretanja ne prelazi 250 m/s. Pored toga, inženjeri žele da u rezervoarima aparata sačuvaju malo goriva (minimum 1kg) za višegodišnju helio sfernu misiju po šemi “Vojadžera”.

Zbog toga je osnovna strategija misije aparata New Horizons posle preleta pored Plutona u cilju istraživanja nekog od nebeskih objekata Kajperovog svede na pokušaje da se pronadju neki do sada nepoznati asteroidi koji se mogu nalaziti dovoljno blizu trajektorije njegovog kretanja da bi bili istraženi uz minimalne energetske zahteve.

Još dok je aparat New Horizons leteo ka Plutonu, u periodu izmedju 2011. i 2013. njegov naučni tim je obavio 15 ciklusa skeniranja Kajperovog pojasa. Pronadjen je 51 novi objekat, koji su medju tim ležali nekih 0.1 AU (15 miliona kilometara) od trajektorije kretanja aparata. To je, naravno previše za njegov skromni pogonski sistem. Onda je u potragu za kandidatima uključen Hablov kosmički teleskop koji je tokom perioda jun-oktobar 2014. pronašao pet potencijalnih objekata koji su “dostupni” aparatu New Horizons. Kasnije se ispostavilo da dva kandidata ipak nisu realni ciljevi, tako da su u igriostala tri nebeska tela Kajperovog pojasa koja New Horizons može sa svojim energetskim rezrervama da poseti.

Ova tri asteorida su vrlo mala nebeska tela, u prečniku jedva da imaju 1% do 2% veličine Plutona, što je medjutim još uvek nekoliko puta više od veličine jezgara najvećeg broja kometa. Oni se nalaze na rastojanju od 43-44 AU odSunca, što je za oko 10AU dalje odPlutona. Jedan asteroid, koji je uslovno označen PT1, je okvalifikovan kao primarni kandidat za prelet aparata New Horizons, dok je šansa posete jednog od preostaladva asterorida (PT2 i PT3), kako je naglasio naučni tim misije, “uslovna”.

kuiper belt

Položaj asteroida PT1 i nekoliko najvećih objekata u Kajperovom pojasu u odnosu na Pluton

U donjoj tabeli suprikazani osnovni podaci o ovim objektima.

Oznaka tela Prečnik (km) Mogućnost preleta (%) Datum preleta
PT1 30-45 100 Januar 2019.
PT2 35-56 97 Jun 2019,
PT3 35-55 7 2018-2019

Odluka o dodatnom cilju misije New Horizons biće doneta u avgustu, uz moguću korekciju pre isteka ove godine. Formalno, NASA će u predlogu budžeta uvrstiti sredstva za produžetak misije u cilju istraživanja nebeskih tela Kajperovog pojasa krajem 2016. kada će biti završena obrada svih primljenih informacija prikupljenih tokom preleta pored Plutona.

Ako produžetak misije bude odobren i sistemi aparata New Horizons rade bez problema, godine 2019. Možemo očekivati njegov prolazak pored jednog od ova tri objekta. 


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži