Astronautika: misije

Sada kada se vreme do fly-bya meri u danima, Nasin stručni tim je izveo malu ali važnu korekciju putanje “New Horizonsa”, kompletirao najnovije analize mogućih opasnosti u Plutonovom sistemu, i počeo da ubrzava sakupljanje naučnih podataka.

pl a

Tačno mesec dana pre susreta s Plutonom, 14. juna, kratko paljenje motora u dužini od 45 sekundi ispravilo je trajektoriju sonde ka Plutonu, nišaneći optimalnu tačku za proletanje sonde kroz Plutonov sistem.

Zbog izuzetno preciznog upravljanja misijom, bio je to tek drugi takav manevar; nedeljni impuls je promenio brzinu letilice za samo 52 santimetra u sekundi, upravivši je ka željenoj tački proletanja koja se nalazi na oko 12.470 km iznad površine Plutona.

Manevar je izveden na osnovu najnovijih podataka radio-praćenja letilice i merenja udaljenosti od Plutona izvedenih poslednjih nedelja na osnovu optičko-navigacionih slika Plutonovog sistema.

Izvršavajući naređenja koja je primio 12-13 juna, trasteri su počeli da rade u 12:05 po američkom vremenu i isključili se 45 sekundi kasnije. Telemetrija je pokazala da se letilica nalazi u izvrsnom stanju, a manevar je nadgledan preko operativnog centra u Laboratoriji za primenjenu fiziku fakulteta Johns Hopkins iz Merilenda. Pošto se sonda nalazila udaljena oko 4,75 milijardi km, radio-komunikacionom sistemu je trebalo skoro 4,5 sata da stigne na Zemlju i potvrdi uspešnu akciju.

Mark Holdridge, rukovodilac kampanje prilaska NH Plutonu iz APL-a, objasnio je da bi bez izvedenog manevra letilica promašila zadatu tačku za oko 755 km i stigla na cilj nekih 84 sekunde ranije nego što je planirano. Tim „New Horizonsa“ će nastaviti da analizira navigacione podatke sve do 24. juna, kada će biti odlučeno da li će biti potrebno izvesti još jedno uključivanje motora.

Trenutno, NH leti heliocentričnom brzinom od 14,54 km/s i sada je na oko 26,9 miliona km od Plutonovog sistema, tj manje od 70 udaljenosti Zemlja-Mesec. Kako se to uobičajeno kaže, sonda se nalazi u dobrom stanju i svi sistemi rade normalno. Naučne operacije koje treba sprovesti u fazi prilaska otpočele su 16. juna.

OKONČANA POSLEDNJA POTRAGA ZA OPASNOŠĆU;
I DALJE SVE ČISTO

Planirajući hrabar fly-by koji će dovesti letilicu unutar orbita svih pet poznatih Plutonovih satelita, tim “New Horizonsa” je okončao analize drugog i trećeg seta osmatranja koja su imala za cilj da otkriju eventualne opasnosti na tom putovanju kroz sistem.

Podaci su prikupljani 29-30. maja i 5. juna, korišćenjem brodske teleskopske istraživačke kamere (LORRI). Za ta istraživanja, LORRI je morala da načini stotine snimaka dugačke ekspozicije (10 sekundi), pokušavajući da detektuje sićušne satelite, prstenove ili polja prašine u sistemu, koji bi predstavljali opasnost za sondu kada bude 14 jula velikom brzinom proletela pored Plutona.

Poslednja osmatranja su lako registrovala Pluton i pet poznatih meseci, ali nije otkriven niti prsten, niti novi meseci, kao ni bilo kakva druga opasnost. Tim misije zadužen za otkrivanje opasnosti utvrdio je da bi svaki objekat četiri puta tamniji od Plutonovog najtamnijeg satelita, Stiksa[1], bio uočen kada bi postojao unutar orbite Plutonovog najvećeg i najbližeg meseca, Harona. Granice mogućeg prstena su ostale nepromenjene još od prve pretrage za opasnostima: neotkriveni prsten bi morao da bude vrlo taman i mali – širine manje od 1.000 milja ili da reflektuje manje od 5-milionitog dela Sunčeve svetlosti koja pada na njega.

Naredna potraga za opasnostima startovala je 15. juna a tim će objaviti rezultate oko 25. juna, nakon što kompletno pronlizira nove i još detaljnije podatke.

ŠTA JE SLEDEĆE?

Poslednje nedelje juna, prilazak Plutonu će ući u treću i finalnu fazu prilaska – nazvanu Approach Phase 3, koja će trajati do sedam dana pre prolaska kroz najbližu tačku.

“AP3” će uključiti nove fotografije Plutonovog sistema za potrebe konačne navigacije; mapiranje Plutona i Harona sa mnogo više detalja i praćenje varijacija u boji, uslova na površini i atmosferskih promena tokom rotacija malih planeta; i potragu za novim mesecima i prstenovima sa još većom osetljivošću NH će nastaviti i sa započetim istraživanjima međuplanetnog okruženja – merenjima solarnog vetra i visokoenergetskih čestica, kao i koncentracijom čestica prašine.

Svakodnevno obaramo novi rekord u udaljenosti od Plutona, i svakodnevno dobijamo sve bolje podatke,” kaže glavni rukovodilac misije Alan Stern, sa Southwest Istraživačkog instituta u Koloradu. “Ništa slično vezano za istraživanja granica solarnog sistema nije se dogodilo još od 1989. kada je “Voyager 2” posetio Neptun. Biće uzbudljivo gledati kako NH baca novu svetlost na solarni sistem i njegove mesece!”

061115

Ovaj "film", sastavljen od slika koje je napravila NH-ova kamera LORRI, prikzuje kako Pluton rotira oko svoje ose. Slike su napravljene od 28. maja do 3. juna 2015. sa udaljenosti od 56 do 48,5 mil. km. Vidljive su dramatične promene na površini.

 


[1] Četiri puta tamniji znači otprilike toliko puta manji. Stiks ima prečnik 10-25 km

 


Šta ako Haron ima atmosferu?

Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete

Novi detalji na Plutonu!

Konačno slike Plutona

Koliko je debela Plutonova atmosfera?


 NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #10 drago 28-06-2015 17:24
Niko ne može da se meri sa ovakvom poetikom Reponje!
Reponj Danijel
+1 #9 Reponj Danijel 28-06-2015 01:25
Ma jasno, no i da bude samo blijeda sličica tog objekta, biti će to PRVA TAKVA IZVAN GRANICA Sunčeva sustava (dobro, ne doslovno, znaš na što mislim). Do sada smo imali Pioneere i Voyagere, no oni više ionako ništa posebno ne snimaju, a pogotovo se ne susreću s objektima Kuiperova pojasa jer su im staze daleko izvan njega.

Što god se tamo nalazilo, NH će biti prva zemaljska letjelica koja će to posjetiti, snimiti i izmjeriti najbolje koliko bude mogla. To prije nje nije napravila niti jedna druga.

Nemam pojma što će tamo naći niti koliko će trajati prijenos rezultata iz tako dalekih udaljenosti, ali ću se uvijek sjetiti da je tamo i jedan veliki Zemljanin, Clyde William Tombaugh glavom i bradom, točnije pepelom, koji je imao jedinstvenu čast da bude prvi i jedini za duuuugo vremena, koji je pošao na takvo epsko putovanje, stvarno, a ne izmišljeno poput čuvenih Homerovih epova, kao predstavnik jedne vrste s plavog svijeta u blizini žute zvijezde, koji je prije više od 75 godina, uporno i znatiželjno promatrao i snimao ta daleka tamna prostranstva u potrazi za svojom sudbinom koja mu je namijenila da postane upravo to.

Sretan ti put New Horizons, sretan ti put Clyde!
drago
+1 #8 drago 26-06-2015 16:33
Danijel, mislim da se slažeš da će sve zavisiti od uslova okje će tamo zateći NH: udaljenost, osvetljenost I sl. Koliko znam inkriminisani objekat je velik samo 30-45 km a dalji je od Plutona jedno 10 AJ. Pogledaj ovo http://www.planetary.org/multimedia/space-images/small-bodies/orbits-of-pluto-and-pt1.html
Reponj Danijel
+1 #7 Reponj Danijel 26-06-2015 14:54
A ja, osim Plutona, jedva čekam što će nam NH snimiti u Kuiperovom pojasu, kakve se tek tajne tamo kriju. Da vidimo kako izgledaju ledeni i tamni svjetovi koji kruže oko Sunca na tim dalekim orbitama. :-)
drago
0 #6 drago 25-06-2015 15:54
Olivere hvala za komentar. Za mene bi sve nadmašile Španovićine slike ali sa naučne pa čak civilizacijske tačke Pluton je velika atrakcija I tačka na priču o solarnom sistemu. To nam je što nam je.
Oliver Hodak
+2 #5 Oliver Hodak 25-06-2015 10:45
Naklon do poda za ovu misiju (i još dva sprata u podrum;), ali za mene broj 1 ostaje "Kasini-Hajgens " i slike sa površine Titana!

Eventualno bi ih mogle nadmašiti fotografije iz dubine Evropinog okeana... :-)
drago
+1 #4 drago 24-06-2015 20:13
Sažem se. Ljudi su željni senzacija I ne znajući šta tačno to znači. Sama pomisao davidimo sliku Pltona je neverovatna senzacija
Zika
+1 #3 Zika 24-06-2015 14:43
Meni je Ceres i ovakav jako zanimljiv,a široke narodne mase koje očekuju scene iz SF filmova nikad neće biti zadovoljne..
drago
+1 #2 drago 23-06-2015 20:02
Moguće je da si potpuno u pravu. To mišljenje dele I negi naučnici iz Nase. U svakom slučaju, biće veliki spektakl do 14. jula. Kako će biti posle, pitanje je. Trebaće da proteknu meseci i meseci dok NH ne pošalje sve podatke. Veliko je pitanje I šta ljudi očekuju da vide tamo. Tako je bila euforija I kada je "Dawn" snimio Ceres, ali imam utisak kao da je publika malo razočarana onim što su tamo zatekli. Kako kaže Desanka M.: 'Sreća je lepa samo dok se čeka. Dok od sebe samo nagoveštaj da.'
Zika
+1 #1 Zika 22-06-2015 23:24
Čini mi se da će ovo biti najzanimljivija misija koju će ova generacija videti,uživajte možda se setite jednog dana kako je to bilo davne 2015 godine...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži