Sada kada se vreme do fly-bya meri u danima, Nasin stručni tim je izveo malu ali važnu korekciju putanje “New Horizonsa”, kompletirao najnovije analize mogućih opasnosti u Plutonovom sistemu, i počeo da ubrzava sakupljanje naučnih podataka.
Tačno mesec dana pre susreta s Plutonom, 14. juna, kratko paljenje motora u dužini od 45 sekundi ispravilo je trajektoriju sonde ka Plutonu, nišaneći optimalnu tačku za proletanje sonde kroz Plutonov sistem.
Zbog izuzetno preciznog upravljanja misijom, bio je to tek drugi takav manevar; nedeljni impuls je promenio brzinu letilice za samo 52 santimetra u sekundi, upravivši je ka željenoj tački proletanja koja se nalazi na oko 12.470 km iznad površine Plutona.
Manevar je izveden na osnovu najnovijih podataka radio-praćenja letilice i merenja udaljenosti od Plutona izvedenih poslednjih nedelja na osnovu optičko-navigacionih slika Plutonovog sistema.
Izvršavajući naređenja koja je primio 12-13 juna, trasteri su počeli da rade u 12:05 po američkom vremenu i isključili se 45 sekundi kasnije. Telemetrija je pokazala da se letilica nalazi u izvrsnom stanju, a manevar je nadgledan preko operativnog centra u Laboratoriji za primenjenu fiziku fakulteta Johns Hopkins iz Merilenda. Pošto se sonda nalazila udaljena oko 4,75 milijardi km, radio-komunikacionom sistemu je trebalo skoro 4,5 sata da stigne na Zemlju i potvrdi uspešnu akciju.
Mark Holdridge, rukovodilac kampanje prilaska NH Plutonu iz APL-a, objasnio je da bi bez izvedenog manevra letilica promašila zadatu tačku za oko 755 km i stigla na cilj nekih 84 sekunde ranije nego što je planirano. Tim „New Horizonsa“ će nastaviti da analizira navigacione podatke sve do 24. juna, kada će biti odlučeno da li će biti potrebno izvesti još jedno uključivanje motora.
Trenutno, NH leti heliocentričnom brzinom od 14,54 km/s i sada je na oko 26,9 miliona km od Plutonovog sistema, tj manje od 70 udaljenosti Zemlja-Mesec. Kako se to uobičajeno kaže, sonda se nalazi u dobrom stanju i svi sistemi rade normalno. Naučne operacije koje treba sprovesti u fazi prilaska otpočele su 16. juna.
OKONČANA POSLEDNJA POTRAGA ZA OPASNOŠĆU;
I DALJE SVE ČISTO
Planirajući hrabar fly-by koji će dovesti letilicu unutar orbita svih pet poznatih Plutonovih satelita, tim “New Horizonsa” je okončao analize drugog i trećeg seta osmatranja koja su imala za cilj da otkriju eventualne opasnosti na tom putovanju kroz sistem.
Podaci su prikupljani 29-30. maja i 5. juna, korišćenjem brodske teleskopske istraživačke kamere (LORRI). Za ta istraživanja, LORRI je morala da načini stotine snimaka dugačke ekspozicije (10 sekundi), pokušavajući da detektuje sićušne satelite, prstenove ili polja prašine u sistemu, koji bi predstavljali opasnost za sondu kada bude 14 jula velikom brzinom proletela pored Plutona.
Poslednja osmatranja su lako registrovala Pluton i pet poznatih meseci, ali nije otkriven niti prsten, niti novi meseci, kao ni bilo kakva druga opasnost. Tim misije zadužen za otkrivanje opasnosti utvrdio je da bi svaki objekat četiri puta tamniji od Plutonovog najtamnijeg satelita, Stiksa[1], bio uočen kada bi postojao unutar orbite Plutonovog najvećeg i najbližeg meseca, Harona. Granice mogućeg prstena su ostale nepromenjene još od prve pretrage za opasnostima: neotkriveni prsten bi morao da bude vrlo taman i mali – širine manje od 1.000 milja ili da reflektuje manje od 5-milionitog dela Sunčeve svetlosti koja pada na njega.
Naredna potraga za opasnostima startovala je 15. juna a tim će objaviti rezultate oko 25. juna, nakon što kompletno pronlizira nove i još detaljnije podatke.
ŠTA JE SLEDEĆE?
Poslednje nedelje juna, prilazak Plutonu će ući u treću i finalnu fazu prilaska – nazvanu Approach Phase 3, koja će trajati do sedam dana pre prolaska kroz najbližu tačku.
“AP3” će uključiti nove fotografije Plutonovog sistema za potrebe konačne navigacije; mapiranje Plutona i Harona sa mnogo više detalja i praćenje varijacija u boji, uslova na površini i atmosferskih promena tokom rotacija malih planeta; i potragu za novim mesecima i prstenovima sa još većom osetljivošću NH će nastaviti i sa započetim istraživanjima međuplanetnog okruženja – merenjima solarnog vetra i visokoenergetskih čestica, kao i koncentracijom čestica prašine.
“Svakodnevno obaramo novi rekord u udaljenosti od Plutona, i svakodnevno dobijamo sve bolje podatke,” kaže glavni rukovodilac misije Alan Stern, sa Southwest Istraživačkog instituta u Koloradu. “Ništa slično vezano za istraživanja granica solarnog sistema nije se dogodilo još od 1989. kada je “Voyager 2” posetio Neptun. Biće uzbudljivo gledati kako NH baca novu svetlost na solarni sistem i njegove mesece!”
Ovaj "film", sastavljen od slika koje je napravila NH-ova kamera LORRI, prikzuje kako Pluton rotira oko svoje ose. Slike su napravljene od 28. maja do 3. juna 2015. sa udaljenosti od 56 do 48,5 mil. km. Vidljive su dramatične promene na površini.
[1] Četiri puta tamniji znači otprilike toliko puta manji. Stiks ima prečnik 10-25 km
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
