7.jul 2015.
Nakon šoka koji nam je NH priredio 4. jula, stižu ohrabrujuće vesti da je sonda u perfektnom stanju i da je spremna za susret sa Plutonom. Vođa tima koji rukovodi misijom, Alan Štern, održao je u nedelju konferenciju za štampu na kojoj je pružio više detalja o tome šta se dogodilo tokom tih kritičnih časova u subotu uveče.
“Druga strana” Plutona, koja će biti u senci tokom fly-bya 14. jula, viđena kamerom LORRI 3. jula sa udaljenosti od 12,5 miliona km. Boja je dodata na osnovu podataka kolor kamere Ralph.
Uzrok problema je bio u velikoj seriji instrukcija koje su poslate sondi, što je dovelo do preopterećenja brodskog računara, koji je to opet “shvatio” tako da je odlučio da se prebaci na pomoćni računar. “New Horizons” poseduje dva račinarska sistema[1] nazvana IEM (Integrated Electronic Modules), kojima upravljaju procesori “Mongoose-V” na 12 MHz i koji omogućavaju po 64 Gbita memorije svakom. Obzirom da je bilo očito da to nije normalna situacija, sonda je pratila programirani protokol prebacivši se u sigurnosni režim (“safe mode”). To znači sledeće: prekidam sve što sam do tada radio, prekidam komunikaciju, testiram sisteme i status letilice i, konačno, šaljem signal ka Zemlji čekajući instrukcije. Ukupno, “New Horizons” je bio oko devedeset sekundi bez komunikacije sa Nasinom deep-space mrežom DSN.
Kako se sumnja, krivica za kvar su kritične sekvence instrukcija – ni manje ni više nego 20.799! – koje letilica mora da obavi od 7. jula do kraja proletanja i obavi 461 opservaciju Plutonovog sistema različitim instrumentima. Trećeg jula, operateri misije su instalirali sve te sekvence na rezervni računar i 4. jula to je započeto i sa glavnim računarom. Problem je nastao zbog toga što je računar bio zauzet komprimovanjem podataka koje je trebalo da pošalje na Zemlju, tako da je glavni procesor bio preopterećen. Na sreću, inženjeri misije su identifikovali problema za manje od sat vremena. Kako je objasnio Štern, izgubljeno je 16 slika kamere LORRI i 4 kamere Ralph, plus 4 ultraljubičasta spektra Alice i jedan infracrveni Ralpha. Uz to, naučnici su ostali uskraćeni za skoro trodnevna očitavanja SWAP i PEPSSI podataka. Ništa kritično, ali ipak nije to ni mali gubitak.
Zbog specifičnosti anomalije, Štern je izjavio novinarima da je nemoguće da se nešto slično dogodi tokom preleta, ali sam siguran da trenutno čitav jedan tim inženjera danonoćno obavljaju sve vrste testova kako bi to predupredili. To nije iznenađenje, jer NH prvi put doživljava sličan problem, tako da stvar nije trivijalna: iako je sonda ulazila u bezbedni režim i ranije (prvi put nakon susreta sa Jupiterom[2]), ranije nikada nije bila primorana da se prebacuje na rezervni računar.
7. jula u 16:45 UTC “New Horizons” je počela da izvršava sekvence već instalirane na glavni računar i nastavlja da obavlja planirana naučna osmatranja. I za slučaj da se neko zapita šta će se dogoditi ako sonda ipak zbog nečega povono zapadne u “safe mode” prilikomfly-bya, da kažem: sonda je programirana tako da ponovi poslednje osmatranje koje je sprovodila do tog trenutka i da nastavi sa planiranim sekvencama, mada je jasno da bi se neki podaci nepovratno izgubili.
Pluton viđen kamerom LORRI 1. i 3. jula.
I dok nam Šterni njegovi momci objašnjavaju stanje letilice, NASA je objavila nove slike Plutona i Harona snimljene 3. jula crno-belom kamerom LORRI. Na novim slikama najuočljiviji je složeni set svetlih i tamnih mrlja koje pokrivaju površinu planete patuljka. Moguće je da veliki deo regiona iznad ekvatora, svetle boje, čini polarna kapa načinjena od azotnog inja, a da ekvatorskim regionom i onim južnije dominiraju depoziti crvenkastog tolina. Na „vidljivoj polulopti“ – onoj koja će biti osvetljena tokom susreta – i dalje su uočljive čiste zne, koje planeti patuljku daju izgled ogromnog yin-yang simbola. Uskoro će nam početi da stižu bolje fotografije, ali niko ne očekuje da će biti u stanju da razume šta se tamo događa iz nekoliko slika visoke rezolucije. Pluton je složen svet i za razumevanje njegove prave prirode možda će nam trebati godine ili decenije.
Danas, 7. 7. 2015, NH je udaljen od Zemlje 31,94 AJ (4.778.160.000 km), a od Plutona samo 0,05 AJ (7.479.890 km). Kako kaže Štern, sonda će proleteti na skoro 100 putamanjoj udaljenosti od Plutona nego što je danas! Radio-signali putuju sa sonde do Zemlje i nazad za fantastičnih 8 sati, 49 minuta i 32 sekunde. U odnosu na Sunce, sonda leti brzinom od 14,53 km/h (52.300 km/h). 
[1] Jedan sistem je zadužen za komandovanje i rukovanje podacima a drugi za kontrolu i navođenje. Oba sistema su duplirana, tako da ustvari gore postoje 4 računara.
[2] Računar za komandovanje i rukovanje podacima je 19. marta 2007. naišao na netačno napisanu naredbi i odmah se prebacio u sigurnosni režim. Računar se oporavio posle 2 dana.
New Horizons spreman za susret sa Plutonom!
Problemi na aparatu New Horizons uoči prolaska pored Plutona
Koliko je ugrožena misija New Horizons?
Šta nas čeka prilikom fly-bya: prilagodi svoj juli slikama sa Plutona
„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
