Američki medjuplanetarni kosmički aparat New Horizons je 14. jula 2015. izjutra (po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD), proleteo 12 500km od površine Plutona. Misija koja je trajala više od devet godina, a čiji nas koreni vraćaju u godine s’ kraja 80-ih, postigla je planirani cilj – da istraži patuljastu planetu Pluton. Sa sobom, New Horizons nosi prah Klajda Tomba koji je otkrio Pluton. Na neki način, slavni astronom je dospeo u predvorje planete koju je prvi ugledao pre 85 godina.
Od lansiranja januara 2006, kosmička sonda je putovala 3463 dana i prevalila rastojanje koje je 32 puta dalje od udaljenosti Zemlje od Sunca (4.77 milijardi kilometara). Februara 2007, New Horizons je presekao orbitu Jupitera, a godinu dana kasnije oribut Saturna. U martu 2011. Nalazio se već dve miliajrde kilometara od Zemlje, znači sa one strane Uranove orbite, da bi avgusta 2014. presekavši orbitu Neptuna dospeo na udaljenost od preko 4 milijardi kilometara. U vreme susreta sa Plutonom, New Horizons je bio gotovo 4.5 milijardi kilometara udalejn od Zemlje. A po prolasku kroz najbližu tačku od Plutona, ovom aparatu predstoji putovanje od oko pola milijarde kilometara pre nego udje u zonu Kajperovog pojasa. Tamo se nalazi preko 100,000 objekata, od malih kameno-ledenih gromada, preko kometa i asteorida do velikih nebeskih tela koja se mogu smatrati pravim malim planetama.
Fotografije koje su do sada pristigle sa aparata New Horizons govore o dva veličanstvena sveta na rubovima prostora i vremena. Pluton – koga uprkos njegovom status “patuljaste planete” nastavljam da smatram za planetu (kakva je razlika izmedju male i velike jabuke – obe su ipak jabuke) – sa svojom prelepom nežno-narandžastom bojom izgleda tako nestvarno na fonu tamnog neba. Sa druge strane, sivo-tamni Haron, u skladu sa svojom funkcijom iz vremena antičke Grčke, ostavlja utisak hladnog, mračnog i iznad svega veoma negostoljubivog sveta.
Do sada, New Horizons je poslao samo mali deo naučnih informacija koje je prikupio tokom približavanja Plutonu i najbližeg prolaska. Fotografije i podaci sa aparata New Horizons, koji nastavlja svoje putešestvije u dubinama Kajperovog pojasa, će stizati sledećih 18 meseci. Protok je vrlo spor, svega 2 kilobajta u sekundi putuje četiri i po časa do prijemnih centara na Zemlji. Medjutim, i na osnovu primljenih podataka i snimaka naučnici već prave geografske mape Plutona, dok je uoči bliskog susreta objavbljeno da je konačno odredjena i veličina Plutona i to sa tačnošću od +/- 20km. Sa precizno odredjenih 2,370km u prečniku, ispostavilo se da je Pluton veći nego što se mislilo i time izbio na prvo mesto medju trans-Neptunovskim telima Kajperovog pojasa.
Do samo pre nekoliko dana smatralo se da je patuljasta planeta Erida sa prečnikom od 2,336km najveće nebesko telo u Kajperovom pojasu.
Pluton kao da ima dva različita lica. Deo njegovo površine na zapadu izgleda pokriven ledom od ugljen-monoksida je veoma ravan, dok se na istoku pružaju brdovite oblasti. Za to vreme, pojedine zone oko ekvatora imaju tamniju boju. Na površini Plutona se takodje mogu videti udarni krateri. U ovoj tamnjijoj ekvatorijalnoj zoni ima dosta kružnih formacija, većina njih ima karakteristike kratera. Takodje, vidljivi su tragovi tektosnkih aktivnosti, procesa koji su se, a možda se i još uvek odigravaju unutar planete.
Polovi imaju izraženije ridju boju u odnosu na ostale delove planete, što je vrlo zanimljiv fenomen. Kao i tamnija boja oblasti oko Haronovih polova.
U atmosferi Plutona do sada nisu otkriveni nikakve formacije slične oblacima. Medjutim, još uvek je rano, možda nas astronomi iz tima New Horizons iznenade nekim ovakvim otkrićem. Jer, očigledno je da Pluton ima vrlo izražen atmosferski ciklus. Tokom svake od orbita oko Sunca koje traju 248 godina, kada je planeta najudaljenija, atmosfera u obliku snega pada na površinu, zatim kako se planeta približava Suncu i temperature raste dolazi do sublimacije snega i on se ponovo seli u vis, natrag formirajući tananu atmosferu.
Pored toga što se nalazi tako daleko, u svetu malih tamnih objekata od kojih je sazdan sunčev planetarni sistem a koji se praktično nisu promenili od njegovog nastanka četiri pre milijarde godina, značaj Plutona je i u tome što je to praktično tek drugi binarni planetarni sistem (jer je veličina Harona polovina Plutona) koga naučnici mogu da istraže. Prvi je, naravno sistem Zemlja-Mesec. Za oba sistema se pretpostavlja da su nastali na isti način, u katastrofalnim sudarima velikih nebeskih tela. Ma koliko paradoksalno izlgedalo, ali analizom geoloških razlika izmedju Plutona i Harona i njihovim uporedjenjem sa strukturama Zemlje i Meseca naučnici mogu da dodju do značajnih otkrića vezanih za našu planetu i njen jedini prirodni satelit.
Od aparata New Horizons se takodje očekuje odgovor zbog čega Plutonova atmosfera sastavljena uglavnom od azota lagano odlazi u kosmos, kakvi su mehanizmi iza ovog procesa i koliko se brzo on odvija. New Horizons je već registrovao atome azota koji su napustili atmosferu Plutona, što može da znači da je intenzitet ovog procesa daleko veći nego što se ranije mislilo.
Staro dobro pravilo u nauci (i ne samo u nauci) je da novine donose mnogo više nepoznanica i pitanja. Sa tek neznatnom količnom primljenih podataka iz predorja Plutona, astronomi već postavljaju pitanja dali možda ova planeta ima prsten.
Logika ovog pitanja leži u tome je da su četiri manja satelita tako mala u odnosu na Haron i Pluton da su najverovatnije nastali kao rezultat nekog sudara blizu Plutona, pa nije isključeno da mnogo sićušnih malih objekata kruži oko njega u obliku tananog prstena.
Četiri manja meseca su Stiks, Niks, Kerber i Hidra – svi nose imena povezana sa Haronom i svetom mrtvih duša iz grške mitologije.
Takodje, dali postoji mogućnost da Pluton i Haron dele jednu te istu atmosferu. Da čestice atmosfere Plutona emitovane u kosmos, zahvata Haronovo gravitaciono polje i time na neki način neprekidno nadograduje sopstvenu astmosferu.
Za sada, nikakvi tragovi atmosfere nisu otkriveni oko Harona. Spektrometar plazme, infracrveni detektor i radio uredjaj aparata New Horizons mogu da odgovore na ova pitanja.
Pogled na Pluton sa rastojanja od 766,000 km, 16 časova pred prolazak kroz najbližu tačku
New Horizons: veličanstven uspeh
New Horizons: još dva dana do susreta
New Horizons sve bliži Plutonu
New Horizons: šta je izazvalo problem?New Horizons spreman za susret sa Plutonom!
Problemi na aparatu New Horizons uoči prolaska pored Plutona
Koliko je ugrožena misija New Horizons?
Šta nas čeka prilikom fly-bya: prilagodi svoj juli slikama sa Plutona
„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
