Nuklearni izvor struje
na „New Horizonsu“
Svi smo oduševljeni uspehom Nasine misije, ali malo ko se seti da sve one slike kojima se divimo i podatke instrumenata koje redovno pratimo ne bi postojali da jednostavno nije bilo – struje na brodu. Pošto je misija od početka kuburila sa parama, menadžerski kadar je u poslednjem trenutku odlučio da kupi najslabiji izvor struje koji im je tada nuđen, što je prinudilo konstruktore da tokom misije štede svaki vat struje. Zato na sondi nije montiran nijedan pokretan instrument, pa je čak i glavna antema ostala nepokretna.
Ali odakle uopšte struja na brodu i kako se dobija?
19. januara 2006, lansirana je iz vojne baze Cape Canaveral Plutonova sonda “New Horizons”, sa radioizotopskim termoelektričnim generatorom (RTG) kao izvorom struje i sistemom od 30 volti za njeno regulisanje i distribuciju, sistemom dizajniranim i proizvedenim u Laboratoriji za primenjenu fiziku (JPL) univerziteta Johns Hopkins.
“New Horizons” predstavlja glavnu letilicu Nasinog programa međuplanetnih misija “New Frontiers” i osmišljena je još devedesetih godina zarad prvog proučavanja Plutona i njegovog meseca, Harona, a potom i Kajperovog pojasa. Sonda je stigla na cilj 14. jula 2015. godine, prevalivši za 3.463 dana trajanja misije skoro 5 milijardi km i gledajući Sunce sa udaljenosti od 32 AJ. Zbog dugog trajanja misije a i ekstremne udaljenosti od Sunca1, kao izvor energije za letilicu odabran je RTG. To je uticalo na složenost konstrukcije brodskog sistema za napajanje energijom, prvenstveno zbog jedinstvenih karakteristika energije i ograničenih mogućnosti testiranja u predlansirnoj fazi. Zbog toga su izvedena brojna ispitivanja tokom faze integracije nuklearne baterije sa letilicom i pomno praćenje tokom lansiranja da bi se što preciznije predvidela puna funkcionalnost ali i stepen sigurnosti i pouzdanost stvaranja električne energije tokom višedecenijske misije.
|
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (17 strana, 3,5 MB) 
|
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
