Astronautika: misije

U prethodnom tekstu sam napisao da Pluton ima petu atmosferu po gustini u Sunčevom sistemu, iako reč gustina nije baš najprikladniji pridev. Pritisak ne prelazi 0,01 mbar, i to uz puno sreće. Ali šta je sa njegovim glavnim satelitom, Haronom?

H1
Pluton
i Haron u razmeri. Druge dve kuglice su S/2005 P1 (Hydra) i S/2005 P2 (Nix). (NASA)

Sve govori da ovaj mesec nema značajniju atmosferu, ali za svaki slučaj, jedan od glavnih zadataka sonde “New Horizons” biće da utvrdi da li je ova hipoteza tačna. U teoriji, Haron je trebalo davno da izgubi sve gasove koji bi mogli da kreiraju njegovu atmosferu, ali najnovija istraživanja sugerišu da bi ipak neka prolazna atmosfera nastala zahvaljujući ledu sa kometa ili Plutona mogla da se formira tokom svake od letnjih složenih faza kroz koje prolazi čitav Plutonov sistem.

U svakom slučaju, teorijski modeli predviđaju da bi takva minijaturna atmosfera imala vrlo nizak pritisak – od 0,1 do 10 nanobara[1], što bi odgovaralo količini od oko 105 čestica po cm3. U njen sastav bi verovatno ulazio metan, ugljenikov monoksid ili azot u različitim proporcijama, mada se čini da je glavni sastojak Hronove površine vodeni led. “New Horizons” će utvrditi da li Haron stvarno ima atmosferu tokom proletanja kroz sistem 14. jula: čim Sunce bude zašlo iza Haronovog diska (gledano sa sonde), ultraljubičasti spektrograf ALICE istražiće rub satelita i utvrditi da li je mali svet okružen atmosferom. Problem sa ovom tehnikom je u tome što može da posluži jedino u odgovoru da li Haron ima globalnu (ili terminatornu) atmosferu, ali je beskorisna ako je atmosfera lokalna i ograničena na osvetljenu poluloptu meseca.

Međutim, stručni tim misije, predvođen dr Alanom Sternom, razvio je novu tehniku koja će nam omogućiti da odredimo da li Haron ima atmosferu i pre nego što igra počne. Da bi to uradio, ALICE će posmatrati svetlost reflektovanu sa osvetljene strane Harona tokom dana pre susreta. Ako sve bude proteklo u redu, ALICE će dobiti apsorbcioni spektar Harona i detektovati bilo kakvu atmosferu sa minimalnim pritiskom od oko 0,1 nanobara.

Sa takvim vrednostima, moglo bi se pomisliti da je takva atmosfera gotovo zanemarnjiva. Međutim, seti se da su temperature Plutonovog sistema jako kompleksne i da stvaraju interesantne interakcije između metana, azota o ugljen-monoksida. Uprkos svojim malim dimenzijama – Haron ima samo ~603 km u poluprečniku – ovaj mesec obećava još interesantnih događaja u već fascinantnom Plutonovom sistemu.

h2
Instrument ALICE sonde “New Horizons”. (NASA)

Spektrograf ALICE je mali (4,4 kg) ali snažan alat koji radi u talasnom rasponu od 520 do 1.870 angstrema. Dizajniran je specijalno za detaljno studiranje sastava i strukture atmosfere Plutona, a baziran je na sličnom (manjem i malo savršenijem) instrumentu koji nosi evropska kometna sonda “Rosetta”.

Kao i kada je u pitanju većina tajni koje okružuju Pluton i Haron, 14. jula ćemo saznati i da li Haron poseduje atmosferu. Da bi se pripremili za taj događaj, možda je prava stvar pogledati video “Wanderers” fenomenalnog autora Erika Wernquista – promociju ovog istorijskog fly-bya. Ako ti se tokom gledanja ovog filmića kosa ne podigne, znači da si potpuno bez srca:

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=aky9FFj4ybE

P.S.

Pogledao sam u svoju enciklopediju Neka Velika otkrića i pronalasci..koju trenutno nudim na sajtu i pronašao nekoliko zanimljivih podataka o Haronu. Recimo, Otkrili su ga J.W. Christy i R.S. Harrington 7 jula 1978 godine. Čak je 10 puta slabijeg sjaja od Plutona, pa se ranije činilo da je Pluton mnogo masivniji, s obzirom da se teleskopske slike planete i meseca slivale ujedno. Haron je zbog svoje veličine i blizine uvek istim licem okrenut ka istoj tački na Plutonovom ekvatoru i uvek se nalazi iznad nje.

Tamo sam naveo da su prečnici većine satelita u solarnom sistemu daleko ispod 10% prečnika svojih domaćina. Čak i naš Mesec, raniji rekorder kada se porede veličine satelita i domaćina, ima prečnik koji je samo četvrtina prečnika Zemlje. Haron, međutim, ima čitavih 50% prečnika svoje matične planete – oni su jedini par planeta/mesec čiji se baricentar (tzv. centroid) nalazi van same planete. Zato su do skora mnogi govorili o Plutonu kao o dvojnoj planeti, a sve do pred sami kraj odlučivanja o novom izgledu solarnog sistema Haron se čak pojavljivao i kao nezavisni kandidat za jednog o punopravnih članova.


[1] Najbedniju atmosferu od svih planeta ima Merkur – svega oko 10-14 bara, tj. 1 nanopaskal.

 


Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete

Novi detalji na Plutonu!

Konačno slike Plutona

Koliko je debela Plutonova atmosfera?


 NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži