Atmosfera Plutona sastoji se od gasovitog metana, azota i ugljen-monoksida koji izlaze iz leda sa površine. Površinski pritisak se kreće između 6,5 i 24 μbara. Pošto je Plutonova orbita ekstremno izdužena, to utiče na njegovu atmosferu: kada je planeta dalje od Sunca njena atmosfera se ledi i pada na tlo, a kada je bliže led sublimira u gasove i atmosfera se ponovo formira.
Koliko je velika Plutonova atmosfera? Ovo nije tipično pitanje iz svakodnevnih priručnika planetne nauke. Zemljina atmosfera je relativno tanka – tanka ako se uzme da je atmosfera jednakog pritiska i gustine – i iznosi oko 10 km. U poređenju sa poluprečnikom Zemlje, 6,370 km, videće se da se atmosfera naše planete može uporediti sa korom od jabuke i iznosi svega 0,17% njenog poluprečnika.
Spoljna granica Plutonove atmosfere je nedefinisana jer se atmosfera postepeno gubi u vakuumu kosmosa.
U stvarnosti, ona bi mogla da bude i dalja od 7 Plutonovih poluprečnika te bi njena zapremina
mogla da bude i veća.
Čak i ako bi u razmatranje uzeli “spoljnu granicu” Zemljine atmosfere, koju nazivamo egzosferom, došli bi do visine od samo 600 km, što bi Zemljinu atmosferu učinilo debelom samo 10% Zemljinog poluprečnika. I pored toga, takva atmosfera je tanka, a njena zapremina je ništavna u odnosu na zapreminu Zemlje.
Ali razmotrimo sada Pluton. Njegova atmosfera, ekvivalentna onoj našoj pri površini, ima debljinu od oko 40 km, što iznosi skoro 4% njegovog poluprečnika od 1.200 km. Ali definisati “spoljnu granicu” Plutonove atmosfere vrlo je teško, mada znamo da se nalazi vrlo daleko od površine.
Ako je definišemo na isti način kao egzosferu Zemljine atmosfere[1], onda Plutonova atmosfera ima spoljnu granicu na najmanje sedam poluprečnika Plutona od površine. To znači da je zapremina Plutonove atmosfere preko 350 puta veća od zapremine samog Plutona! To pokazuje kako je čudan i divan novi svet koji treba da posetimo i ispitamo.
Ova procena je konzervativna. Kako sam rekao, spoljna granica Plutonove atmosfere je nedefinisana, jer se atmosfera postepeno gubi u vakuumu kosmosa. U stvarnosti, ona bi mogla da bude i dalja od 7 Plutonovih poluprečnika te bi i njena zapremina mogla da bude veća.
Veličina Plutonove atmosfere biće jedno od ključnih pitanja na koja će “New Horizons” odgovoriti tokom proleta kroz Plutonov sistem u julu. Odgovor će imati implikacije na mnoge aspekte atmosferskih karakteristika, kao što je termička struktura, solarna jonizacija, interakcija sa solarnim vetrom, brzina gubitka atmosfere, pa čak i njegovu interakciju sa Plutonovim velikim mesecom, Haronom.
[1] Tu su molekuli i dalje vezani za planetu gravitacijom, ali njihova gustina je toliko mala da se ne ponaša kao gas.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
