Nedavno objavljen članak u Astronomy and Astrophysics govori o prvom detaljnom posmatranju zvezda u prostoru spoljašnjeg haloa Mlečnog puta. Hemijska kompozicija ovih zvezda potkrepljuje teoriju da je Mlečni put apsorbovao druge galaksije.
Zapravo priča o predstojećem sudaru Mlačnog puta sa M31 je vrlo stara, ali ona se stalno dopunjava novim podacima. Evo rezimea.
Procene udaljenosti, mase i broja zvezda galaksije M31, poznate i pod imenom Velika galaksija u Andromedi, stalno se obnavljaju i ispravljaju. Kako piše magazin Astronamy nedavno australijski tim naučnika osporio jednu činjenicu o M31 koja je decenijama važila za tačnu, a tiče se njene mase.
Jaka eksplozija na Suncu pogodila je Mars 11. septembra 2017. i izazvala globalnu auroru, više od 25 puta svetliju od bilo koje ranije viđene od strane orbitera MAVEN-a, koji od 2014. godine proučava interakciju Marsove atmosfere sa solarnim vetrom.
Kombinacijom optičkih moći Svemirskih teleskopa Habla i Spicera i “gravitacionih naočara” snimljena je mala, udaljena galaksija SPT0615-JD.
Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac lepo napisao, iskustvo nam kaže da “gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile!”
Početkom prošlog veka, što baš i nije bilo tako davno, veliki astronomi su se prepirali oko toga koliko je velik kosmos. Gledali su kroz teleskope i pokušavali da otkriju njegov kraj. Nije bilo kraja, ali su zaključili da je on tu negde na oko tridesetak hiljada svetlosnih godina i da ga potpuno ispunjava naš Mlečni put. Oni koji se sa njima nisu slagali bili su u manjini i bez dokaza.
Međunarodna grupa astronoma iz Merilenda, Havaja, Izraela i Francuske je došla do sada najdetaljnije mape putanja kojom su se do sada kretale galaksije u našem širem okruženju, ukupno gotovo hiljadu i četiri stotine galaksija u prečniku od sto miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta.
Otkriće galaktičkog superjata Sarasvati od strane indijskih astronoma kosi se sa teorijom po kojoj imamo predstavu o načinu na koji je formirana celokupna nama poznata vasiona.
Ovu fotogrfiju načinio je Svemirski teleskop Habl. Ona zauzima tek 10 ili 15 centimetara vašeg ekrana (zavisno od rezolucije) ali na njoj se nalazi nezamislivo ogroman prostor u kome lebdi jato masivnih galaksija WHL J24.3324-8.477
