Za tamnu energiju se zna da verovatno postoji i to je otprilike sve. A ako postoji onda je ona odgovorna za ubrzano širenje kosmosa.
Sve do 1990. nije se pouzdano znalo ništa o poreklu i prirodi tih objekata sem da su „kvazi“ zvezde. Zato su i nazvali kvazistelarni objekti ili skraćeno kvazari. Pun naziv je: kvazistelarni radio izvori ili na engleskom QUASi-stellAR radio source. Iako u njihovom nazivu stoji da su radio izvori kvazari zrače u mnogim delovima elektromagnetnog spektra, uključujući radio-talase, infracrveno zračenje, vidljivu svetlost, ultraljubičastu, X zrake, pa čak i gama zrake.
Astronomi su uspeli koristeći se čuvenim NASA/ESA kosmičkim teskopom Habl da otkriju do sada najsjajniji kvazar ikada viđen u periodu rane vasione. Detektovana svetlost sa pomenutog izvanredno sjajnog objekta je krenula na svoje putovanje kada je vasiona bila stara svega oko jedne milijarde godina.
Lokalna grupa (ili Lokalno jato) galaksija je skup 54 galaksija koje su gravitaciono povezane i nalaze se u krugu od jednog megaparseka. Međutim, ta daljina i nije toliko bitna za članstvo u grupi. Da bi neka galaksija ostala član Lokalne grupa važna je i njena brzina kretanja. Ako se jako brzo kreće ona se može otrgnuti gravitaciji Lokalne grupe i otići izvan nje. Ali, pojednostavljeno rečeno: to su galaksije koje se nalaza pod dominantnim uticajem gravitacije svih galaksija u grupi.
Mali Magelanov oblak, susedna patuljasta galaksija, satelit našeg Mlečnog puta, ubrzano gubi svoj gas
Zahvaljujući podacima sa opservatorije GAIA astronomi su, kako javlja Astronomy, uspeli da otkriju još jednu galaksiju patuljka u neposrednoj blizini Mlečnog puta.
Proučavajući starost, kretanje i sastav zvezda naučnici su u stanju da objasne kako su nastale pojedine strukture Mlečnog puta. Baš na osnovu toga i dolaze do zaključka o dramatičnom događaju od pre deset milijardi godina. Jedna galaksija, četiri puta manja od naše, bila je uvučena u Mlečni put, rastrgnuta gravitacionim silama a njene zvezde su se raspršile i na kraju nastanile u Mlečnom putu, svom novom domu.
Donatiello I je sićušna galaksija nešto preko deset miliona svetlosnih godina daleko od nas. Otkrio ju je 23. septembra 2016. godine italijanski astronom amater, teleskopmejker, Giuseppe Donatiello na 1° od zvezde Mirach, dok je, iz nacionalnog parka Pollino, u južnoj Italiji, svojim ručno pravljenim teleskopom pretraživao okolinu Velike galaksije u Andromedi.
Zahvaljujući podacima sa Svemirske opservatorije Gaja (Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) Evropske svemirske agencije, astronomi su pronašli dokaze o snažnom sudaru mladog Mlečnog puta i male galaksije interesantnog imena: Kobasica. Taj događaj seže u davna kosmička vremena, četiri ili nešto više milijardi godina od početka, tj. pre 8 do deset milijardi godina.
Od kako je otkriven Mlečni put, što je zasluga Galiljeva, njegova veličina je opsedala astronome. Koliko li je on velik, bilo je golicavo je pitanje, ali kako odgovoriti na njega kada ne postoji metar za merenje širine naše galaksije. Zato su se vršili samo grube procene i uvek se do sada ispostavljalo da su one ispadala isuviše grube.
