Galaksija je skup gravitaciono povezanih zvezda, stelarnih objekata (braon patuljci, neutronske zvezde), maglina, interstelarne materije od gasa i prašine, crnih rupa i… i… i još nečega što naučnici ne znaju šta je, ali to zovu tamna materija.
VIMOS (VIsible Multi-Object Spectrograph) na Veri Large Telescope (VLT) na Južnoj evropskoj opservatoriji (ESO) koji je bio aktivan 16 godina je prikupio spektre desetine hiljada galaksija širom univerzuma, pokazujući kako su se one formirale, rasle i razvijale.
Zanimljive činjenice o čuvenoj galaksiji Triangulum
Više interesantnih činjenica o čuvenoj galaksiji Whirlpool (Vrtlog), M51
Naš zvjezdani grad je veći, masivniji i bogatiji nego što smo mislili!
Ko god da pravi popis najelegantnijih i najlepših objekata dubokog neba ovu galaskiju će staviti negde pri vrhu takve liste. U malom, amaterskom teleskopu ona se ne vidi drukčije nego kao sitna pega, ali na astrofotografijama ona postaje raskošna.
Puno ime ove galaksije je Velika galaksija u Andromedi (a Andromeda je sazvežđe). To je nama najbliža velika galaksija (postoje bliže, ali mele, patuljaste galaksije, kakve su Veliki i Mali Magelanov oblak).
Osnovne činjenice o našoj galaksiji.
Slika predstavlja veliki mozaik nastao iz podataka dobijenih teleskopskim posmatranjima središta jata galaksija Abel 426 u Perseju i pohranjenih u bazu SDSS, Sloan Digital Sky Survey.
Istisnuti mehuri relativističke plazme iz jezgra jata galaksija su verovatno ključni u rešavanju problema prenosa energije sa supermasivne crne rupe u međuprostor jata galaksija ICM, itracluster medium. Dok je količina energije koja prelazi u ICM mehurom ograničena zakonima konzervacije energije, dotle je sam mehanizam koji povezuje mehure i ICM još uvek predmet rasprava među naučnicima. Grupa istraživača sa Maks Plank Instituta za astrofiziku (MPA) i Oksfordski Univerzitet tvrde kako su unutrašnji talasi verovatno sposobni da izdvoje energiju iz mehura u međuprostor.
