Jaka eksplozija na Suncu pogodila je Mars 11. septembra 2017. i izazvala globalnu auroru, više od 25 puta svetliju od bilo koje ranije viđene od strane orbitera MAVEN-a, koji od 2014. godine proučava interakciju Marsove atmosfere sa solarnim vetrom.
Kombinacijom optičkih moći Svemirskih teleskopa Habla i Spicera i “gravitacionih naočara” snimljena je mala, udaljena galaksija SPT0615-JD.
Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac lepo napisao, iskustvo nam kaže da “gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile!”
Početkom prošlog veka, što baš i nije bilo tako davno, veliki astronomi su se prepirali oko toga koliko je velik kosmos. Gledali su kroz teleskope i pokušavali da otkriju njegov kraj. Nije bilo kraja, ali su zaključili da je on tu negde na oko tridesetak hiljada svetlosnih godina i da ga potpuno ispunjava naš Mlečni put. Oni koji se sa njima nisu slagali bili su u manjini i bez dokaza.
Međunarodna grupa astronoma iz Merilenda, Havaja, Izraela i Francuske je došla do sada najdetaljnije mape putanja kojom su se do sada kretale galaksije u našem širem okruženju, ukupno gotovo hiljadu i četiri stotine galaksija u prečniku od sto miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta.
Otkriće galaktičkog superjata Sarasvati od strane indijskih astronoma kosi se sa teorijom po kojoj imamo predstavu o načinu na koji je formirana celokupna nama poznata vasiona.
Ovu fotogrfiju načinio je Svemirski teleskop Habl. Ona zauzima tek 10 ili 15 centimetara vašeg ekrana (zavisno od rezolucije) ali na njoj se nalazi nezamislivo ogroman prostor u kome lebdi jato masivnih galaksija WHL J24.3324-8.477
Svaka galaksija u Svemiru predstavlja masivan, gravitaciono vezan sistem sačinjen od aktivnih i ugašenih zvezda, međuzvezdanog gasa, prašine i tamne materije. Naziv ovih zvezdanih sistema potiče od grčke reči galaxias (mlečni) po kojoj je i naša matična galaksija dobila ime Mlečni put.
Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu
Na stranu naučni značaj pekulijarnih galaksija one su, u velikom broju slučajeva, pre svega neverovatno lepe. I u celini i u detaljima. Vidimo ih rasute po nebu u krajnje maštovitim oblicima kako se presijavaju u grimiznim, ružičastim i plavim bojama milijardi tek upaljenih zvezda. Izuvijani i upleteni mlazevi gasa i prašine šikljaju iz nekih od njih duboko u međugalaktički prostor, a gusti rojevi plavih gigantskih zvezda obasjavaju džinovske oblake prašine i gasa dajući celoj galaksiji predivan, eterični i nestvaran izgled.
Ni jedan umetnik nije dorastao kreaciji univerzuma.
