Stotine narandžastih, rozih, plavih i belih nijansi galaksija, na različitim rastojanjima se preklapa u prostoru. Većina je kao zamagljeni oval a neke imaju spiralne krake. ST Džejms Veb je snimio sićušnu galaksiju u obliku zakrivljene, tačkaste linije koja je postojala oko 600 miliona godina nakon Velikog praska. Galaksija Fajerflai Sparkl ima masu sličnu masi Mlečnog puta u ranoj fazi razvoja.
Masivno jato galaksija MACS J1423, u prvom planu, gravitacionim sočivom zumira izuzetno udaljene galaksije. Veb je prijemom infracrvene svetlosti prikupio podatke visoke rezolucije o sadržaju istegnute i uvećane galaksije, koja sa 10 različitih zvezdanih jata u sebi blista kao čaura difuzne svetlosti.
„Nisam mislio da bi bilo moguće razdvojiti galaksiju koja je postojala tako rano u Univerzumu na toliko različitih komponenti, a kamoli otkriti da je njena masa slična našoj galaksiji kada je bila u procesu formiranja“, kaže Lamia Movla, ko-voditelj rada i docent na Velsli koledžu u Masačusetsu. "Toliko se toga dešava unutar ove male galaksije, uključujući toliko različitih faza formiranja zvezda."
Milijarde godina će proći pre nego što Fajereflai Sparkl izgradi svoju punu masu i oblik. „Većina drugih galaksija koje nam je Veb pokazao nije uvećana ili rastegnuta, ne mogu odvojeno da se vide njihovi 'građevinski blokovi'. Sa Fajerflai Sparkl, svedoci smo kako se galaksija sklapa ciglu po ciglu“, rekla je Movla.
Boje i prateći spektri potvrđuju da zvezde ove galaksije nisu formirane odjednom. „Neverovatno je da možemo da odvojeno vidimo raznoliku populaciju zvezdanih jata u ovoj galaksiji u tako mladom Svemiru“, kaže Kris Vilot iz Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade, koautor i direktor programa posmatranja. "Svaka grupa zvezda prolazi kroz drugu fazu formiranja ili evolucije." Njene zvezde se ne nalaze u centralnom ispupčenju i tankom disku, što je dokaz da se galaksija još uvek formira.
Fajerflai Sparkl je udaljena 6 500 svetlosnih godina od svog prvog pratioca, a 42 000 svetlosnih godina od drugog. Prečnik Mlečnog puta je oko 100 000 svetlosnih godina. Procenjuje se da ove galaksije kruže jedna oko druge, što utiče na to kako grade masu i na formiranje novih zvezda. „Dugo se misli da se galaksije u ranom Univerzumu formiraju interakcijama i spajanjem sa drugim manjim galaksijama“, rekao je Jošihisa Asada, koautor i doktorant na Univerzitetu Kjoto u Japanu. „Možda smo svedoci ovog procesa na delu.
„Ovo je samo prva od mnogih takvih galaksija koje će Veb otkriti, tek počinjemo da koristimo ove kosmičke mikroskope“, dodala je Maruša Bradač članica tima sa Univerziteta u Ljubljani, u Sloveniji. „Kao što nam mikroskopi omogućavaju da vidimo zrna polena biljaka, Vebova rezolucija i gravitaciona sočiva nam omogućavaju da vidimo male delove unutar galaksija. Naš tim analizira rane galaksije i svi rezultati ukazuju na isto: tek treba da naučimo mnogo više o tome kako su se one formirale.
Tim je koristio podatke iz Veb-ovog kanadskog NIRISS istraživanja klastera, koji uključuju slike bliske infracrvene kamere sa NIRCam-a (Near-InfraRed Camera) i spektre NIRSpec-a (Near-Infrared Spectrograph).
Rad je objavljen 11. decembra 2024. u časopisu Nature.
https://esawebb.org/news/weic2429/
https://webbtelescope.org/.../news.../2024/news-2024-116
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |