Osvajanje svemira predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije – svedočanstvo naše neumornosti, naučne izvrsnosti i želje da istražimo nepoznato. No, put ka zvezdama nije bio bez žrtava. Iza svakog uspešnog lansiranja, svake orbitalne misije i svakog koraka na Mesecu stoje hrabri ljudi koji su rizikovali – a neki i izgubili – svoje živote kako bi proširili granice ljudskog znanja.
Možda grešimo kada život tražimo u sistemima koji liče na naš, sunčev: stenovite planete blizu matične zvezde, a gasoviti džinovi daleko. Sudeći po novim istraživanjima možda to nije jedino moguće i optimalno rešenje. Izlazi da bi obližnji binarni zvezdani sistem, Eta Kasiopeje (Eta Cassiopeiae), koji nema džinovske planete, mogao bi biti baš dobro mesto za za nastanjivi svet.
Stvarnost je daleko čudnija nego što nam se čini. Čak čudnija nego što možemo da zamislimo. Treba da budete naučnik, filozof ili umetnik da bi ste mogli samo da naslutite koliko je stvarnost čudna i neobična. U nedavnom razgovoru, fizičari Brajan Koks i Nil deGras Tajson zaronili su u neke od najneverovatnijih koncepata moderne nauke, otkrivajući da se univerzum ponaša na načine koji prkose logici.
Na samom jugu Slovačke, u mirnom gradiću Hurbanovo, nalazi se Slovenská ústredná hvezdáreň – centralna slovačka opservatorija i jedno od istorijski najznačajnijih mesta srednjoevropske astronomije. Osnovao ju je 1871. godine Mikuláš Konkoly-Thege, vizionar koji je skromno imanje pretvorio u modernu astronomsku opservatoriju svog vremena.
Nastanjivost planete zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je postojanje jakog i dugovečnog magnetnog polja. Magnetno polje se stvaraju hiljadama kilometara ispod površine planete u njenom tečnom jezgru i protežu se daleko u svemir - štiteći atmosferu od štetnog sunčevog zračenja.
Na kraju, u dalekoj budućnosti, ostaće samo stare, crvene, prigušene zvezde koje će tinjati bilionima godina. Ali i one će se na kraju ohladiti i zgasnuti, ostavljajući iza sebe mračan, hladan i prazan kosmos. Ova slika tihog, postepenog nestajanja svetlosti potpuno je drugačija od popularnih predstava o apokaliptičnom „kraju sveta“. Dok se svetla budu gasila zvezdu po zvezdu, sama struktura galaksija, tih zvezdanih gradova, prolaziće kroz sopstvenu nasilnu transformaciju.
The History of Life On Earth - Cinematic Timelapse
Veoma kratka istorija evolucije života na Zemlji - 4 milijarde godina u nastajanju. Zamišljeno je da bude relativno jednostavno i kinematografskog izgleda. Nadamo se da strastveni entuzijasta za geonauku ili paleontologiju može da uoči i podeli detalje priča u odeljku za komentare!
Snimci, direktno snimljeni NASA-inim roverima za Mars - Spirit, Opportuniti, Kjuriositi i Perseverans - otkrivaju zamršene detalje crvene planete. Ovi roveri, delujući kao robotski geolozi, prešli su različite terene, od drevnih jezerskih korita do visokih planina, otkrivajući složenu geološku istoriju Marsa.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
