Sunce je naizgled mirna i nepromjenjiva kugla svjetlosti, ali kada ga promatramo kroz poseban filtar koji propušta samo vrlo uzak dio spektra, otkriva se sasvim drugačije lice - dinamično, uzburkano i puno kontrasta. Takav pogled omogućuje Hα (H-alfa) filter, koji propušta svjetlost valne duljine 656,28 nanometara, što odgovara crvenoj boji u spektru koju emitiraju atomi vodika u kromosferi Sunca.
Kada je 3I/Atlas, treći poznati međuzvezdani objekat koji je posetio naš solarni sistem, uočen na nebu, uzbuđenje i spekulacije su dostigli vrhunac. Za mnoge, njegove neobične karakteristike bile su znak da se ne radi o običnoj kometi, već o nečemu mnogo egzotičnijem – možda čak i o vanzemaljskoj letelici koja se prikrada kroz naš kosmički komšiluk. Ta ideja je, naravno, raspalila maštu javnosti.
Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Koncept "gravitacione potencijalne energije" je problematičan na kosmičkoj skali jer je on u suštini Njutnovski koncept koji pokušavamo na silu da primenimo na Ajnštajnov model univerzuma, gde on jednostavno ne funkcioniše na isti način.
U udaljenom delu svemira, na granici naše vidljivosti, astronomi su otkrili događaj koji menja naše razumevanje ekstremnih procesa u centru galaksija. Radi se o najjačem i najudaljenijem bljesku ikada registrovanom u okolini supermasivne crne rupe.
Naučna fantastika nas je naučila da zamišljamo prostor-vreme kao neku vrstu opipljive "tkanine" stvarnosti. To je platno koje se može savijati, istezati ili čak pocepati, omogućavajući putovanje kroz galaksije ili skokove u prošlost i budućnost. Ova slika je moćna i intuitivna, ali zasnovana je na fundamentalnom nesporazumu.
Juče, 3. novembra, objavili smo članak „U svemiru zakon o očuvanju energije ne važi!“ U tom članku je izneta izuzetno interesantna tvrdnja da jedan od temeljnih zakona fizike ima samo lokalno dejstvo tj. da ne važi u celom svemiru.
Tvrdnja jeste interesantna, ali je ona netačna. Evo šta o njoj kaže profesor Milan Mijić
Voda je temelj života kakvog poznajemo. Naša planeta je prekrivena okeanima, a naša tela su većinom sačinjena od nje. Ali, da li ste se ikada zapitali gde se još u ogromnom prostranstvu svemira krije ova dragocena tečnost? Odgovor bi vas mogao iznenaditi, ne samo po pitanju lokacije, već i po pitanju neverovatne količine.
Kada pogledamo u noćno nebo učini nam se da je Sunčev sistem večan i nepromenljiv jer planete kruže oko Sunca sa predvidljivom preciznošću. Međutim, ova slika stabilnosti je samo iluzija stvorena našim kratkim ljudskim vekom. U stvarnosti, naš kosmički dom je dinamično mesto, u stanju stalne, mada izuzetno spore, promene.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
