U prethodnoj epizodi serijala o tehnologijama svemirskih sondi I rovera, govorio sam o naučnim instrumentima putem kojih istražujemo sunčev sistem, a sada bih želeo da se pozabavimo tehnologijama koje omogućavaju kretanje I manevrisanje sondi kroz svemir. U ovoj epizodi videćemo koje vrste tehnologija za propulziju i orijentaciju svemirskih sondi postoje, i otkrićemo koji su pravci razvoja ovih tehnologija u budućnosti.
Decenijama su pitanja o neidentifikovanim letećim objektima i posetiocima iz dubokog svemira bila potisnuta na margine senzacionalističke štampe i teorija zavere. Međutim, u svetu gde se granice između naučne fantastike i zvanične državne politike sve brže brišu, intervju emitovan 14. februara u jednom podkastu doneo je tektonsku promenu u javnom diskursu. Bivši američki predsednik Barak Obama istupio je sa izjavama koje ga čine prvim liderom SAD-a koji je javno potvrdio lično verovanje u postojanje vanzemaljskog života, čime je decenijska radoznalost čovečanstva dobila svoj najviši institucionalni legitimitet do sada.
Tim naučnika predvođen Univerzitetom u Pretoriji, koristeći radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi i efekat jakog gravitacionog sočiva je otkrio najudaljeniji do sada poznati hidroksilni megamazer. Ovaj izuzetan objekat se nalazi u galaksiji udaljenoj više od 8 milijardi svetlosnih godina.
Da li smo sami u Univerzumu? To je jedno od najstarijih i najdubljih pitanja ljudskog postojanja. Iako se njime bavimo milenijumima, tek u poslednjim decenijama raspolažemo teorijskim alatima i empirijskim znanjem koji nam omogućavaju da to pitanje razmatramo na kvantitativan i smislen način. Ti napori najčešće se oslanjaju na koncepte kao što su Fermijev paradoks i Drejkova jednačina, ali i dalje ostavljaju prostor za nova, nijansiranija tumačenja.
Astronomsko društvo “Sirijus” obavještava sve zainteresovane građane da do 20. februara traju prijave u Školu astronomije. Škola će trajati od 4. marta do 8. aprila. Prijave treba poslati na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Svi imamo taj san. Verovatno ga imate i vi dok stojite u beskonačnom redu na aerodromu, izuvate cipele i vadite laptop, ili dok satima sedite zaglavljeni u saobraćajnom špicu dok kiša dobuje po krovu. U tom trenutku, misao je neizbežna: „Zar ne bi bilo divno da samo pritisnem dugme i – puf – stvorim se u Parizu?“
Mogućnost da se svemir „širi brzinom većom od brzine svetlosti“ primećena je odavno. Ali privukla je pažnju tek sa otkrićem teorijskog scenarija takozvane inflacione kosmologije a još više posmatračkim otkrićem ubrzanog širenja svemira u sadašnje i skorašnje vreme. Opisaćemo ovde o čemu se radi i zašto se ova mogućnost ne sukobljava sa dobro poznatim relativističkim zakonom da nije moguće ni dostići a kamoli preći brzinu svetlosti.
Decenijama su pitanja o neidentifikovanim letećim objektima i posetiocima iz dubokog svemira bila potisnuta na margine senzacionalističke štampe i teorija zavere. Međutim, u svetu gde se granice između naučne fantastike i zvanične državne politike sve brže brišu, intervju emitovan 14. februara u jednom podkastu doneo je tektonsku promenu u javnom diskursu. Bivši američki predsednik Barak Obama istupio je sa izjavama koje ga čine prvim liderom SAD-a koji je javno potvrdio lično verovanje u postojanje vanzemaljskog života, čime je decenijska radoznalost čovečanstva dobila svoj najviši institucionalni legitimitet do sada.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
