Zamislite prizor: masivni teretni brod, čelični džin od 100.000 tona, mirno stoji na pučini. Ali on nije zaista miran. Neprestano se bori protiv dva nevidljiva neprijatelja: vetra koji ga gura po površini i morskih struja koje vuku njegov trup. Šta mislite da drži takvog giganta na mestu protiv ovih neumoljivih sila? Najčešći odgovor je jednostavan: ogromno, teško sidro.
Kada noću pogledamo u zvezdano nebo, suočavamo se sa jednim od najstarijih i najtežih pitanja u astronomiji: koliko su daleko ta svetla na nebu? Određivanje udaljenosti u svemiru nije samo puka znatiželja; to je temelj za razumevanje veličine, strukture i evolucije kosmosa. Bez pouzdanih mera, zvezde ostaju samo svetle tačke, a galaksije nejasne mrlje. Upravo u rešavanju ove zagonetke, jedna posebna vrsta zvezda – Cefeide – odigrala je ključnu, revolucionarnu ulogu.
Uspešno lansiranje SpaceX-ovog Starshipa, najveće i najmoćnije rakete ikada napravljene, odjeknulo je širom sveta. Nakon dva uzastopna uspešna test leta, čini se da je program uhvatio zamah. Dok su medijski izveštaji uglavnom fokusirani na impresivne snimke poletanja i sletanja, iza ovog tehnološkog poduhvata kriju se još fascinantnije i manje poznate činjenice koje otkrivaju pravu prirodu ambicija, metodologije i budućnosti ovog projekta.
Svemirski teleskop James Webb (JWST) je ponovo pomerio granice astronomije, otkrivajući masivnu crvenu supergigantsku zvezdu neposredno pre nego što je eksplodirala. Ovo revolucionarno otkriće, objavljeno 9. oktobra 2025. godine, rešava dugogodišnju kosmičku misteriju i pruža neviđen uvid u poslednje trenutke života masivnih zvezda.
Šta ako ljudi nestanu sa Zemlje? (Vremenska linija do 100 miliona godina kasnije)
What If Humans Disappeared from Earth? (Timeline to 100 Million Years Later)
Od napuštenih gradova koji se polako dave u tišini do džungli koje ponovo zauzimaju nebodere, ovo je naučna vremenska linija onoga što bi se zapravo dogodilo našoj planeti tokom narednih 100 miliona godina — ako bismo nestali bez traga.
Evropska sonda na Marsu svedočila je proletanju međuzvezdane komete 3I/ATLAS pored Crvene planete početkom meseca. Dana 3. oktobra, kometa 3I/ATLAS proletela je na udaljenosti od 30 miliona kilometara od Marsa. Orbiter za praćenje gasova u tragovima (TGO) Evropske svemirske agencije (ESA) bio je spreman za ovaj bliski susret, snimajući uljeza pomoću svog sistema za snimanje površine u boji i stereo tehnici (CaSSIS).
Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali ni jedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje.
Decenijama je potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) podrazumevala osluškivanje kosmosa u nadi da ćemo uhvatiti jasan, veštački radio-signal. Još od pionirskog Projekta Ozma iz 1960. godine, astronomi su usmeravali svoje radio-antene ka pojedinačnim zvezdanim sistemima, čekajući usamljeni poziv iz dubina svemira. Ovaj pristup je bio kamen temeljac naših napora da odgovorimo na prastaro pitanje: "Da li smo sami?"
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
