Svetom fizike nedavno je odjeknula vest koja deluje monumentalno: naučnici su možda konačno, posle skoro 100 godina potrage, otkrili tamnu materiju. S obzirom na to da se veruje da ova misteriozna supstanca čini oko 85% sve materije u univerzumu, ovakvo otkriće bi predstavljalo jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Potraga koja traje decenijama mogla bi biti završena.
U oktobru 2017. godine, teleskop Pan-STARRS na Havajima zabeležio je trenutak koji je zauvek promenio tok moderne astronomije. Detektovan je mali objekat koji se kretao kroz unutrašnji Sunčev sistem ekstremnom brzinom, prateći hiperboličku putanju koju Sunčeva gravitacija jednostavno nije mogla da obuzda.
Konjukcija Venere i Jupitera očekivana je 9. juna 2026. Ideja mi je bila da snimim te dve planete i tada i okolnim danima pa da poredim razlike u položajima. I vremenska prognoza je najavila loše vreme u tim danima.
Kada zvezda koja je bar 20 puta masivnija od našeg Sunca potroši svoje gorivo, ona gubi unutrašnji pritisak zračenja koji ju je držao u ravnoteži. U deliću sekunde, gravitacija pobeđuje, izazivajući katastrofalnu eksploziju supernove i ostavljajući iza sebe jezgro zgnječeno u neverovatno gustu tačku – singularitet.
""Prikazujem trostruku postavku, metod poravnanja i kako sam paralelno snimio tri skupa slika. Zatim analiziram stvarne podatke (neobrađene kadrove i stekove) po pikselima da bih uporedio vidno polje, veličinu zvezde, ponašanje uglova i ukupnu upotrebljivost. Takođe delim zašto je varijacija uzorka važna i koji bih izabrao na osnovu svojih rezultata.
Koliko zapravo poznajemo svoje najbliže susede Mali i Veliki Magelanov oblak? Ono što smo decenijama smatrali mirnom koegzistencijom zapravo je brutalni čin galaktičkog kanibalizma. Najnoviji podaci otkrivaju šokantnu istinu: naš najbliži sused se bukvalno raspada pod uticajem sopstvene "porodice".
Decenijama su radio-teleskopi širom planete beležili sablasne, ritmične odjeke koji dopiru iz najmračnijih kutaka naše galaksije. Ovi signali, u naučnim krugovima poznati kao dugoperiodični radio-transijenti (LPT), dugo su prkosili svakoj klasifikaciji, ostavljajući astronome u nagađanju da li je reč o egzotičnim pulsarima ili nečem sasvim novom što pulsira u tami Mlečnog puta.
Prvo i osnovno što možemo utvrditi posmatrajući zvezde je njihov sjaj: neke su izrazito sjajne, neke su toliko blede da ih jedva primećujemo, a neke su između ove dve krajnosti. Teleskopima možemo uhvatiti dovoljno svetlosti da uočimo još slabije zvezde, one koje golim okom uopšte ne možemo videti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
