Letos su u kratkom rasponu ispaljene tri kosmičke misije na Mars: američka, kineska i emiratska. Iako sam u poslednje vreme više svojih e-knjiga i priča posvetio Marsu i njegovim roverima (recimo ovo, ovo, ovo, ovo, ovo itd.), od Nasine misije, poznate kao 'Mars 2020', očekuje se jako mnogo, pa zaslužuje posebnu pažnju. Njen glavni protagonista je jednotonski terenac iz milošte u Nasi nazvan 'Perseverance'. Šta još reći o ovoj misiji vrednoj \(3 milijarde a ne pokvariti opšti utisak? Pošto se i moje ime nalazi na roveru, osećam se kao da je to i moj projekat pa zato da kažem još ponešto...
Jedan od najglupljih amblema misije koji sam video: crveno je Mars, bele kocke je rover a zvezda je daleka Zemlja.
Dok ovo pišem, misija ulazi u svoj 83. dan. Sve protiče kako treba... u odnosu na Sunce letilica juri brzinom od 100.517 km/h i već se nalazi 216,26 mil. km od kuće a 254,55 mil. km od Marsa. (Ko hoće, može da u real timeu prati napredovanje misije po trajektoriji. Do sletanja ima još 120 dana).
Nasin rover 'Perseverance' uspešno je poleteo ka Marsu 30. jula. Time je zatvorena kampanja misija na Crvenu planetu, iskoristivši štedro ovogodišnji lansirni prozor, kampanja koju je svečano otvorila sonda 'Al Amal' Ujedinjenih Arapskih Emirata a koju je nastavila kineska sonda 'Tianwen-1' (evropska sonda 'ExoMars 2022' – pre toga 'ExoMars 2020' – zakasnila je za ovaj prozor i moraće da pričeka dve godine). 'Istrajnost' je poletela raketom 'Atlas V 541'[1] sa rampe SLC-41 u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral u 9:50 po našem u misiji AV-088 lansirnog provajdera 'ULA', zapravo zajedničke kompanije 'Lockheeda' i 'Boeinga'. Nakon prvog paljenja motora II stepena 'Centaur', sonda je postavljena u nisku orbitu oko Zemlje dimenzija oko 70×250 km i nagiba 29º, dok je drugo paljenje letilicu postavilo na trajektoriju bega pre nego što je ova napravila prvu revoluciju oko Zemlje. 'Perseverance' se odvojio od II stepena otprilike 57 minuta nakon uzletanja, i samo 4 minuta nakon drugog gašenja stepena 'Centaur'. 'Perseverance' je peti rover koji je NASA poslala na Mars nakon 'Sojournera' (misija 'Mars Pathfinder'), dva MER-a ('Spirit' i 'Opportunity') i 'Curiosityja'(MSL).
Uspešno lansiranje! Raketa je postavljena na rampu samo dva dana ranije. Zvog vremenskih prilika, vojska je javila da su šanse za lansiranje oko 80%. Raketa je bila visoka 58 m i teška preko 530 tona! NASA je slične rakete koristila i za lansiranje 'Mars Reconnaissance Orbitera', 'New Horizonsa', MSL-a i 'Junoa'.
Mada je ovo već rečeno više puta, zbog onih koji ne prate misiju redovno nije zgoreg da ponovim. Elem, 'Mars 2020' je prema istom konceptu konstruisala ista ekipa inženjera iz JPL-a kao i sondu MSL (Mars Science Laboratory) i rover 'Curiosity', lansirane 2011. Sonda 'Mars 2020' je pri lansiranju imala masu od oko 4,15 tona, što je uključivalo tri velike komponente: krstareći stepen za putovanje od Zemlje do Marsa; sistem EDLS(Entry, Descent, Landing System) koji čine termički štit (aeroshell), padobran, lender i 'sky crane' koji će nežno spustiti rover (i mali dron) na površinu. (Ovde treba pojasniti da je službeni naziv misije 'Mars 2020', i da je samo rover kršten kao 'Perseverance'; stoga taj naziv ne pokriva krstareći stepen i sletni stepen, iako se to, međutim, često zanemaruje). Cilj 'Perseverancea' je potraga za biomarkerima u krateru Jezero, odnosno utvrđivanje je li ikad život postojao u prošlosti na Marsu, kada je Crvena planeta bila pogodna za život i na njegovoj je površini nedvojbeno postojala tekuća voda.
Rover 'Perseverance', kome tepaju 'Percy', proizveo je JPL iz Kalifornije. U prvom planu je dron 'Ingenuity'. Rover ima 1025 kg i visok je kao Bobi Marijanović.
Elementi sonde 'Mars 2020' i brojne EDL kamere (i 2 mikrofona!) koje će biti korišćenetokom spuštanja i sletanja.
Elementi 'Marsa 2020'. Iako su mnogi elementi korišćeni iz pretkodne rover-misije, opet je cena razvoja i proizvodnje bila paprena – preko dve miljarde dolara!
S masom od 1025 kg, 'Perseverance' je najteži rover do sada lansiran na Mars, nadmašivši svog brata 'Curiosityja' za 14% (koji je 'imao' masu od 899 kg), iako imaj na umu da će težina na Marsu biti trećinu onoga što kaže vaga na Zemlji. 'Perseverance' ima dužinu 3 metra, širinu 2,7 metara i visinu 2,2 metra. Sadrži 7 naučnih instrumenata ukupne težine 59 kg[2] i ima robotsku ruku od 2,1 metra i sa 5 zglobova koja će na kraju nositi turelu od 45 kg ('Curiosity' nosi 30 kg). Takođe, 'Persy' je oko 13 centimetara duži od 'Curiosityja'.
Delovi rovera.
Učenici Alex Mather i Vaneeza Rupani koji su dali imena roveru i helikopterčiću.
Točkovi 'Perseverancea' su modifikovani kako bi se sprečilo preterano trošenje s kakvim su se susreli točkovi 'Curiosityja'[3]. Nešto su veći i uži od 'Curiosityja', prečnika 52,6 cm ('Curiosityjevi' imaju promer 50,8 cm). Logično, veća dimenzije su se odrazile na veću težinu rovera, a titanijumske žbice, koje takođe moraju da amortizuju udarac pri sletanju, takođe su postale jače. Debljina aluminijske nagazne površine iznosi gotovo 1 mm kako bi se sprečila pojava pukotina i rupa, dok je broj rebara udvostručen – 48 umesto 24 – te je izloženost aluminijske površine između svakog rebra mnogo manja. Sada izbočine gazećeg sloja točkova nisu ravne već zakrivljene, kako bi se sprečilo bočno klizanje i, istodobno, osiguralo čvrsto prianjanje na pesak ili rastresito tlo (pretpostavlja se da je dno kratera Jezero manje peskovita od kratera Gale gde se nalazi 'Curiosity').
Poređenje točkova dva rovera.
Delovi 'Curiosityjevog' točka. Levo je slika na Zemlji a desno kako je točak izgledao pre tri godine.
Danas je još gori.
Pomenutih sedam naučnih instrumenata su sledeći: Mastcam-Z, SHERLOC, PIXL, MOXIE, RIMFAX i MEDA, plus pasivni laserski retroreflektor talijanske izrade. Neki od ovih instrumenata baziraju se na onima sa 'Curiosityja', poput kamere Mastcam-Z – na bazi 'Curstityjeve' Mastcam; SuperCam – poboljšanje lasera ChemCam, ili španske meteorološke stanice MEDA – evolucija 'Curiosityjevog' instrumenta REMS. Drugi su potpuno novi, poput norveškog radara RIMFAX ili eksperimenta MOXIE za stvaranje kiseonika iz ugljen-dioksida u atmosferi Marsa.
Glavni instrumenti 'Perseverancea'.
Kamera Mastcam-Z, s mogućnošću zumiranja (odnos 3,6:1), biće nesumnjivo najveći favorit javnosti i medija, ali u stvarnosti glavni instrumenti misije sa naučnog gledišta biće spektrometri SHERLOC i PIXL. Mastcam-Z uključuje par stereoskopskih kamera u 'Persyeovoj' 'glavi'. Međusobno su razdvojene 24,2 cm i ukupne su težine 4 kg, uz normalnu potrošnju od 17,4 vata struje. Sposobne su da omoguće rezoluciju koja ide od 0,15 mm po pikselu do 7,4 mm po pikselu, što je ekvivalent opsegu zuma od 27 do 110 mm (odnos žiži od f/7 do f/10). Veličina svake slike biće 1600×1200 piksela. Mastcam-Z će nam svakodnevno obezbeđivati 148 megabita podataka.
Jarboli 'Persyja' (levo) i 'Curiosityja'. Uočavaju se razlike u kamerama Mastcam-Z i Mastcam, te u različitim senzorima španskih instrumenata MEDA i REMS. Takođe se vidi da 'Persy' nosi dve kamere Navcam, a 'Curiosity' četiri (NASA).
Kamere Mastcam-Z.
Optika Matcama-Z. Kameru je napravila slavna privatna mala kompanija 'Malin Space Science Systems' (MSSS) iz San Dijega.
Set senzora koji će obavljati funkciju meteo-stanice MEDA (Mars Environmental Dynamics Analyzer) izgrađen je u Španiji, a za njega je zadužen Madridski astrobiološki centar (CSIC-INTA). Glavni naučnik i vođa projekta je Jose A. Rodriguez Manfredi. S težinom od 5,5 kg, MEDA uključuje pet senzora za merenje temperature vazduha (od toga su dva na jarbolu rovera i svi su sa rezolucijom od 0,1 kelvina u rasponu od 150-300 K), dva senzora za merenje brzine i smera vetra (s rezolucijom od 0,5 m/s), senzor pritiska i vlage, kao i infracrveni senzor i još po jedan za merenje nivoa prašine u vazduhu i ultraljubičastog zračenja sa Sunca. S MEDA-om, Španija će imati tri meteorološke stanice koje istovremeno rade na Marsu – stanice REMS na 'Curiosityju' i TWINS na 'InSightu' – rekord vreran pažnje, kojem nijedna druga zemlja nije ni blizu.
MEDA senzori na jarbolu 'Persyja'. Španski naučnici će biti srećni ako stanica bude radila godinu dana.
Levo su senzori smešteni na jarbolu, a desno oni sa šasije rovera.
Razmeštaj različitih elemenata španske stanice MEDA. Instrumenti će prikupljati 5-minutne podatke na svakih pola sata.
RIMFAX (Radar Imager for Mars' Subsurface Experiment) je norveški radar[4] dizajniran za geofizičko proučavanje Marsa ispod površine. Nalazi se na donjem stražnjem delu rovera. To je prvi radar koji putuje sa jednim marsovskim roverom, iako nije prvi koji je poslat na Mars (Nasin orbiter MRO i Esin 'Mars Express' već imaju po jedan). S druge strane, kineski roveri 'Yutu' i 'Yutu-2' iz misija 'Chang'e 3', odn. 'Chang'e 4', prva su vozila na točkovima koja su skenirala površinu drugog sveta uz pomoć radara. S težinom od 3 kg, RIMFAX će moći da istražuje do dubine od oko deset metara s rezolucijom od 15 do 30 centimetara, u zavisnosti od vrste podzemnog materijala.
Još jedan prikaz roverovih instrumenata.
Elementi RAMFAX-a. Ime podseća na norveškog mitskog konja Hrímfaxija koji je donosio noć.
MOXIE (Mars Oxygen ISRU Experiment) tehnološki je demonstrator koji bi trebao da posluži za proveru sposobnosti proizvodnje kiseonika iz ugljenikovog dioksida u atmosferi Marsa. Drugim rečima, radi se o tehnološkom eksperimentu ISRU (In Situ Resource Utilization) za neku buduću hipotetičku misiju s posadom. Smješten u tijelu rovera, MOXIE ima masu od 17 kg i moći će da generiše oko 10 grama kiseonika na sat rada. SuperCam, zasnovan na 'Curiosityjevom' instrumentu ChemCam, upotrebiće snažni laser (na talasnoj dužini od 1064 nm) za usitnjavanje stena iz daljine i proučavanje njihovog sastava. Laser će moći da gađa stene udaljene do 7 metara. Za razliku od ChemCama, SuperCam je sposoban za Ramanovu spektroskopiju na udaljenosti od 12 metara. SuperCam je izgrađen u saradnji između Nacionalne laboratorije Los Alamos iz SAD-a i IRAP-a (Institut de Recherche en Astrophysique et Planétologie) iz Francuske. Španija je sudelovala u ovom instrumentu preko univerziteta u Valladolidu i CSIC-u, pružajući kalibracijske ciljeve.
Instrumenti rovera. Svojevremeno, NASA je napravila konkurs za roverovu aparaturu, i stiglo je skoro 60 predloga. Odabrano je 7.
Elementi SuperCama.
PIXL i SHERLOC, oba na kraju robotske ruke, naučni su dragulji misije. Dva instrumenta će moći da analiziraju stene iz neposredne blizine, ali da ih ne modifikuju ili zagade (za dobijanje mikroskopskih slika stena, takođe će se koristiti kamera WATSON, integrisana u SHERLOC-u, a koja je modifikacija 'Curiosityjeve'kamere MAHLI). Uz to se svaka analiza može izvršiti relativno brzo. PIXL (Planetary Instrument for X-ray Lithochemistry) može da detektuje do dvadeset različitih hemijskih elemenata u samo deset sekundi. Reč je o rentgenskom fluorescentnom spektrometru koji će moći direktno da identifikuje prisutnost četrdesetak elemenata i minerala. Sa svoje strane, SHERLOC (Scanning Habitable Environments with Raman and Luminescence for Organics and Chemicals) napredni je i složeni Raman-spektrometar koji će analizirati stene pomoću fluorescencije stvorene ultraljubičastim NeCu laserom. Glavni cilj SHERLOC-a biće potraga za organskim materijama, kao i mineralima i anorganskim elementima povezanim s hemijom ugljenika. Dva instrumenta će moći da analiziraju stene s velikom prostornom rezolucijom, na takav način da će biti moguće znati u kojem se delu stene nalazi određeni mineral ili jedinjenje. WATSON (Wide Angle Topographic Sensor for Operations and eNgineering) će fotografisati stene u rezoluciji između 13 i 10 mikrona po pikselu, a SHERLOC će proučavati mala područja od 7×7 mm s većom rezolucijom reda do 0,1 mm, više-manje sličnom onoj u PIXL-u. SHERLOC uključuje uzorke mlevenih materijala za kalibraciju, kao i tkanine za skafandere i marsovski meteorit koji se milijardama godina kasnije ljubaznošću ljudske vrste vratio na svoje mesto porekla.
Ovde se vidi kako SHERLOC i PIXL instrumenti vide biomarkere na stromatolitima.
Za razliku od 'Persyja', 'Curiosity' treba da samelje i zagreje stene kako bi proučio njihov sastav pomoću instrumenata SAM i Chemin, uništavajući time odnos između geološkog konteksta stene – tj. onoga što se vidi – i rezultata analize. Drugim rečima, ako se otkriju organska jedinjenja moguće je sa sigurnošću znati iz kojeg dela ili sloja stene dolaze. Nadalje, ova tehnika je vrlo osetljiva na slučajnu kontaminaciju. Kako znati da li je supstanca koja je otkrivena u uzorku zapravo samo 'prljavština' koja se nalazila na instrumentu prije lansiranja? Uz to, SAM instrument zagreva uzorke - piroliza - pre nego što ih analizira, što uključuje uništavanje mnogih mogućih složenih organskih materija prisutnih u uzorcima. Piroliza takođe generiše velike količine kiseonika zagrevanjem perhlorata iz marsovskog regolita, visoko reaktivnog elementu sposobnog za daljnju modifikaciju uzoraka.
Prikaz kako PIXL vidi sastav jedne stene.
'Perseverance' takođe uključuje sistem za prikupljanje uzoraka koji uključuje devet burgija za jednokratnu upotrebu i 43 epruvete – od kojih su pet 'kontrolne' i neće se koristiti za prikupljanje uzoraka. Rover mora prikupiti najmanje 30 uzoraka tokom svoje primarne misije. U slučaju da 'Perseverance' otkrije znakove biomarkera, jedini način da sa sigurnošću znamo da je život doista nastao na Marsu jeste analiza ovih uzoraka na Zemlji. Prioritet je precizna analiza organskih materija, naravno, ali i minerala poput cirkona, što bi omogućilo direktno datiranje Marsovih stena. Trenutno se datiranje stijena vrši indirektno prema gustini kratera na površini, tehnici koja ima vrlo veliku marginu greške u slučaju Marsa (naprimer, veruje se da je krater Galenastao između 3,8 i 3,5 milijardi godina – moguća greška je 300 mil. godina!).
2026. trebali bi da polete sonde SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Uzorke 'Perseverancea'pokupiće evropski rover koji će stići na sondi SRL. Rover će kontejner s uzorcima postaviti u malu raketu, nazvanu MAV, koja će ih poneti u Marsovu orbitu. Tamo će ih prikupiti evropski orbiter ERO, koji će ih (puf, puf…) doneti na Zemlju 2031. godine. Jedan od najsloženijih delova misije bio je kako osigurati da epruvete i sistem za prikupljanje uzoraka budu pravilno sterilizovani kako bi se izbjgla moguća kontaminacija zemaljskim supstancama (usput, nešto što se dogodilo sa 'Curiosityjem').
Sistem za uzimanje uzoraka rovera.
Još jedan prikaz robotske ruke i sistema za uzorke
Detalji sistema i specijalne epruvete.
Detalj roverove kapsule za uzorke.
Rover evropske misije SRL iz 2026. prikupiće epruvete sa uzorcima 'Perseverancea'.
'Perseverance' nosi 23 kamere, u poređenju sa 17 na 'Curiosityju'. Sam rover sadrži čak 19 kamera. Porek kamera na instrumentima Mastcam-Z, SuperCam, PIXL, SHERLOC i WATSON, rover nosi tri para Hazcam kamera – četiri napred i dve pozadi – te par kamera za navođenje i navigaciju Navcam – 'Curiosity' ih ima dva para – na taj način će moći da snima kolor slike dok se rover kreće površinom Marsa, a opremljene su i većim vidnim poljem. Takođe sadrži novu kameru, CacheCam, dizajniranu za snimanje epruveta s uzorcima kako bi se osiguralo da su ispravno napunjene, i SkyCam, iz kompleta španskog instrumenta MEDA, kameru s 'ribljim okom' koja će promatrati Marsovo nebo kako bi proučavala oblake i prašinu u njima.
'Perseverance' takođe poseduje četiri kamere za snimanje sekvence spuštanja: jedni kameru sličnu MARDI, drugu koja nadzire fazu spuštanja iz rovera za vreme manevra sky cranea, sledeću koja se nalazi u gornjem toplotnom štitu (backshell) radi praćenja naduvavanja padobrana (zapravo su to tri redundantne kamere) i još jedna smeštena u sletnom stepenu kako bi pratio rover tokom manevra sky crane i samog sletanja. Sve ove kamere su u boji. Tu je i crno-bela kamera koja će snimati teren kako bi omogućila autonomne TRN (Terrain Relative Navigation) navigacione manevre tokom spuštanja. Rover takođe nosi dva mikrofona sa strane za snimanje zvukova vetra na Marsu, instrumente koji će ponuditi posebno spektakularne rezultate tokom sletanja.
Roverove kamere.
Kamere koje će raditi tokom spuštanja u februaru 2021.
'Istrajnost' na trbuhu nosi 'Dovitljivost' (Ingenuity), prvi dron kojem je suđeno da poleti na drugoj planeti. Dron ima težinu od 1,8 kg i visinu od 49 centimetara (trup je dimenzija 13,6×9,5 cm, a ima četiri noge duge 38,4 cm). Da bi mogao da leti u tankoj Marsovoj atmosferi – čija je gustina stoti deo Zemljine – upotrijebiće dva para kontra-rotirajućih elisa prečnika 1,2 metra koje će se okretati ~2400 puta u minuti. Mali solarni panel puniće litijum-jonske baterije koje nosi, omogućujući da izvrši jedan let svakog Marsovog dana (sola) u trajanju od 90 sekundi. Svaki let će imati domet od oko 300 metara vodoravno i 5 metara vertikalno. 'Ingenuity' ima dve kamere u boji koje će nam omogućiti da vidimo krater Jezero i 'Perseverance' iz nove perspektive. Biće potpuno samostalan i slediće unapred programirane instrukcije za kontrolu tla. 'Ingenuity' je dodat misiji 'Mars 2020' odlukom Nasine komande uprkos mišljenju naučnog tima misije, koji je ovu letilicu vidio kao potencijalni rizik. 'Ingenuity' će biti lansiran otprilike dva ipo meseca nakon sletanja u krater Jezero, iako će tačan datum zavisiti od napretka misije. Trošak drona doseže \)85 miliona (\(5 miliona iznosi trošak operacija na Marsu.
Dron 'Ingenuity'.
Helikopter je zakačen ispod rovera.
Ako sve bude u redu, 'Mars 2020' će 18. februara 2021. ući u atmosferu Marsa brzinom od 5,42 km/snakon što bude prevalio 500 miliona kilometara i izvršio maksimum šest manevara za korekciju trajektorije. Termoštit, promera 4,5 metra, napravio je 'Lockheed Martin' i vrlo je sličan onom kod MSL-a ('Curiosity'). Za referencu, štitovi MER 'Spirita' i 'Opportunityja' su bili prečnika od 2,65 metara. Napravljen je od PICA (Phenolic Impregnated Carbon Ablator) i tokom ulaska u atmosferu dosegnuće će temperaturu od 1300ºC. 'Perseverance' je vezan za sletni stepen, propulzivni sistem koji će biti zadužen za pozicioniranje rovera na površini Marsa. Sletni stepen će koristiti 8 monopropelantnih hidrazinskih motora nazvanih MLE (Mars Lander Engines) koje je napravio 'Aerojet'. MLE-ovi, bazirani na trasterima sondi 'Viking' iz 70-ih, imaju podesivi potisak između 300 i 3200 njutna. Sletni stepen će imati oko 400 kg hidrazina raspoređenog u tri sferna rezervoara, a motori će se napajati gorivom uz pomoć pritiska gasa iz dva rezervoara helijuma. Sletni stepen koji će izvesti delikatni sky crane manevar sletanja na Mars. Kao što mu samo ime govori, tokom ovog manevra stepen će se ponašati poput leteće dizalice dok se vozilo ne spusti na površinu. Iz tog razloga rover je povezan sa sletnim stepenom pomoću tri sajle najveće dužine 7,5 metara, sa kablovima sa električnim priključcima. Ovim stepenom će u svakom trenutku upravljati centralni računar rovera, a uključuje i komunikacione antene (X i UKT opsega), kao i sletni Dopplerov radar opremljen sa šest antena.
Sletni stepen 'Marsa 2020'. Uočljiva su parovi motora MLE za stabilizaciju i sletanje i precizni radar TDS (levo) za merenje brzine i visine.
Konfiguracija rovera prikačenog za sletni stepen.
Glavni motori MLE za sletanje na Mars iskoristili su dizajn sličnih, već dokazanih, motora za lendere 'Viking' iz 1976. Zanimljiv je dizajn mlaznica 'Vikinga', jer ih ima 18, a cilj je bio da se mlaz gasova kočionih motora prilikom sletnja disperzira da ne bi kontaminirali tlo sa koga će se uzimati uzorci radi potrage za životom.
Sonda 'Mars 2020', sa krstarećim stepenom i termoštitom.
Kapsula za ulazak u atmosferu u kojoj putuje rover pričvršćena je za krstareći stepen težak oko 550 kg, koji će se pobrinuti za manevre tokom putovanja do Crvene planete. Stepen u obliku toroida izrađen je od aluminijuma, a pored pogonskog sistema uključuje antenu srednjeg pojačanja, solarne senzore, stelarni senzor i radijatore. Ovaj sistem se sastoji od 8 trastera s potiskom od 5 njutna grupisanih u dva klastera, napajanih iz dva tanka hidrazina prečnika 48 cm. Snabdevanje strujom, krstareći stepen osigurava preko 6 solarnih ploča od 12,8 kvadratnih metara smeštenih na vrhu stepena, koje će generisati između 2500 i 1080 vati.
Termički štit 'Perseverancea' proizveo je 'Lockheed Martin Space'. Pored termo zadataka, štit će da posluži i kao 'kočnica' koja će usporiti letilicu.
Štit 'Marsa 2020' sa trasterima za manevrisanje i tungstenskim balastom radi modifikovanja težišta.
'Percy' pre enkapsuliranja.
Postavljanje 'Marsa 2020' u vrh rakete.
Energetske karakteristike lansirnog prozora. (NASA)
Trajektorija 'Marsa 2020' ka Marsu.
Predviđeno mesto sletanja je krater Jezero (18º sev. šir. i 77º ist. duž.), drevno Marsovsko jezero. Padobran 'Perseverancea' je malo izmenjen kako bi podržao veću masu rovera – za to su sprovođena testiranja suborbitalnim raketama, uz ona tipična u aero-tunelima – a tokom spuštanja koristiće se nova autonomna tehnika vizuelne navigacije uz pomoć kamera nazvanih TRN (Terrain-Relative Navigation). To će omogućiti letilici preciznije spuštanje od 'Curiosityja', koji je već bio izuzetno precizan prema standardima planetarnih sondi, s elipsom od 20×25 kilometara. Na taj način veličina sletne elipse je dovoljno smanjena (8×10 km) da bi bilo moguće sleteti u blizinu rečne delte kratera Jezero.
Supersonični padobran 'Marsa 2020', baziran na MSL-u, koji je opet bio baziran na padobranima misije 'Viking' iz 70-ih.
'Perseverance'.
'Perseverance' je drugi Marsov rover koji za proizvodnju električne energije koristi radioizotopski generator (RTG) sa plutonijumom-238. 'Perseveranceov' MMRTG ima masu od 45 kg i sadrži 4,8 kg plutonijumovog dioksida. Sličan je 'Curiosityju' i može da generiše minimum 110 W električne energije. MMRTG ne napaja roverove sisteme direktno, već se koristi za punjenje dve litijum-jonske baterije, svaka kapaciteta 43 amp-časa i mase 13,3 kg. Zapravo, tokom pika aktivnosti, 'Perseverance' može da potroši 900 vati, pa će se noći koristiti za punjenje baterija. Iz sigurnosnih razloga, MMRTG je instaliran na rover tek kada je sonda bila na lansirnoj rampi SLC-41.
Spuštanje i sletanje 'Marsa 2020'.
Krater Jezero sa drevnom rečnom deltom koje će rover istraživati. Elipsa prikazuje željeno mesto sletanja.
Poređenje sletnih elipsi 'Curiosityja' i 'Perseverancea' zahvaljujući autonomnoj navigacionoj tehnici TRN koja će a koristi slike terena.
Misija 'Mars 2020' košta ukupno najmanje \)2,9 milijardi, mnogo više nego što se u početku očekivalo, iako znatno manje od 'Curiosityja' (MSL), koja je ukupno izišao na $3,2 milijarde. U februaru 2021. 'Perseverance' započinje svoju misiju u krateru Jezero s ciljem da utvrdi da li je ikad život postojao na Marsu. Bez sumnje, više nego uzbudljiv cilj...
Tri mikročipa sa imenima skoro 11 miliona ljudi koji putuju na nosaču RTG-a. Na jednom čipu je i moje ime. Desno je plaketa posvećena žrtvama kovida, dodata u minut do 12.
Spajanje vrha sa roverom sa raketom.
Raketa misije.
Faze lansiranja.
Raketa na rampi.
Launch! GO!
[1] Ne mogu a da ne kažem da je prvi stepen, kao i uvek, imao jedan ruski kerozinski motor RD-180 koji je napravila fabrika RD 'Amross', zajedničko vlasništvo 'Pratt & Whitneya' sa Floride i ruskog 'Energomaša' iz Himkija kraj Moskve.
[2] Bez obzira na sve, to je svega 6% čitavog rovera! Užasno malo pa šta god da je razlog. To na Zemlji ne bi prošlo ni kod jednog investitora, ne računajući ove naše genijalce...
[3] Ova tema me je proteklih godina jako zanimala, pa sam napisao nekoliko priča o tome. Bilo mi je zanimljivo da su na početku naučnici i geolozi jako žurili da što pre stignu do udaljenog kratera i da su terali danima rover da 'juri', automatski navođen, maximalnom brzinom od skoro 100 m/h najkraćim putem, ali zato preko kamenja. Sada idu okolo, po pesku, i značajno sporije: oko 30 m na sat...
[4] Zanimljivo mi je da je proizvođač radara zapravo istraživački institut FFI, koji zapravo radi za norveški armiju i policiju i kako sami kažu 'provides expert advice to political and military defence leaders'.
Evropski rover koji će da sakuplja uzorke rovera 'Perseverance' na Marsu
,