<< DAN 1.

<< Dan 2.

Dan 3.

I trećeg dana našeg boravka na Zmajevim dečjim igrama počeli smo posmatranje kojekakvih drangulija po okolnim zgradama, ali u nestrpljivom očekivanju da se nebo razvedri kako su prognoze najavljivale. Deca su, svejedno, bila zadovoljna.

A onda se između oblaka pojavila Venera. Miloš ju je spazio i viknuo: „Evo je!“ i naciljao je teleskopom.

Vau, ipak je to sasvim drukčiji doživljaj od posmatranja prozora na Gradskoj kući. 

Ali taman kada je posmatranje uzimalo maha, teleskop je zaspao. Neko je slučajno isključio struju i teleskop je pomislio da je za noćas posmatranje gotovo. Trebalo je nekoliko minuta da mu Miloš objasni zabludu, ali tada su već novi oblaci pokrili Veneru. Bilo je to veliko razočarenje. Ali ono je kratko trajalo jer se uskoro na nebu pojavio kraljevski Jupiter. Videle su se dobro dve njegove pruge i četiri pratioca.

Jupiter je izmamio silne uzdahe od posmatrača, toliko je divan bio.

Posmatranje je potrajalo. Čak su se i Zmajeve dečje igre zvanično zatvorile, a red pred teleskopom se nije smanjivao. Na kraju, oko ponoći otkrili smo da i momak sa karticom za rampu nije više tu. Mi smo se nalazili u centru, u pešačkoj zoni u koju se kolima samo izuzetno dolazi, a i za to je bila potrebna posebno dozvola, tj. kartice. 

Dobro, nakon 40 minuta telefoniranja, moljakanja, preklinjanja, molitvi i tome slično, konačno smo i mi otišli kućama.

Na samom kraju ovog trodnevnog izveštaja sa Zmajevih dečjih igara treba naglasiti sledeće: teleskope su doneli Miloš Gagić i Jaroslav Granja. Njih dvojica su herojski podneli nalet oko dve hiljade posetilaca (podatak je pouzdan). Sva tri dana po pet sati stajali su pored teleskopa i pokazivali deci i odraslima prizore kroz teleskope, odgovarali na pitanja i sve to stoički podneli. 

A pored njih dvojice ekipu Vobanista su činili: Dušan Mrđa, Kristina Bikit, Sofija Forkapić, Ištavn Bikit i Saša Zorkić.

Ovim je završen još jedan Vobanistički program.

Pogledajte slike: