Čovek nikad nije sasvim zadovoljan ničim, a to naročito važi za astronautičare, planetologe i uopšte naučnike. Prvo im je žarka želja bila da vide Mars što boljim teleskopom, pa onda da pošalju raketu tamo, makar samo da proleti pored njega, pa onda da imaju jedan, pa dva, pa više orbitera koji obleću planetu i snimaju je, pa da spuste lender na tlo, pa ni to nije bilo dovoljno. Zato su poslali robotiće-rovere, pa onda velike robote-rovere, prave fizičko-hemijske laboratorije. Ali ništa od toga više nije dovoljno tako da sada Nasa planira da na Mars pošalje helikopter.
Biće to malecki, lak kao papir helikopterčić, za početak. Dobro, ipak malo teži od papira, čitajte dalje.
Roveri su sjajne i moćne mašine, izdržljive, pametne koliko se to danas od robota može očekivati, vrlo sposobne, vredne dokle god imaju energije i do sada su skupili čitave enciklopedije podataka. Ali robotov pogled je ograničen mogućnostima dometa kamere koje su instalirane na njega. Zato se za proširenje tog vidika koriste orbiteri koji kruže oko planete i snimaju područje, između ostalog, i za potrebe rovera. Tako operateri na Zemlji stiču predstavu kuda treba da upute rovera. Samo, orbiteri ipak pružaju svojusliku, pomalo grubu i iz ptičje perspektive. Mnogo bolje bi bilo da tamo malo iznad robota krstari letelica i otkriva šta bi to bio interesantno da robot-rover poseti i izuči. Zato helikopter.
Sa uslugama koje mu prenese helikopter rover će moći da utrostruči razdaljinu koju prelazi tokom jednog Marsovog dana. I, naravno, dobiće se mnogo bolji vizuelni doživljaj okoline, što će opet pomoći operaterima na Zemlji da odaberu bolje destinacije za istraživanja.
Plan je da helikopter iznad rovera leteti skoro svakog dana. Ali to tek posle serije testova.
Zapravo projekat sa helikopterom je započet još 2013. godine. Bilo je potrebno četiri godine dizajniranja, testiranja i redizajniranja da bi se postigao zadovoljavajući uspeh. Helikopter ima kontra-rotirajuće propelere sa gotovo 3000 obrtaja u minutu, što je desetak puta veća brzina od brzine propelera zemaljskih helikoptera. Imaće solarne ćelije za punjenje litijum-jonskih baterija i grejni mehanizam koji će održavati temperaturu helikoptera tokom ledenih Marsovih noći.
Na zemlji helikopteri lete do visine do nešto preko dvanaest kilometara, ali naša atmosfera je gusta u odnosu na atmosferu Marsa. Marsova atmosfera ima tek jedan posto gustine naše atmosfere što je ekvivalentno visini od 30 kilometara od površine Zemlje i zbog toga je neophodno da se težina helikoptera na Marsu drastično smanji. Marsov helikopter će biti težak nešto više od jednog, najviše dva kilograma, a dugačak nešto preko jednog metra.
Kada helikopter bude isporučen Marsu, nakon punjenja baterija izvršiće se prvo bezbroj testova. Tada će kontrolori leta sa Zemlje između ostalog narediti helikopteru da napravi i prvi autonomni let.
Testiranje podrazumeva više letova dužine od nekoliko stotina metra i u trajanju od 90 sekundi. Zatim će se probati vertikalno penjanje do visine od više metara te lebdenje u trajanju od 30 sekundi.
Stručnjaci ocenjuju da će ovo biti projekata visokog rizika sa velikom nagradom (ako bude uspešan).
Helikopter treba na Mars da poleti u okviru misije Mars 2020 koja će biti lansirana raketom Atlas V sa Kejp Kanaverala na Floridi. Na Mars treba da stigne februara 2021.
Izvori:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
