ažurirano 29.102023.

Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. 

OkeanNaMesecu

Sve dok nije pronađen teleskop o izgledu Mesečeve površine samo se nagađalo. Anaksagora je verovao da se reljef Meseca ne razlikuje puno od reljefa naše planete. Sedam vekova kasnije Ptolomej je opet smatrao da o nekakvom reljefu ne može biti ni govora i da su sva nebeska tela, pa i Mesec, glatke kugle. Ovo mišljenje preuzela je zatim hrišćanska crkva s tim što ga je od pretpostavke podigla na nivo zakona. Mesec je shodno Božjoj naravi da sve stvara u savršenstvu imao da bude savršeno gladak i tu polemika nije dolazila u obzir. Ipak neki su sumnjali, na primer Mestlin, Bruno i dr. A onda je izmišljen teleskop i astronomi su sa ushićenjem na Mesecu otkrili - mora. Otkrili su i planine, doline i kratera, ali mora su bila najvažnija.

Bilo je to u XVII veku, u vreme intenzivnog traganja za vanzemaljskim civilizacijama, za životom na drugim mestima u vasioni pa je možda i to doprinelo da astronomi, više iz puste želje no očima, na našem satelitu vide velike vode. Neki su u Mesečevim morima opazili čak i brodove.

Danas znamo da vode na Mesecu nema i da su njegova mora suvlja od Sahare, ali stara terminologija je sačuvana pa mi i dalje za tamne predele na Mesecu govorimo da su mora. Šta više na površini Meseca uočavamo i zalive, jezera i močvare. A, sledeći analogiju sa terminologijom reljefa Zemlje, svetle Mesečeve predele zovemo kontinentima.

Mora zauzimaju 16,9% od ukupne Mesečeve površine ili 31,2% površine nama bliže Mesečeve strane pošto ih na onoj drugoj gotovo i nema (svega 2,6%). Većinom su kružnog oblika, ili predstavljaju bar deo kruga. Uopšte, kružne formacije dominiraju reljefom našeg satelita. Na obodu kružnih mora ponekad se mogu uočiti delovi prstenastog zida u vidu planinskih venaca. Neka mora imaju i više ovakvih prstenova poređanih jedan za drugim.

Materijal kojim su prekrivena dna mora slabo reflektuje Sunčevu svetlost i zato su mora tamnija od kontinentalnih predela. Baš po ovome se i raspoznaju granice mora i kontinenata s tim što je kod kružnih mora ta granica lako uočljiva dok se kod mora nepravilnog oblika zona prelaza između jednog i drugog materijala proteže na nekoliko desetina kilometara.

Dna mora su ispod nivoa kontinenata, u proseku za oko 2 kilometara, ali su kružna mora nešto dublja od mora nepravilnog oblika (i do 4 km od srednjeg nivoa kontinenata). Još po nečemu se mora razlikuju od ostale površine. Reljef na njima ima blaži nagib nego reljef na kontinentima i zatim u morima ima mnogo manje velikih kratera nego na kontinentima (i 30 puta).

Najvažnija Mesečeva mora

mora1

[Stavite kursor na sliku da se učitaju granice mora]

Mora  

1. Mare Cognitum  
More Znanja
Ovo ime dobilo je 1964. u slavu letelice Ranger 7 koja je na Zemlju poslala prve dobre fotografije Meseca sa bliskog rastojanja. Nova era u izučavanju Meseca počinje baš tu. Prečnik: 350 km. 

2. Mare Crisium                 
More Krize
To je ovalno more izduženo u pravcu istok-zapad (posto ga gledamo sa strane nama izgleda kao da je izduženo u pravcu sever-jug) i okruženo je visokim planinama. Prečnik: 555,92 km. 

3. Mare Fecunditatis     
More Plodonsti
Nepravilnog je oblika. Prečnik: 840,35 km. 

4. Mare Frigoris                  
More Hladnoće
Nalazi se na sevarnoj polarnoj oblasti, pada u oči po veoma izduženom obliku u pravcu istok- zapad. Kada mu je davao ime Ričoli ga je mogao nazvati i Crveno more jer po obliku i površini veoma podseća na naše zemaljsko Crveno more. Prečnik:1446,41 km

5. Mare Humorum              
More Vlage
Tipično lunarno more, kružnog oblika. Prečnik: 419,67 km. 

6. Mare Imbrium                
More Kiša
Ovo je najveće Mesečevo more ako ne računamo Okean Procellarum. To je kružno more, prečnika 1146 km, a dubina mu iznosi čak i 7 km u centralnom delu. 

7. Mare Nectris              
More Nektara
Kružno more. Prečnik: 339,39 km

8. Mare Nubium                
More Oblaka 
Nešto je veće od Velike Britanije. To je kružno more ne baš pravilo uređenih granica, naročito na severu. Prečnik: 714,50

9. Mare Serenitatis            
More Vedrine
Nešto je manje od našeg Kaspijskog jezera. Površina mu je 318 000 kv km, koliko otprilike ima i Poljska. U njemu se nalazi čuveni krater Linne. Vrlo lepo ga je posmatrati pri kosim sunčevim zracima. Prečnik: 674,28 km 

10 Mare Tranquillitatis    
More Spokojstva
Ime mu je nadenuo Ričoli. Obiluje naborima, brazdama i kupama naročito u severnom delu. U ovo more spustilo se više letelica: Ranger 6, Ranger 8, Surveyor 5 i konačno APOLO 11 sa prvom ljudskom posadom koja je posetla Mesec. Prečnik: 875,75 km. 

11. Mare Vaporum           
More Para
Ime mu je nadenuo Ričoli. To je malo, kružno more u centralnom delu Mesečevog diska. Prečnik: 242,46 km. 

12. Oceanus Procellarum  
Okean Bura 
Najveća "vodena" površina na Mesecu. Zauzima prostor od oko 4 miliona kv2. Dubok je svega 1 km računajući od srednje Mesečeve pvršine. Izbrazdan je naborima. Laserski altimetar Apola 15 je otkrio izuzetno ravne površine u ovom okeanu sa visinskom razlikom od svega +- 80 m na području od 200 km. Uočljivi su zraci Keplera koji prolaze kroz ovaj okean. Prečnik: 2592 km2.

Podaci prema Planettary Names IAU

 


Komentari

  • Boris Saksida said More
    Pozdrav i čestitke svima !!!!!!lp Boris 21 sati ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm,....najprije....izvinite što nisam... 22 sati ranije
  • Rekreativac said More
    Čitam tekst i osmeh mi na licu, kao da... 1 dan ranije
  • Zvezdobrojac said More
    Odličan kamp, odlično takmičenje i... 1 dan ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm.....baš lepo,Jurij malo osiveo,malo... 2 dana ranije

Foto...