Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo  pesničkoj duši.

Sve dok nije pronađen teleskop o izgledu Mesečeve površine samo se nagađalo. Anaksagora je verovao da se reljef Meseca ne razlikuje puno od reljefa naše planete. Sedam vekova kasnije Ptolomej je opet smatrao da o nekakvom reljefu ne može biti ni govora i da su sva nebeska tela, pa i Mesec, glatke kugle. Ovo mišljenje preuzela je zatim hrišćanska crkva s tim što ga je od pretpostavke podigla na nivo zakona. Mesec je shodno Božjoj naravi da sve stvara u savršenstvu imao da bude savršeno gladak i tu polemika nije dolazila u obzir. Ipak neki su sumnjali, na primer Mestlin, Bruno i dr. A onda je izmišljen teleskop i astronomi su sa ushićenjem na Mesecu otkrili - mora. Otkrili su i planine, doline i kratera, ali mora su bila najvažnija.

Bilo je to u XVII veku, u vreme intenzivnog traganja za vanzemaljskim civilizacijama, za životom na drugim mestima u vasioni pa je možda i to doprinelo da astronomi, više iz puste želje no očima, na našem satelitu vide velike vode. Neki su u Mesečevim morima opazili čak i brodove.

Najvažnija Mesečeva mora

[Stavite kursor na sliku da se učitaju granice mora]

Danas znamo da vode na Mesecu nema i da su njegova mora suvlja od Sahare, ali stara terminologija je sačuvana pa mi i dalje za tamne predele na Mesecu govorimo da su mora. Šta više na površini Meseca uočavamo i zalive, jezera i močvare. A, sledeći analogiju sa terminologijom reljefa Zemlje, svetle Mesečeve predele zovemo kontinentima.

Mora zauzimaju 16,9% od ukupne Mesečeve površine ili 31,2% površine nama bliže Mesečeve strane pošto ih na onoj drugoj gotovo i nema (svega 2,6%). Većinom su kružnog oblika, ili predstavljaju bar deo kruga. Uopšte, kružne formacije dominiraju reljefom našeg satelita. Na obodu kružnih mora ponekad se mogu uočiti delovi prstenastog zida u vidu planinskih venaca. Neka mora imaju i više ovakvih prstenova poređanih jedan za drugim.

Materijal kojim su prekrivena dna mora slabo reflektuje Sunčevu svetlost i zato su mora tamnija od kontinentalnih predela. Baš po ovome se i raspoznaju granice mora i kontinenata s tim što je kod kružnih mora ta granica lako uočljiva dok se kod mora nepravilnog oblika zona prelaza između jednog i drugog materijala proteže na nekoliko desetina kilometara.

Dna mora su ispod nivoa kontinenata, u proseku za oko 2 kilometara, ali su kružna mora nešto dublja od mora nepravilnog oblika (i do 4 km od srednjeg nivoa kontinenata). Još po nečemu se mora razlikuju od ostale površine. Reljef na njima ima blaži nagib nego reljef na kontinentima i zatim u morima ima mnogo manje velikih kratera nego na kontinentima (i 30 puta).

Mora  

1. Mare Cognitum  
More Znanja
Ovo ime dobilo je 1964. u slavu letelice Ranger 7 koja je na Zemlju poslala prve dobre fotografije Meseca sa bliskog rastojanja. Nova era u izučavanju Meseca počinje baš tu.

2. Mare Crisium                 
More Krize
To je ovalno more izduženo u pravcu istok-zapad (posto ga gledamo sa strane nama izgleda kao da je izduženo u pravcu sever-jug) i okruženo je visokim planinama.  Po površini nešto je manje od Velike Britanije - jer ima 199 000 kv. km. 

3. Mare Fecunditatis     
More Plodonsti
Nepravilnog je oblika, površine 337 000 kv km.

4. Mare Frigoris                  
More Hladnoće
nalazi se na sevarnoj polarnoj oblasti, pada u oči po veoma izduženom obliku u pravcu istok- zapad. Kada mu je davao ime Ričoli ga je mogao nazvati i Crveno more jer po obliku i površini veoma podseća na naše zemaljsko Crveno more.

5. Mare Humorum              
More Vlage
Tipično lunarno more, kružnog oblika, zauzima površinu od 117 000 kv kilometara i nešto je veće od Jugoslavije.

6. Mare Imbrium                
More Kiša
Ovo je najveće Mesečevo more ako ne računamo Okean Procellarum. To je kružno more, površine 860 000 km² , prečnika 1250 km, a dubina mu iznosi čak i 7 km u centralnom delu. 

7. Mare Nectris              
More Nektara
Kružno more površine 100 000 kv km 

8. Mare Nubium                
More Oblaka -
Ima površinu od 264 000 kv km i nešto je veće od Velike Britanije. To je kružno more ne baš pravilo uređenih granica, naročito na severu.

9. Mare Serenitatis            
More Vedrine
Nešto je manje od našeg Kaspijskog jezera. Površina mu je 318 000 kv km, koliko otprilike ima i Poljska. U njemu se nalazi čuveni krater Linne. Vrlo lepo ga je posmatrati pri kosim sunčevim zracima.

10 Mare Tranquillitatis    
More Spokojstva
Ime mu je nadenuo Ričoli. Veliko je kao naše Crno more i zauzima 438 000 kv km površine. Obiluje naborima, brazdama i kupama naročito u severnom delu. U ovo more spustilo se više letelica: Ranger 6, Ranger 8, Surveyor 5 i konačno APOLO 11 sa prvom ljudskom posadom koja je posetla Mesec. 

11. Mare Vaporum           
More Para
Ime mu je nadenuo Ričoli. To je malo, kružno more u centralnom delu Mesečevog diska.

12. Oceanus Procellarum  
Okean Bura 
Najveća "vodena" površina na Mesecu. Zauzima prostor od 2 100 000 kv km i za oko 866 000 kv km je manji od našeg Sredozemnog mora. Dubok je svega 1 km računajući od srednje Mesečeve pvršine. Izbrazdan je naborima. Laserski altimetar Apola 15 je otkrio izuzetno ravne površine u ovom okeanu sa visinskom razlikom od svega +- 80 m na području od 200 km. Uočljivi su zraci Keplera koji prolaze kroz ovaj okean.