Postoje metoroidi, meteori i meteoriti što često izaziva zabunu. 

Meteorodi su sitna tela u svemiru. Kada meteoroid uleti u atmosferu pa se (usled trenja o čestice vazduha) zapali vidimo dug svetlosni trag koji (taj svetlosni trag) zovemo meteor. Ukoliko meteoroid preživi prolaz kroz atmosferu pa padne na tlo – to je meteorit.

- Svakog dana Zemlju bombarduju milioni tona materijala iz svemira. Ali većina od tog materijala ispari u našoj atmosferi i samo veliki komadi – veličine šljunka pa do kamenica – padaju na tlo. 

- Većina meteorita potiče od asteroida, ali i od drugih tela, recimo od kometa nakon njihovih raspada. Takođe, ima meteorita koji su u sudarima sa malim telima bili izbačeni sa Meseca ili Marsa.

- Velika većina meteorita padne u okeane, mora (pošto je 71% površine Zemlje prekriveno vodom) ili pustinjske predele. 

- Po sastavu meteoriti mogu biti kameni i njih je najviše, zatim, metalni i mešani kameno-metalni. U okviru ove tri kategorije razlikuju se potkategorije. 

- Takođe prave se klasifikacije po hemijskoj strukturi, po izotopskom i mineralnom sastavu.

- U proseku meteorit pogodi čoveka jednom u 180 godina. Pošto je zadnji put takav događaj zabeležen 1954. godine to znači da će sledeći put meteorit pogoditi čoveka 2134. godine (naravno, ovo je samo statistički podatak, u stvarnosti neki kamen iz svemira može nekog od nas da pogodi i sutra). 

Čuveni metoriti

Meteorit Marčison. (slika gore) Izuzetno značajan za nauku jer su u njemu pronađene amino kiseline, a to su gradivne opeke proteina, tj. celog života. Pronađen je 1968. godine u blizini mesta Murchisom u Australiji.

Meteorit Allende (slika levo) stigao je na Zemlju 8. februara 1969. i bio je veličine automobila, ali se samog udara raspao i rasuo po meksičkoj državi Chihuahua. Veoma dobro je izučen. Potiče iz doba formiranja Sučnevog sistema, dakle iz vremena od pre 4,5 milijarde godina. Sačinjen je od silikata, oksida, sulfida, vode, organskih jedinjenja i raznih minerala.

Meteorit Fukang pronađen je 2000. godine blizu istoimenog mesta u Kini. To je kameno-gvozdeni meteorit sa primesama kristala olivina – zbog čega je omiljen među sakupljačima meteorita (olivin je u nekim formama poludragi kamen). Star je oko 4,5 milijarde godina. 

Hobo - By Sergio Conti from Montevecchia (LC), Italia - P1000076, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=37636359

Meteorit Hoba pronađen je u Namibiji. To je ogromna stena od 60 tona. U Namibiji je proglašen za nacionalni spomenik te je postao turistička atrakcija. Pronađen je 1920. a pretpostavlja se da je na Zemlju pao pre 80.000 godina. Star je između 200 i 400 miliona godina. Sačinjen je od gvožđa sa nešto nikla i u tragovima od drugih elemenata. 

By User:Dante Alighieri - Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1354017

Meteorit Willamette, težak je 15,5 tona, najveći je pronađen u Severnoj Americi i šesti u svetu. Sastavljen je od gvožđa i nikla. Istraživači veruju da je sletao u područje današnje Kanade (ili Montane) odakle ga je lednjak na kraju poslednjeg ledenog doba (pre oko 13.000 godina) preneo na područje Oregona. Sada se nalazi u Muzeju prirodne istorije u Njujorku.

ALH 84001 je najzagonetniji i najinteresantniji meteorit ikada pronađen na našoj planeti. Već tri decenije predmet je brižljivog izučavanja fizičara, geologa, hemičara i, naročito, biologa. Izazvao je oštre polemike u naučnim krugovima, a zaključci u vezi s njim su krajnje kontroverzni. I posle 33 godina od kako je pronađen i dalje je otvoreno pitanje: da li je ovaj kamen sa Marsa na Zemlju doneo i tragove života?

… Istorija ALH 84001 je duga, zanimljiva i dobro izučena. Radiometrijskim metodama datiranja utvrđeno je da je nastao pre 4,091 milijardi godina; pre 17 miliona godina u Mars je udario veliki meteorit što je dovelo do snažne eksplozije koja je ovaj kamen izbacila u međuplanetarni prostor. Zatim je on lutao između Marsa i Zemlje milionima godina sve dok ga nije zahvatila gravitacija naše planete nakon čega je na nju pao. To je bilo pre 13.000 godina, a nakon tih 13.000 zemaljskih godina je pronađen i predat laboratorijama na ispitivanje.

L'aigle Ranog jutra 26. aprila 1803. godine, na nebu iznad normandijskog grada L'Aiglea pojavilo se na hiljade meteorita. Do tada, čak i padovi onih meteorita koji su imali svedoke, tretirani su slično kao što se danas odnosimo prema letećim tanjirima ili Jetiju. Meteorsko bombardovanje L'Aiglea bio je čak i najvećim skepticima nepobitan dokaz da su kamene krhotine u stanju da padaju sa neba. Do danas je sakupljeno oko 3.000 komadića ovog meteorita, ukupne težine od oko 37 kg. Zna se da su se ubrzo posle toga na aukcijama u Engleskoj mogli kupiti oni veći komadi i da je jedan, dimenzija 15x14 cm, postigao fantastičnu cenu od današnjih 50.000 dolara.Ranog jutra 26. aprila 1803. godine, na nebu iznad normandijskog grada L'Aiglea pojavilo se na hiljade meteorita. Do tada, čak i padovi onih meteorita koji su imali svedoke, tretirani su slično kao što se danas odnosimo prema letećim tanjirima ili Jetiju. Meteorsko bombardovanje L'Aiglea bio je čak i najvećim skepticima nepobitan dokaz da su kamene krhotine u stanju da padaju sa neba. Do danas je sakupljeno oko 3.000 komadića ovog meteorita, ukupne težine od oko 37 kg. Zna se da su se ubrzo posle toga na aukcijama u Engleskoj mogli kupiti oni veći komadi i da je jedan, dimenzija 15x14 cm, postigao fantastičnu cenu od današnjih 50.000 dolara.

Izvori: Space Facts, Wikipedia...