ponovo objavljeno 11.1.2023.

ALH 84001 je najzagonetniji i najinteresantniji meteorit ikada pronađen na našoj planeti. Već tri decenije predmet je brižljivog izučavanja fizičara, geologa, hemičara i, naročito, biologa. Izazvao je oštre polemike u naučnim krugovima, a zaključci u vezi s njim su krajnje kontroverzni. I posle 33 godina od kako je pronađen i dalje je otvoreno pitanje: da li je ovaj kamen sa Marsa na Zemlju doneo i tragove života?

Pronađen je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku u području Allan Hills na obroncima Transantarktičkih planina, gde ga je, u okviru programa ANSMET (Antarctic Search for Meteorites) našla ekipa američkih lovaca na meteorite. Veličine je desetak centimetara, težak 1,93 kilograma. Hemijskim analizama utvrđeno je njegovo Marsovo poreklo (na osnovu poređenja sa podacima misije Viking).

Istorija ALH 84001 je duga, zanimljiva i dobro izučena. Radiometrijskim metodama datiranja utvrđeno je da je nastao pre 4,091 milijardi godina; pre 17 miliona godina u Mars je udario veliki meteorit što je dovelo do snažne eksplozije koja je ovaj kamen izbacila u međuplanetarni prostor. Zatim je on lutao između Marsa i Zemlje milionima godina sve dok ga nije zahvatila gravitacija naše planete nakon čega je na nju pao. To je bilo pre 13.000 godina, a nakon tih 13.000 zemaljskih godina je pronađen i predat laboratorijama na ispitivanje.

Pobudio je veliku medijsku pažnju 1996. godine kada je grupa Nasinih naučnika objavila de su u kamenu pronađeni fosili bakterija sa Marsa! Važnu vest je komentarisao i tadašnji američki predsednik, Bil Klinton. Bio je to prvi konkretan dokaz postojanja vanzemaljskog života, makar i izumrlog. Nakon dve i po hiljada godina nagađanja i nekoliko vekova intenzivnog traganja, konačno su pronađeni dokazi da izvan naše planete postoji, ili je bar postojao, život.

A radilo se o ovom: pod elektronskim mikroskopom u kamenu su se mogle uočiti neobične strukture koje veoma podsećaju na fosile bakterija. Vrlo su sitne, 20 do 100 nanometara u prečniku, i bile su manje od bilo koje životne forme u to vreme poznate.

Međutim, šira naučna zajednica je brzo postala rezervisana prema ovoj vesti da bi je na kraju i sasvim odbacila, nakon što su dalja istraživanja pokazala da se postojanje uočenih struktura može objasniti i na drugi način, bez nužnog postojanja bakterija u kamenu. Nauci je potrebno više od crvolikih skramica da bi bila sigurna u tvrdnju o postojanju života. Sem toga, kamen je na Zemlji proveo 13.000 godina i možda su fosili, ako su to uopšte fosili, zemaljskog porekla, makar i tako malih dimenzija. Ipak, i pored svega, vest o vanzemaljskim bakterijama u kamenu sa Marsa, upisana je kao važan datum u istoriji astrobiologije.

Ali kamen je i dalje ostao predmet pomnog izučavanja. Na osnovu daljih hemijskih analiza naučnici su našli da on vodi poreklo iz vlažne sredine, dakle iz vremena kada je na Marsu postojala tečna voda. Septembra 2005. na osnovu podataka Mars Global Surveyor i Mars Odyssey (Nasine letelice za izučavanje Marsa) utvrđeno je da je kamen najverovatnije stigao iz područja Eos Chasma u kanjonu Valles Marineris na Marsu. Ovaj podatak treba, međutim, prihvatiti sa blagom rezervom pošto u obzir nije uzeta globalna površina planete, već samo neki njeni delovi. Zatim, oktobra 2011. izotopskom analizom je potvrđeno da je kamen bio izložen uticaju materijala natopljenog vodom i tako dalje.

A što se tiče mogućnosti da se u kamenu nalaze fosili života polemika je nastavljena. Pobornici života ističu da su fosilni oblici u ALH ugrađeni u auhtotoni materijal, što nije karakteristično za oblike nastale kontaminacijom. Ali njihovi protivnici su uspeli da slične karakteristike su izazovu u laboratorijama i to bez prisustva biološkog materijala. Na to su njihovi oponenti opet istakli da rezultati dobijeni nerealno čistim, laboratorijskim sirovinama ne mogu da objasne sve opisane osobine kamena. Sa njima se opet ne slaže većina naučne zajednice koja ističe da sama morfologija nije dovoljna da se izvede zaključak o nekoj živoj formi, već i time što se često radi o subjektivnoj oceni da li je nešto «životoliko» ili ne, a što je inače već dovelo do brojnih grešaka u tumačenju tokom prošlosti.

Tako se ova ping-pong naučna rasprava, u kojoj jedna strana nešto primeti, pa onda druga na to odgovori uz dodavanje svojih primedbi, vodi i dalje.

Kako sad stvari stoje, ipak je malo verovatno da je kamen ALH 84001 bio izložen uticaju života tokom boravka na Marsu. Ali i sama rasprava i čitav niz analiza kojima je kamen podvrgnut imala je naučni značaj i ovaj kamen će se i dalje pominjati u brojnim budućim naučnim i stručnim radovima.