Godinama u ovo vreme pišemo o Perseidima, popularnom meteorskom roju. Manje-više sve je svake godine isto i jedina razlika je u tome da li nam za posmatranje Mesec smeta ili ne. Naravno da je za posmatranje mnogo bolje ako je Mesec ispod horizonta ili bar u fazi tankog srpa.
Zbog svega navedenog imaćete utisak da se ponavljamo i da objavljujemo neki stari tekst. Pa, to je zapravo tačno. Ipak ima i nekih razlika.
Perseid 2018, foto: Slavko Stojanom
Persidi spadaju u najpoznatije meteorske rojeve. Oni dolaze u zgodno letnje vreme kada su noći duge i kada napolju nije hladno te je vreme prijatno za posmatranje.
|
Moramo međutim priznati da su svi poznati meteorski rojevi, pa i Perseidi, već posustali i više nisu toliko atraktivni za posmatranje kao pre deceniju ili još više. Istrošili su se. Meteoroidi su trunke prašine, mali kamičci koje za sobom ostavljaju komete i poneki asteroid i kada Zemlja prođe kroz oblake tih tela ona upadaju u našu atmosferu i tu se pale usled trenja o vazdušne čestice te ostavljaju po nebu dug, svetao trag – koji zovemo meteor. Ali oblaci meteoroida nisu nepresušni i zato ih je sve manje. Istrošili su se. Ponekad Zemlja uleti u još bogat takav oblak ali i njih je sve manje. Drugim rečima, čekamo da neka nova kometa ostavi za sobom svoje meteoroide i da se pojavi nov meteorski roj. A dotle nam ostaje da posmatramo ove stare.
Ipak je lepo videti meteore, pa iako oni nisu izdašni kao nekad, nemojte propustiti da ih posmatrate. Ako možete, slikajte ih, to je divno za uspomenu. |
Ove, 2021. godine Mesec će u vreme kada perseidi budu najaktivniji biti ispod horizonta i neće nam ometati posmatranje.
2021
A sad o ovogodišnjim Perseidima. Oni prividno izviru iz sazvežđa Persej pa po njemu i nose svoje ime. Takvo je pravilo: meteori dobijaju ime po sazvežđu iz koga dolaze. Treba da vam je jasno da je izvor meteora samo prividno vezan za neko sazvežđe mada oni sa odnosnim sazvežđem zapravo nemaju nikakve veze jer su oni atmosferska pojava.
Perseidi vode poreklo od komete Swift-Tuttle.
|
Iz članka Perseidi
Peresidi su poznati od davnina i od davnina važe za stabilan meteorski potok koji svake godine osmatračima pruži dosta posla. Dolaze u letnje doba kada je nebo uglavnom vedro, kada noći nisu hladne i kada je sezona godišnjih odmora. Zbog svega toga rado ih osmatraju i oni koje astronomija inače puno ne zanima. Perseidi su aktivni od 23. jula do 20. avgusta.
Najstriji zapis o Perseidima potiče iz Kine. Jedno rano jutro 36-te godine naše ere kineski osmatrači su zabeležili preko 100 meteora za koje danas verujemo da su bili Perseidi. O Perseidima postoje zatim zapisi i iz VIII, IX, X i XI veka. I ovi zapisi dolaze sa dalekog istoka (iz Japana, Kine i Koreje).
|
Perseidi su, dakle, počeli da rade još prošlog meseca, ali sveki meteorski roj ima svoj trenutak, svoj pik, kada je naj-najbogatiji. Maksimum za Perseide ove godine je noć između 11. i 12. avgusta. Koliko meteora možemo očekivati? Paaa, to je uvek neizvesno. Prema procenama astronoma taj broj se kreće između 50 i 100 u toku jednog sata, ali to važi samo za idealne uslove posmatranja koji podrazumevaju da se izvor tj. radijant Perseida nalazi vama u zenitu, da je nebo kristalno čisto i jasno, da ni u daljoj okolini nema nikakvog svetala i da na nebu ne stoji i šljašti Mesec. Što se Meseca tiče, on nam neće smetati.
Dakle, budite zadovoljni ako vidite jedan do deset meteora tokom jednog sata posmatranja u piku!
I da dodamo još nešto. Nezavisno od svega rečenog uvek se može desiti da po nebu projuri bolid, veeeeliki meteor koji ume da zasija koliko i pun Mesec. To je zbilja uzbudljiv doživljaj.
I pogledajte ovo: https://www.meteorshowers.org. Jako lepo urađenja animacija! Isprobajte dugmiće koja su vam na raspolaganju.
| Kometa Swift-Tuttle |
 Ova kometa obiđe svoju orbitu za oko 133 godina. Zadnji put blizu naše planete je prošla 11. decembra 1992. godine i tada je ostavila nov oblak meteoroida. Otkrili su je, nezavisno jedan od drugog Lewis SwiftLewis 16. jula 1862. i Horace Parnell Tuttle 19. jula 1862. Njena velika poluosta iznosi 26,092 AJ (1 astronomska jedinica = 150 miliona km), a njen prečnik iznosi 26 kilometara
|
Kako da posmatrate Perseide
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
