Perseidi već rade. Njihova glavna predstava jeste 12. avgusta, ali prvi od njih su se pojavili već sredinom jula. Zato se posmatračima ovih meteora uvek i sugeriše da sa posmatranjem počnu znatno ranije, dakle, već krajem jula.

Za Perseide se kaže da su postojan i pouzdan meteorski roj koji uvek nagradi strpljive posmatrače. Ove godine posebno jer nam Mesec neće smetati. Ipak nemojte očekivati previše.

Pre svega kad se kaže da se očekuje 100 meteora na sat, a tolika je tipična časovna zenitna frekvencija Perseida, to znači da ćete videti otprilike jedan meteor u minuti, ako imate sreće. Onih 100 komada se odnosi na srećnike koji posmagtraju meteore daleko od bilo kakvog svetla (i mesečine), a radijant (mesto odakle prividno meteori izviru) im je iznad glave, tj. u zenitu. Zašto je to važno? Pa ako je radijant nisko onda svetlosni zraci meteora prolaze duži put kroz atmosferu Zemlje, nego kada je radijant visoko iznad nas. A putovanjem kroz atmosferu svetlost se rasipa i do nas stižu samo najmoćniji zraci dok se ostala svetlost blokira.

Dalje, važno je i kada je pik, tj. momenat najžešće kiše meteora. Naravno da ne možemo praviti uspešno posmatranje ako je pik tokom dana, jer se sjaj meteora ne može meriti sa sjajem Sunca.

Takođe, važno je i da nebo bude vedro, ali to se podrazumeva.

Ali da se vratimo piku. Kada će on biti ove godine? To ni malo nije lako utvrditi, i na različitim sajtovima pominju se različita vremena. Na većini se samo ugrubo kaže da treba posmatrati 12. i 13. avgusta pa ko šta ulovi. Ipak, rukovodeći se podacima sa sajta Međunarodne organizaije za meteore (IMO) uzećemo da će pik biti u 12. avgusta u 18 i 39 minuta po UT, a to preračunato u naše vreme iznosi 16 sati i 39 minuta, dakle zadana. Što ne valja. A to znači da sa gledanjem iz naših krajeva treba početi što ranije, već sa prvim sumrakom.

U vreme pika Zemlja će imati blizak prolaz pored dugog traga prašine koji je kometa Swift - Tuttle ostavila u svom prlazu 1862. godine, a koji se nalazi na oko 80 000 kilometara od nas. Naime, svaki put kada kometa projezdi oko Sunca, pod uticajem Sunčevog zračenja ona pusti dugi rep prašine, a upravo to je materijal od koga nastaju meteori. Kada ta zrnca prašine upadnu u atmosferu Zemlje upale se i mi vidimo njihv dug svetlosni trag - meteor (dakle, metor je svetlosni trag).

Na kraju srećno i uspošno posmatranje. Javite nam koliko Perseida ste videli, posebno ako posmatranje obogati i neki bolid (dakleonako baš, baš sjajan meteor).

Mi išli na Perseide i kako je bilo sa posmatranja 2014.