Struktura kosmosa

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 08 februar 2017 18:18

Autor Petar Grujić

Pod strukturom nekog fizičkog sistema podrazumevamo raspored njegovih gradivnih elemenata. Šta se pod ovim poslednjim podrazumeva mora se unapred definisati. Kada se radi o svemiru, za osnovni element uzimamo galaksije poput naše (Galaksija). Strukt

ura zavisi od vrste interakcije između elemenata. Sistem bez inter-akcije nema strukturu, kao što je, približno slučaj sa gasnim helijumom, na pr.  Najjednostavnija struktura nepokretnih elemenata koji se međusobno odbijaju (repulzivna sila) bila bi ona gde se elementi nalaze na rogljevima kocke, tzv kubna rešetka, kakvu ima, na pr. kuhinjska so (NaCl).

Opširnije: Struktura kosmosa

Odakle bi bilo lakše lansiranje spejs-šatlova: sa ekvator ili sa planina?

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 08 februar 2017 15:19

Autor Draško Dragović

Šatlovi ne lete od leta 2011. Iako je izvedeno 135 lansiranja, danas se čini kao da je sve to bilo pre sto godina. Ipak, neka nam posluže za jedan mali misaoni experiment.

Opširnije: Odakle bi bilo lakše lansiranje spejs-šatlova: sa ekvator ili sa planina?

Zemaljske orbite

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 11 januar 2017 18:17

Autor Draško Dragović

Različite misije u blizini Zemlje koriste različite orbite. Njihove visine, nagibi, ekscentriciteti i periodi okretanja se pažljivo proračunavaju i održavaju.

Opširnije: Zemaljske orbite

Tamna materija je možda manje grudvičasta nego što mislimo

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 07 decembar 2016 21:26

Autor ESO

Pažljivo proučavanje velikog dela neba snimanog VST teleskopom otkriva nam interesantne rezultate

Opširnije: Tamna materija je možda manje grudvičasta nego što mislimo

Bodeov zakon

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 16 novembar 2016 20:42

Autor Draško Dragović

Početkom XVIII, XIX, pa i XX veka, astronomija kao nauka još nije bila u potpunosti Newtonovska. Među astronomima i filozofima je još vladalo uvreženo mišljenje da Sunčev sistem sadrži samo onih šest planeta poznatih još u antičko doba: Merkur, Veneru, Zemlju, Mars, Jupiter i Saturn. Međutim, kada je Ser William Herschel 1781. godine otkrio sedmu planetu, Uran, skoro svi su bili ubeđeni da mora postojati još sličnih tela.

Opširnije: Bodeov zakon

Brže od svetlosti (Čerenkovljevo zračenje)

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: utorak, 08 novembar 2016 20:09

Autor Ivan Stamenković

Često se kratkoće radi kaže da se brzina svetlosti ne može prestići (ni dostići), ali se tom prilikom jednako često izostavlja i dodatak – »u vakuumu«. Jer – brzina svetlosti u nekoj supstancijalnoj sredini može se prestići. Tom prilikom javlja se i jedan poseban vid elektromagnetnog zračenja.

Opširnije: Brže od svetlosti (Čerenkovljevo zračenje)